Naslovna
O nama
Aktivnosti
TS i mediji
Publikacije
Dokumenti
Bilten
Kontakt
Linkovi
 








 
Naslovna    arhiva    e-mail srpski | english

Mediji o korupciji u Srbiji




Datum : 2.10.2009
Novina : Borba
Strana : 4
Autor : NN
Tema : Javne nabavke
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Negativna



REPUBLIČKI ZAVOD ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE ČUVA MONOPOL FIRMI „ FRESENIJUS MC“

Višegodišnje malverzacije u nabavci materijala za hemodijalizu zdravstvenim
ustanovama

Snabdevanje zdravstvenih ustanova u Srbiji materijalom za hemodijalizu, koji
godišnje vredi više od 20 miliona evra i koji je svakodnevna potreba za više od
4.000 teških bolesnika, godinama unazad Republički zavod za zdravstveno
osiguranje je mimoilazeći tenderska pravila poveravao preduzeću „Fresenius
Medical Care“. Svi drugi ponuđači na tenderima bili su diskriminisani bez
obzira na cenu i kvalitet koji su nudili, pokazuje obimna dokumentacija koju
poseduje „Borba“. Vlada Srbije je praktično dozvolila monopol, time što je
nedavno donela Zaključak da bez objavljivanja javnog poziva i po hitnom
postupku posao dodeli „domaćem proizvođaču“. S obzirom na to da je drugi domaći
proizvođač materijala za dijalizu, Spektar iz Čačka, već duže vreme u postupku
nabavke nove licence, jasno je da je Vlada u vidu imala samo „Fresenijus MC“.
Iako je Komisija za zaštitu prava Uprave za javne nabavke dva puta proteklih
godina, po pritužbi drugih ponuđača, poništavala tendere zbog neusklađenosti sa
zakonom i očiglednog favorizovanja tog preduzeća, ponovljene procedure su
izostajale.
Direktori bolnica bili su, naime, odlukom direktorke RZZO Svetlane Vukajlović,
prinuđeni da potpisuju ugovore za postupak nabavke u kome nisu učestvovali i na
taj način pod palicom RZZO kršili zakon. Nezakonitost takvog postupka potvrdila
je i Svetlana Ražić u martu ove godine gostujući na sednici Upravnog odbora
komore zdravstvenih ustanova koju su organizovali nezadovoljni direktori
zdravstvenih ustanova zahtevajući decentralizaciju ove vrste nabavki. Ubrzo
zatim, u maju 2009. RZZO je da zdravstvenim ustanovama dopusti da same
raspisuju tendere. Neke bolnice, na primer, iz Vranja, Kraljeva, Smederevske
Palanke, tako su potpisale prve ugovore. Posao su tako, pored „Fresenijus MC“,
dobili i „Medicon“ i „Velefarm Prolek“.
Vlada je, međutim, uz obrazloženje zaštite od negativnih efekata svetske
ekonomske krize i „u želji da zaštiti domaću proizvodnju“, ubrzo odustala od te
decentralizacije, i na molbu RZZO donela Zaključak kojim preporučuje hitan
postupak za nabavku bez organizovanja tendera. Tako je u julu, bez
objavljivanja javnog poziva, RZZO potpisao novi ugovor o isporuci sa preduzeć
em „Fresenius Medical Care“ i protivno svim zakonima ponovo je izbegnuta
konkurencija, iako kao domaće preduzeće i po zakonu u regularnoj „trci“ ima 20
poena više jer je iz Srbije. Samo dve nedelje nakon potpisivanja ugovora po
hitnom postupku, RZZO je 14. avgusta objavio novu javnu nabavku, ali ovog puta,
kroz restriktivni postupak.
Tenderom su predviđene dve faze, osnovni kriterijum u prvoj kvalifikativnoj
fazi je da ponuđač može da isporuči sve stavke sa spiska potrebnih medicinskih
sredstava, iako to nije obavezno po zakonu. Osnovni kriterijum u drugoj fazi je
cena. Ostaje nejasno zbog čega se uopšte sprovodi ovakav restriktivan postupak
kao i zbog čega kvalifikacija ponuđ ača po novom tenderu važi dve godine te
niko u međuvremenu ne može da stekne kvalifikaciju ukoliko i ispuni te uslove.
Na poslednji tender RZZO prijavila su se preduzeća „Kobimed“, „Medinova“,
„Mercurius“, „Medicon, „Velefarm Prolek“ i „Fresenijus MC“. Jedine dve firme
koje, pored ostalog, ne prodaju proizvode „Fresenius MC Medicon“ i „Velefarm
Prolek“ pokrenule su postupak za zaštitu prava, ali je RZZO njihov zahtev odbio
kao neosnovan i tendenciozan.
U rešenju koje je doneo 15. septembra RZZO uz odbijanje zahteva za zaštitu
prava preduzeće „Velefarm Prolek“, takođe, podseća da su i ranije pritužbe
ponuđača bile neosnovane, iako je Komisija za zaštitu prava Uprave za javne
nabavke poništila prethodne tendere i konstatovala nepravilnosti.

EKIPA BORBE

Antrfile : Direktora RZZO: Gubi se vreme na procedure

Svetlana Vukajlović direktorka RZZO rekla je za „Borbu“ da je Vlada odlučila da
letos hitno potpiše ugovor sa preduzećem „Fresenijus MC“ iz Vršca kako bi
zaštitila domaću proizvodnju i više od 200 zaposlenih građana. „Tenderi su se
neprekidno obarali, bilo je neophodno zaštititi interese bolesnika koji čekaju
na dijalizu. Komisija za zaštitu prava Uprave za javne nabavke nije dobro
radila svoj posao. Na tender su se javljala neka preduzeća koja su za ko zna
čije interese namerno ulagala žalbe u poslednjem trenutku, nekad i poslednjeg
dana roka za žalbe. Gubilo se puno vremena na te procedure, ponuđači su
zloupotrebljavali svoja prava vođeni tržišnim interesima“, objašnjava
Vukajlovićeva. Ona takođe navodi da postojeća zakonska rešenja nisu dobra kada
je reč o javnim nabavkama. „Nije dobro što sav materijal za dijalizu iste
vrste, na primer, filtere za dijalizu, mora po zakonu, da isporučuje isto
preduzeće, koje pobedi na tenderu“, rekla je Vukajlovićeva. Na pitanje zbog
čega se onda na novom tenderu u obzir uzimaju isključivo ponude firmi koje mogu
da isporuče svu potrebnu opremu Vukajlovićeva je rekla da je „kompletnost
isporuka važna jer znači ozbiljnost ponuđača“. „Ovo je ozbiljan posao to je
kvalifikatoran uslov jer treba snabdeti 40 bolnica u Srbiji. Tek drugi
kriterijum je cena. Od onih koji prođu prvu fazu videćemo ko je najjeftiniji“,
rekla je ona.

Nije dobro da RZZO organizuje tendere

Zakon o javnim nabavkama dopušta mogućnost decentralizacije nabavki materijala
za dijalizu ali i drugih medicinskih sredstava i nikako nije dobro da RZZO
organizuje tendere i bira sa kom će direktori bolnica potpisati ugovore kaže za
„Borbu“ Georgios Konstantinidis zamenik predsednika UO Komore zdravstvenih
ustanova Srbije. „Taj mehanizam je trom, gubi se mnogo vremena na proceduru
koja bi se odvijala brže kada bi je sprovodili oni koji su njeni korisnici,
dakle zdravstvene ustanove. Nema nikakvog razloga da tender raspisuje RZZO“,
rekao je Konstantinidis.

============================




Datum : 2.10.2009
Novina : Alo!
Strana : 2
Autor : I. K.
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



NOVI RAT ZORANE I DIANE

Usled nedostatka direktne komunikacije, direktor Agencije za borbu protiv
korupcije Zorana Marković nastavila je „rat“ saopštenjima, koji već nedeljama
vodi s ministarkom finansija Dianom Dragutinović. Agencija je juče na svom
sajtu optužila vladin resor finansija za iznošenje netačnih podataka o budžetu
Agencije i odbijanje direktnog kontakta s tim telom, koje tek treba da
uspostavi organizaciju. Kako se navodi u saopštenju, Ministarstvo finansija
pogrešno tvrdi da Agencija ima dovoljno novca za funkcionisanje do kraja ove
godine, kao i da je novac za rad Agencije u iznosu od devet miliona dinara
obezbedilo Ministarstvo rebalansom budžeta za 2009. godinu. - Novac za
funkcionisanje Agencije, u iznosu od 12.577.000 dinara, bio je obezbeđen
budžetom Srbije za 2009, a rebalansom je taj iznos umanjen za 3,5 miliona, od
čega 475.000 sa razdela za plate - objasnila je Agencija. Preostali iznos
namenjen platama, dodaje se, nije dovoljan da bi Agencija, koja je 1. oktobra
2009. godine preuzela nadležnosti od RIK-a i Odbora za finansije Skupštine u
oblasti kontrole finansiranja političkih stranaka, raspisala konkurs za
popunjavanje bar jednog radnog mesta. Osim toga, Agencija saopštava da novca
nema dovoljno ni za isplatu plata do kraja godine za zaposlene, kojih je dvoje.
Zanimljivo je da u Ministarstvu finansija nisu ni znali za nove optužbe
Agencije. Posle saznanja o njima su ipak izbegli da ih komentarišu.

Antrfile :

============================




Datum : 2.10.2009
Novina : Press
Strana : 5
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



SVAĐA MINISTARSTVA FINANSIJE I AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

BEOGRAD - Ministarstvo finansija saopštilo je juče da je Agencija za borbu
protiv korupcije dobila iz budžeta dovoljno sredstava za nesmetan rad u 2009.
godini, a da se finansijski plan Agencije za 2010. „razmatra“.
- Agencija je osnovana tek u junu 2009, tako da je novac za njen rad obezbeđen
rebalansom budžeta i to u iznosu od devet miliona dinara. Agencija je do 29.
septembra potrošila 3,2 miliona dinara, tako da joj je preostali iznos od 5,8
miliona dinara dovoljan za nesmetano funkcionisanje do kraja godine - saopštilo
je Ministarstvo finansija, odgovarajući na optužbe iz Agencije da nisu dobili
dovoljno novca.
S druge strane, Agencija za borbu protiv korupcije saopštila je da nisu tačni
navodi ministarstva o budžetu Agencije, i ukazala da ministarstvo i dalje
uporno odbija da uspostavi direktnu komunikaciju sa njom.
- Nije tačno da Agencija ima dovoljno novca za funkcionisanje do kraja 2009.
godine. Nije tačno ni da je devet miliona dinara obezbedilo Ministarstvo
finansija rebalansom budžeta. Novac u iznosu od 12,5 miliona dinara bio je
obezbeđen budžetom Srbije za 2009. godinu, a rebalansom je taj iznos umanjen za
3,5 miliona - objasnila je Agencija.
Agencija je navela da je, „zbog grubih previda koji su se desili pri izradi
rebalansa“, pokušavala da stupi u kontakt sa Ministarstvom finansija, ali da u
tome nije uspela. (Beta)

Antrfile :

============================




Datum : 2.10.2009
Novina : Press
Strana : 11
Autor : J. V.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



PROFESORKA TRAŽI POVRAĆAJ NOVCA

SMEDEREVO - Saslušanjem optužene profesorke Emilije Stanković nastavljeno je
suđenje u korupcionaškoj aferi „Indeks“. Stankovićeva, koja je u vreme hapšenja
2007. obavljala funkciju pomoćnika ministra prosvete, negirala je krivicu za
primanje mita i zloupotrebu službenog položaja. Na kraju saslušanja ona je od
sudskog veća zahtevala da razmotri mogućnost povraćaja novca koji joj je
privremeno oduzet, a reč je o 35.000 evra, 35.000 dinara i 650 dolara. Kako je
optužnica tereti da je protivpravno prisvojila 6.600 evra, ona je tražila
povraćaj ostatka novca, obrazlažući to teškom materijalnom situacijom u kojoj
se nalazi kao samohrana majka.

Antrfile :

============================




Datum : 2.10.2009
Novina : Večernje Novosti
Strana : 3
Autor : S. S. ROVČANIN
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



IMOVINA IDE CRKVI

KOJU SU IMOVINU PRIJAVILE PARLAMENTARNE POLITIČKE STRANKE

Najskuplji inventar poseduje DSS, DS sve sam kupio

PROSTORIJE u svom vlasništvu imaju samo radikali, socijalisti, DSS, SPO i
”vojvođanski Hrvati”. U imovinskim kartama koje su podneli Odboru za finansije,
stranke su navele šta sve poseduju od opreme - računare, automobile, nameštaj,
knjige...
Najskuplji ”inventar” ima DSS, ali je skoro sve dobio na poklon. Direktor DSS
Milovan Milošević kaže za ”Novosti” da stranka ima 20 kvadrata u Braće Jugovića.
- To je bila garsonjera u privatnom vlasništvu koju smo kupili, renovirali i
vredi oko pet miliona dinara - navodi Milošević. - Inače, svu našu imovinu
zaveštali smo SPC. U slučaju da stranka prestane da postoji, sve ostaje crkvi.
DSS je zakupio ostatak kvadrata koje je spojio sa pomenutom garsonjerom.
Direktor SPO Aleksandar Jugović kaže da njegova stranka ima Spomen-dom na
Ravnoj gori i zemljište vredno oko sedam miliona dinara. Oko tri miliona dinara
”koštaju” prostorije u vlasništvu socijalista. Na ime SRS upisana su dva
objekta - jedan u izgradnji u Valjevu, kao i poslovna zgrada u Srpskoj Crnji.
Sve to vredi 5,6 miliona dinara. Imaju i tri automobila, kao i knjige koje su
procenjene na 13 miliona dinara. U dva miliona ”stale” su stolice, telefoni,
računari...
DS je opremu uglavnom finansirao sam - platili su je 13,7 miliona dinara, a
poklonjene su im stvari u vrednosti od 2,2 miliona. Naprednjaci su naveli da
imaju samo promo-pult i komplet za transkripciju. A, sve što poseduje SDP staje
u jednu kutiju - televizor, računar i video-nadzor.

Antrfile : OPRAVDANjA NEPOSLUŠNIH

ODBOR za finansije nije dobio izveštaje tri partije za 2008. godinu. Predsednik
Pokreta veterana Saša Dujović kaže da je to zato što je stranka registrovana
tek u februaru 2009. godine. Zlatko Milić, direktor stranke ”Zajedno za
Šumadiju”, koja je naslednik ”Zajedno za Kragujevac”, navodi da je nova partija
osnovana ove godine. A, računica LSV, kaže Aleksandra Jerkov, izgubila se.

============================




Datum : 2.10.2009
Novina : Večernje Novosti
Strana : 13
Autor : J. ILIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



HOĆE NAZAD SVOJ NOVAC

BIVŠA POMOĆNICA MINISTRA O “INDEKSU“

Traži da joj se vrati 36.000 evra

SMEDEREVO - U nastavku suđenja za korupciju na više pravnih fakulteta, u
Okružnom sudu u Smederevu juče je saslušana bivša pomoćnica ministra prosvete
Emilija Stanković.
- Odbacujem sve navode optužnice. Nisam počinila nijedno krivično delo za koje
sam optužena - izjavila je pred većem sudije Slađane Bojković, profesorka
rimskog prava Pravnog fakulteta u Kragujevcu Emilija Stanković.
Odgovarajući na pitanja tužioca, ona je objasnila da se zbog obaveza u periodu
kada je bila pomoćnik ministra za više i visoko obrazovanje od 2005. do
hapšenja u februaru 2007. godine, na ispitima nije ni pojavljivala.
Ispitima rimskog prava prisustvovali su njeni asistenti, dok je profesorka
pregledala i ocenjivala testove koje su studenti polagali pismeno.
Emilija Stanković objasnila je sudu i da na ispitima nije proveravan identitet
studenata. Prema njenim tvrdnjama, "to nije bilo moguće zbog velikog broja
studenata koji su zadatke često predavali bez indeksa i lične karte".
Emilija Stanković zatražila je od suda da joj se vrati novac oduzet posle
hapšenja.
- Afera "Indeks" potpuno je uništila moj i život moje ćerke. Uništila me je
profesionalno, moralno i materijalno. Ja sam samohrana majka, ćerka mi je
student, i ako me tužilac tereti da sam primila mito od 6.600 evra, tražim da
mi se vrati novac oduzet posle hapšenja, odnosno 35.000 evra, 35.000 dinara i
661 dolar, kao i ćerkina štedna knjižica - kazala je Emilija Stanković navodeći
da je to novac koji je pozajmila i zaradila predajući u inostranstvu.

Antrfile : OCENE

ISPITI iz predmeta veliki pravni sistemi polagali su se usmeno u kabinetu
profesorke Stanković, i to po najviše tri-četiri studenta, a često i samo
jedan. Prema rečima optužene profesorke, studenti su "ovaj ispit polagali u
formi razgovora, i znali su da ne mogu da padnu, jer je ispit lak".

============================




Datum : 2.10.2009
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



ČITAOCI KOMENTARIŠU

Stranke i dalje kriju imovinu
- Pa normalno da kriju kada su sve pokrali… Zoran

Premijer sa sindikatima o otpuštanju činovnika
- Na početku čovek obećao 200.000 novih radnih mesta, a sad ukida 13.000 za
početak, a onda prosveta, pa lokal pa… Bora

- Hvalim te, Bože, da već jednom smanje tu papirologiju… Milan
Tadić: Srbi moraju da imaju sva prava u Sloveniji
- Apsolutno se slažem da je ovo najobičnija farsa! Kako je moguće da Srbi u
Sloveniji nemaju status manjine, a Mađari i Italijani, iako ih je manje,
imaju?… Milan

- Je li onako kako podržavaju Hrvatsku? Onda, ne hvala… Yunez

- Au, al’ im je podviknuo. Žestoko, bre. Jovo

Antrfile :

============================




Datum : 2.10.2009
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



GUBITNIK

Zoran Krasić
predsednik Odbora za finansije
Parlament još jednom usvojio frizirane izveštaje o imovini stranaka

Antrfile :

============================




Datum : 2.10.2009
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Pristup informacijama o finansiranju političkih partija, Slučajevi
korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Rubrika – tema
Ocena : Neutralna



POBEDNIK

Zorana Marković
direktorka Agencije za borbu protiv korupcije
Najavila izmene Zakona o finansiranju partija i pravu kontrolu od januara

Antrfile :

============================




Datum : 2.10.2009
Novina : Blic
Strana : 2
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



VLADA ŠTEDI NA BORBI PROTIV KORUPCIJE

Agencija za borbu protiv korupcije saopštila je juče da nema dovoljno novca da
počne da se bavi kontrolom finansiranja stranaka, kao i da Ministarstvo
finansija i dalje uporno odbija da razgovara sa direktorkom Agencije i njenim
zamenikom i informiše se o problemima sa kojima se suočava novoformirana
institucija, ključna za borbu protiv korupcije.

„Novac za funkcionisanje Agencije, u iznosu od 12.577.000 dinara bio je
obezbeđen budžetom Srbije za 2009. godinu, a rebalansom je taj iznos umanjen za
3,5 miliona, od toga 475.000 sa razdela za plate“, saopštila je juče Agencija
za borbu protiv korupcije. Preostali iznos namenjen platama nije dovoljan da bi
Agencija, koja je 1. oktobra 2009. godine preuzela kontrolu finansiranja
političkih stranaka, raspisala konkurs za popunjavanje barem jednog mesta u
Sektoru za operativne poslove, Grupi za kontrolu finansiranja stranaka. Pored
toga, nema dovoljno novca ni za isplatu plata do kraja godine za jedino dvoje
zaposlenih u Agenciji - direktora i zamenika direktora. Agencija je navela da
je, „zbog grubih previda koji su se desili pri izradi rebalansa budžeta“,
pokušavala da stupi u kontakt sa nadležnima u Ministarstvu finansija, ali su
kontakti odbijani.
Ministarstvo finansija pak tvrdi suprotno, da je Agencija za borbu protiv
korupcije iz budžeta dobila dovoljno sredstava za nesmetan rad u ovoj godini, a
da se finansijski plan Agencije za 2010. godinu razmatra sa ostalim planovima.
„Agencija za borbu protiv korupcije u Ministarstvu finansija može videti samo
prirodnog saveznika u borbi protiv ove opake društvene pojave“, navelo je
Ministarstvo.
„Veoma nas ohrabruje energičan nastup direktorke Agencije za borbu protiv
korupcije, te se iskreno nadamo da će ga zadržati i po uspostavljanju pune
funkcionalnosti u radu Agencije i hvatanju u koštac sa problemom korupcije u
Srbiji“, ističe Ministarstvo finansija.

Antrfile :

============================




Datum : 2.10.2009
Novina : Borba
Strana : 6
Autor : NN
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



MEĐUSOBNO OSPORAVANJE MINISTARSTVA FINANSIJA I AGENCIJE ZA BORBU PROTIV
KORUPCIJE

Ministarstvo finansija Srbije saopštilo je juče da je Agencija za borbu protiv
korupcije iz budžeta dobila dovoljno sredstava za nesmetan rad u 2009. godini,
a da se finansijski plan Agencije za 2010. razmatra, te da će se nacrt budžeta
za nekoliko nedelja naći pred Vladom. „Agencija je osnovana tek u junu 2009.
godine, tako da je novac za njen rad obezbeđen rebalansom ovogodišnjeg budžeta
i to u iznosu od devet miliona dinara“, navelo je Ministarstvo povodom napisa u
medijima da Agenciji za borbu protiv korupcije nisu obezbeđ eni uslovi za rad.
Prema navodima Ministarstva, Agencija je do 29. septembra potroš ila 3,2
miliona dinara, tako da joj je preostali iznos od 5,8 miliona dinara dovoljan
za nesmetano funkcionisanje do kraja ove godine. Agencija je, međutim, juče
osporila tvrdnje Ministarstva finansija ističući da nisu tačni navodi da
Agencija ima dovoljno novca za funkcionisanje do kraja 2009. godine, kao i da
je novac za rad Agencije u iznosu od devet miliona dinara obezbedilo
Ministarstvo rebalansom budžeta za 2009. „Novac za funkcionisanje Agencije, u
iznosu od 12.577.000 dinara bio je obezbeđen budžetom Srbije za 2009. godinu, a
rebalansom je taj iznos umanjen za 3,5 miliona, od toga 475.000 se razdele za
plate“, objasnila je Agencija.
Agencija je navela da je, „zbog grubih previda koji su se desili pri izradi
rebalansa budžeta“, pokušavala da stupi u kontakt sa nadlež nima u Ministarstvu
finansija kako bi im ukazala na specifičnost budžetskog plana Agencije za 2010.
godinu.

Antrfile :

============================




Datum : 2.10.2009
Novina : Pregled
Strana : 2
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



AGENCIJA: FALI NAM NOVCA

Ministarstvo finansija: Agencija za korupciju ima dovoljan budžet

Beograd
Ministarstvo finansija Srbije saopštilo je juče da je Agencija za borbu protiv
korupcije iz budžeta dobila dovoljno sredstava za nesmetan rad u 2009. godini,
a da se finansijski plan Agencije za 2010. godinu razmatra sa ostalim
planovima, te da će se nacrt budžeta za nekoliko nedelja naći pred Vladom.
„Agencija je osnovana tek u junu 2009. godine, tako da je novac za njen rad
obezbeđen rebalansom ovogodišnjeg budžeta i to u iznosu od devet miliona
dinara“, navelo je Ministarstvo povodom navoda u medijima da Agenciji za borbu
protiv korupcije nisu obezbeđeni uslovi za rad. Agencija je, kako se dodaje, do
29. septembra potrošila 3,2 miliona dinara, tako da joj je preostali iznos od
5,8 miliona dinara dovoljan za nesmetano funkcionisanje do kraja ove godine.
Ministarstvo finansija je istaklo da je budžet za 2010. godinu u pripremi i da
je već dostavljen predlog finansijskog plana Agencije za borbu protiv korupcije
koji se razmatra zajedno sa predlozima ostalih budžetskih korisnika. „Agencija
za borbu protiv korupcije u Ministarstvu finansija može videti samo prirodnog
saveznika u borbi protiv ove opake društvene pojave“, navelo je Ministarstvo.
Agencija za borbu protiv korupcije juče je, međutim, saopštila da nisu tačni
navodi Ministarstva o budžetu Agencije i ukazala da ministarstvo i dalje uporno
odbija da uspostavi direktnu komunikaciju sa njom. Agencija je na svom internet
sajtu objavila da nisu tačni navodi Ministarstva finansija da Agencija ima
dovoljno novca za funkcionisanje do kraja 2009. godine, kao i da je novac za
rad Agencije u iznosu od devet miliona dinara obezbedilo Ministarstvo
rebalansom budžeta za 2009. godinu. „Novac za funkcionisanje Agencije, u iznosu
od 12.577.000 dinara bio je obezbeđen budžetom Srbije za 2009. godinu, a
rebalansom je taj iznos umanjen za 3,5 miliona, od toga 475.000 sa razdela za
plate“, objasnila je Agencija. Preostali iznos namenjen platama, dodaje se,
nije dovoljan da bi Agencija, koja je 1. oktobra 2009. godine preuzela
nadležnosti od RIK-a i Odbora za finansije Skupštine Srbije u oblasti kontrole
finansiranja političkih stranaka, raspisala konkurs za popunjavanje barem
jednog mesta u Sektoru za operativne poslove, Grupi za kontrolu finansiranja
stranaka. Pored toga, nema dovoljno novca ni za isplatu plata do kraja godine
za jedino dvoje zaposlenih u Agencije - direktora i zamenika direktora. Beta

Antrfile :

============================




Datum : 2.10.2009
Novina : Pregled
Strana : 5
Autor : MIŠA LAKETIĆ
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



LOBIRANJE NEĆE BITI SKRIVENA DELATNOST

Miša Laketić

Beograd
Lobiranje više neće biti skrivena delatnost koja se dešava daleko od očiju
javnosti, već će licencirani profesionalci moći slobodno da ubeđuju ministre i
ostale državne funkcionere u korist svojih poslodavaca. Zato je Društvo lobista
Srbije predstavilo Predlog nacrta Zakona o lobiranju kojom će se urediti oblast
uticaja na organe javne vlasti. Ovim zakonskim rešenjem predviđeno je osnivanje
registra lobista kao i njihovo licenciranje, ali i zabrana obavljanja
lobističke delatnosti svim državnim fukcionerima, kao i funkcionerima
političkih stranaka.
Balša Kašćelan, predsednik UO Društva lobista Srbije, naveo je da ovo zakonsko
rešenje definiše lobiranje kao svaku delatnost kojom se vrši uticaj na organe
javne vlasti u procesu odlučivanja.
- Predvideli smo da svako fizičko lice koje ispunjava uslove da se bavi
lobiranjem treba da upiše specijalističke studije, koje traju šest meseci,
posle kojih dobija zvanje lobiste. Obe studije će organizovati Komora lobista,
čije osnivanje je takođe predviđeno ovim zakonom. Kada dobije zvanje lobista
fizičko lice može da se upiše u registar i tada dobija licencu lobiste, koja
traje dve godine. Registar vodi nadležno ministarstvo i mi predlažemo da to
bude Ministarstvo trgovine. Lobista ne može da bude funkcioner političkih
stranaka. Ostavili smo otvoreno pitanje da li treba zabraniti i pasivnim
članovima da se bave lobirenjem ili tu zabranu ograničiti samo na funkcionere.
Takođe smo predvideli da državni funkcioner ne može da se bavi lobijem pre
isteka dve godine otkako je otišao sa funkcije - objasnio je Kašćelan.
Jako bitnu odredbu zakonski regulisanog lobiranja predstavlja i obaveza
državnih organa da lobistima omogući nesmetan rad. Lobista će tako imati pravo
ulaska u sva zakonodavna i izvršna tela.
- Ali pošto država s jedne strane garantuje ekskluzivnost lobistima, tako što
samo oni i niko drugi, imaju pristup zakonodavnim i izvršnim organima, s druge
strane hoće kontrolu nad njima. Zbog toga je i predviđen registar lobista ali i
kvartalno podnošenje izveštaja o aktivnostima koje je lobista u tom periodu
imao. Na taj način država kontroliše ko je sve i na koji način je uticao na
donosioce odluka - kaže Kašćelan.
Miroslav Miletić, prvi čovek Društva lobista Srbije naveo je da se ovim zakonom
pokušava urediti najmistifikovanija i najkontraverznija oblast uređenja
demokratskih društava.
- Osnovni cilj ovog zakona je borba protiv korupcije, jer tamo gde nastaje
korupcija kao isključivo element neprava i kriminala prestaje lobiranje, a tamo
gde nastaje lobiranje kao legalni i pravno utemeljen proces, prestaje
korupcija. Postoji potreba da se donese ovaj zakon u našem neharmonizovanom
uređenju, ne samo sa aspekta potrebe svakog pojedinca i institucije za uticajem
na zakonom uređeni način na donosioce opštih akata, već i sa aspekata
organizovanog uticaja učesnika u biznisu - rekao je Miletić.

Antrfile :

============================




Datum : 2.10.2009
Novina : Blic
Strana : 17
Autor : R.J.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



PROFESORKA TRAŽILA NA SUDU DA JOJ VRATE ODUZETE PARE

SMEDEREVO - Trećeoptužena u aferi „indeks“, profesorka Emilija Stanković
zahtevala j, na saslušanju pred Okružnim sudom u Smederevu da joj se vrati
novac oduzet tokom policijske istrage i hapšenja osumnjičenih za učešće u
korupciji na kragujevačkom Pravnom fakultetu.

Profesorka rimskog prava i bivša pomoćnica ministra prosvete za više i visoko
školstvo, najpre je odbacila navode iz optužnice koja je tereti za primanje
mita za pozitivne ocene, a svoju odbranu zaključila je zahtevom za povraćaj
dela pozamašne sume koja joj je oduzeta prilikom pretkrivičnog postupka.
- Afera „indeks“ potpuno je uništila moj i život moje porodice, profesionalno,
moralno i materijalno. Kao samohrana majka studentkinje na trećoj godini
fakulteta, zahtevam da mi se vrati novac koji mi je privremeno oduzet. To su
35.000 evra, 35. 000 dinara, 661 dolar, kao i štedna knjižica moje kćeri. Molim
sud da mi se to vrati, naravno izuzev sume za koju me tereti optužnica - rekla
je Emilija Stanković u završnom obraćanju predsednici sudskog veća Slađani
Bojković, podsećajući da je optužnica tereti za uzimanje mita od 6.600 evra, a
da novac, koji joj je oduzet, potiče od pozajmice, stipendija i honorara za
predavanja i seminare u inostranstvu.

Antrfile :

============================




Datum : 2.10.2009
Novina : Kurir
Strana : 4
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Agencija : BETA
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



MINISTARSTVO NEĆE KOMUNIKACIJU

Agencija za korupciju

BEOGRAD - Agencija za borbu protiv korupcije saopštila je juče da nisu tačni
navodi Ministarstva finansija Srbije o budžetu Agencije i ukazala da
Ministarstvo i dalje uporno odbija da uspostavi direktnu komunikaciju s njom.
Ministarstvo na taj način odbija i mogućnost da se direktno informiše o
problemima s kojim se Agencija suočava, navodi se u saopštenju na sajtu
Agencije.
Oni tvrde da nisu tačni navodi Ministarstva finansija da Agencija ima dovoljno
novca za funkcionisanje do kraja 2009. godine, kao i da je novac za rad
Agencije, u iznosu od devet miliona dinara, obezbedilo Ministarstvo rebalansom
budžeta za 2009. godinu.
- Novac za funkcionisanje Agencije, u iznosu od 12.577.000 dinara, bio je
obezbeđen budžetom Srbije za 2009. godinu, a rebalansom je taj iznos umanjen za
3,5 miliona, od toga 475.000 sa razdela za plate - objasnila je Agencija. (BETA)

Antrfile :

============================




Datum : 2.10.2009
Novina : Danas
Strana : 10
Autor : PRENETO
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Izveštaj
Ocena : Neutralna



NOVCA NEMA NI ZA PLATE

Agencija za borbu protiv korupcije demantuje da je Ministarstvo finansija
obezbedilo sredstva za njen rad

Beograd - Posle istupanja Agencije za borbu protiv korupcije, koja se javnosti
obratila tvrdnjom da iz budžeta nije dobila dovoljno sredstava za rad, oglasilo
se Ministarstvo finansija Srbije saopštenjem u kojem ističe da je za
funkcionisanje te institucije, osnovane sredinom 2009. obezbeđeno rebalansom
budžeta devet miliona dinara. „Agencija je do 29. septembra potrošila 3,2
miliona dinara, tako da joj je preostali iznos od 5,8 miliona dinara dovoljan
za nesmetano funkcionisanje do kraja ove godine. Budžet za 2010. godinu je u
pripremi i predlog finansijskog plana koji je dostavila Agencija za borbu
protiv korupcije razmatra se zajedno sa predlozima ostalih budžetskih
korisnika“ navodi se u saopštenju Ministarstva finansija, i dodaje da ih
ohrabruje energičan nastup direktorke Agencije, jer ukazuje da će ona uspeti da
se izbori protiv korupcije u srpskom društvu.
Na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije objavljen je odgovor na to
saopštenje u kome se navodi da Ministarstvo finansija odbija direktnu
komunikaciju sa Agencijom, kao i da su navodi o njenom budžetu netačni. .
„Novac za funkcionisanje Agencije, u iznosu od 12.577.000 dinara bio je
obezbeđen budžetom Srbije za 2009. godinu, a rebalansom je taj iznos umanjen za
3,5 miliona, od toga 475.000 sa razdela za plate“, objasnila je Agencija.
Preostali iznos namenjen platama, dodaje se, nije dovoljan da bi Agencija, koja
je 1. oktobra 2009. godine preuzela nadležnosti od RIK-a i Odbora za finansije
Skupštine Srbije u oblasti kontrole finansiranja političkih stranaka, raspisala
konkurs za popunjavanje barem jednog mesta u Sektoru za operativne poslove,
Grupi za kontrolu finansiranja stranaka. Pored toga, nema dovoljno novca ni za
isplatu plata do kraja godine za samo dvoje zaposlenih u Agencije - direktora i
zamenika direktora.
Beta i R. D.

Antrfile :

============================




Datum : 2.10.2009
Novina : Dnevnik
Strana : 3
Autor : LJ. M.
Tema : Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije
Najava : NE
Žanr : Vest
Ocena : Neutralna



SVAĐA ZBOG PARA

Taman što je vicepremijer Božidar Đelić čvrsto obećao potpredsedniku Evropske
komisije Žaku Barou da će Vlada obezbediti finansijske i sve druge uslove za
nesmetan rad Agencije za borbu protiv korupcije, počeo je rat saopštenjima
između Ministarstva finansija i tog antikorupcijskog tela. Ministarstvo, naime,
tvrdi da je izvršilo sve finansijske obaveze prema Agenciji i da joj je na
raspolaganju još gotovo šest miliona dinara, što je, ocenjuju, dovoljno za
nesmetano funkcionisanje tog tela do kraja 2009. godine. S druge strane, iz
Agencije odgovaraju da to nije tačno i da novca za dalji rad nema, odnosno da
su rebalansom budžeta uskraćeni za 3,5 miliona dinara i da to što imaju na
računu nije dovoljno čak ni za isplatu plata za direktorku i njenog zamenika.
Tu tvrdnju pratila je i opaska: Nadamo se da se i u pripremi budžeta za 2010.
godinu nisu potkrale greške i previdi. Kako je teško očekivati da će ovakvu
prozivku ministarka finansija Diana Dragutinović prećutati, sve su prilike da
će tačku na sukob morati da stave ili Đelić ili premijer Mirko Cvetković.

Antrfile :

============================



Datum : 2.10.2009
Novina : Pečat
Strana : 22
Autor : UGLJEŠA MRDIĆ
Tema : Aktivnosti i komentari, Dostupnost informacija, Sukob javnog i privatnog
interesa
Najava : NE
Žanr : Intervju
Ocena : Neutralna



SRBIJA U VANREDNOM STANJU

Srbija se nalazi u vanrednom stanju, samo što to niko nije do sada objavio. To
je zato što je naša država obavijena medijskim mrakom", tvrdi za za „Pečat"
potpredsednik Nove Srbije Dubravka Filipovski. Premanjenimrečimanarodnjačka
koalicija koju, osim Nove Srbije, čine i Demokratska stranka Srbije i Narodna
partija - raspolaže podacima koji direktno upućuju na ličnosti koje upravljaju
medijskom scenom u našoj zemlji, kao i na to ko i kako troši novac iz
republičkog budžeta za potrebe raznih marketinških agencija.
Tvrdite da je Srbija
obavijena medijskim mrakom. Na koji način se on ispoljava?
Najbolji pokazatelj medijskog mraka je pokušaj aktuelne vlasti da se obračuna
sa neistomišljenicima, što se najbolje vidi i kroz usvojene izmene i dopune
Zakona o javnom informisanju. Ljudi u Srbiji šapuću, ne smeju da govore o
mnogim stvarima, policija je svuda oko nas. Preti se gašenjem mnogih
organizacija. NS nije ni za kakav oblik nasilja, protiv toga smo se oduvek
borili, ali u našoj zemlji nikada se nisu zabranjivale organizacije, odgovarali
su samo pojedinci. Srbija je pred ekonomskim kolapsom, a dva miliona ljudi je
na ivici egzistencije. U poslednje vreme u proseku 15 građana dnevno ostaje bez
posla, deset preduzeća dnevno se gasi, a najavljuje se i otpuštanje novih
15.000 radnika. Pri tom, mesečna zaduženost Srbije iznosi tri miliona evra.
Posao opozicije upravo i jeste da ukaže na sve loše stvari koje radi vladajuća
koalicija. Međutim, mi radimo u ilegali, jer smo na meti vlasti, pa nemamo
adekvatan prostor u sredstvima javnog informisanja. Napadi na opoziciju su
kontinuirani i konstantni, a u njima učestvuju pored stranaka vladajuće
koalicije i pojedine marketinške agencije. U Srbiji je izuzetno mali broj
slobodnih medija u kojima bi predstavnici opozicije iz redova parlamentarnih
stranaka mogli da se oglase. „Pečat" je jedan od retkih izuzetaka. Većina
medija je pod direktnom kontrolom vlasti. Kada je Slobodan Milošević bio na
vlasti, postojalo je mnogo medija koji su bili pod kontrolom opozicije ili su
bili koncipirani tako da su sve stranke imale medijski prostor u srazmeri svoje
političke snage u parlamentu i lokalnim vlastima. Na raspolaganju opoziciji
bili su Studio B, B92, Telegraf, Blic, Glas javnosti, Borba, Demokratija,
Danas, Radio Indeks i brojni drugi mediji. A sada osim u „Pečatu", i možda još
nekolicini medija, opozicija nema gde da saopšti ono što želi. Ovom prilikom
moram da pomenem konferenciju za novinare Nove Srbije, koja je održana 22.
septembra, a koja je medijski ostala gotovo nepropraćena, iako smo tom prilikom
izneli veoma ozbiljne optužbe na račun vlasti. Kažete da nijedan medij nije
preneo ono što ste govorili na konferenciji? Šokirana sam saznanjem da medijski
servisi, čak i oni sakojima naša stranka ima potpisane ugovore o medijskom
praćenju, nije valjano preneli našu konferenciju i po nečijem nalogu su
bukvalno "skinuli" izveštaj sa naše konferencije. Na nekim televizijama
prenošeni su manje bitni delovi konferencije za novinare, koji čak nisu ni bili
glavna tema. A šta je zapravo bila glavna tema te konferencije za medije?
Izneli smo u javnost podatke o poslovanju i prihodima „Multikom grupe", „Meken
Eriksona", „Univerzal Meken" i „Nove komunikejšn". Sve podatke smo preuzeli sa
sajta Agencije za privredne registre. Nekoliko dana emitovani su demantiji ovih
firmi da smo mi izneli netačne i zlonamerne podatke. Međutim, mi smo izneli
tačne podatke, a predsednik naše stranke Velimir Ilić samo je predstavio
činjenično stanje, i jasno rekao da su u pitanju poslovni prihodi ovih
preduzeća. Naša namera bila je da javnosti pokažemo kako su prihodi navedenih
preduzeća rasli uporedo sa političkim uticajem njihovih vlasnika, Dragana
T)ilasa, Srđana Šapera i Nebojše Krstića. Neto dobit ovih preduzeća u periodu
od 2005. do 2008. godine bila je 1.709,939,624 dinara, odnosno oko 20 miliona
evra. Vrlo dobro se zna da je Šaper član predsedništva Demokratske stranke, a
poslovni prihod njegove firme „Univerzal Meken" u 2008. godini je u odnosu na
2005. godinu veći za neverovatnih 52.000 posto. Pri tom je broj zaposlenihu
„Univerzal Mekenu" 2008. godine bio samo 26, a u „Meken Eriksonu" 93. A vlasnik
„Nove komunikejšn", Nebojša Krstić, savetnik je predsednika Republike Borisa
Tadića. Zanimljivo da je broj zaposlenih u njegovoj firmi 2007. godine iznosio
1.313, a samo godinu dana kasnije 11! Vlasnik 25 procenata „Multikom grupe" je
Dragan Đilas, koji je 2005. i 2006. godine obavljao funkciju direktora Narodne
kancelarije predsednika Republike, da bi 2007. godine postao ministar bez
portfelja, zadužen za Nacionalni investicioni plan u Vladi Srbije. Prošle
godine, kao što je poznato, stupio je na dužnost gradonačelnika Beograda. Đilas
je i predsednik gradskog odbora DSa. Poslovni prihod „Multikom grupe" je u
2008. godini bio za 231.000 posto veći nego u 2005. godini, a u ovoj kompaniji
je 2008. bilo zaposleno svega 128 radnika. Mi se poslovanjem te firme nismo
bavili od prošle godine kada je Đilas predao na upravljanje tu firmu pošto je
postao gradonačelnik Beograda. Pored sopstvenih prihoda, „Multikom grupa" ubira
prihode i iz mnogih drugih preduzeća u čijim se vlasničkim strukturama nalazi
„Emoušn prodakšn" (49%), „Big print" (90%), „Dajrekt medija" (93%), „Sports
add" (100%), „Spark ivent promoušn" (60%), „Frendi" (60%). Svi oni čine
T)ilasovu multikom imperiju, koje pokrivaju čitav medijski prostor Srbije.
Ukupni prihod „Multikom grupe" za period od 2005. do 2008. godine iznosi
19,332,732,699. Kada se ta cifra sabere sa poslovnim prihodima za isti period
Šaperovih, Krstićevih i Đilasovih firmi, koji iznose 23,548,483,000, dobijamo
ukupnu cifru od oko 43 milijarde dinara. To znači da su sve ove pomenute firme
zaradile oko 450 miliona evra, a da niko o tome neće ni da govori, a kamoli da
objasni na koji način je toliki prihod ostvaren. A jasno je da ovu trojicu
ljudi povezuje njihov šef, predsednik Srbije i DSa Boris Tadić. Ipak, neke od
pomenutih firmi uputile su demanti povodom podataka koje je iznela NS. I sam
Šaper izjavio je da „Ilić laže". U svom demantiju od 16. septembra, agencije
„Nova komunikejšn" i „Meken Erikson" tvrdile su da nemaju monopol nad državnim
klijentima, i da je jedini takav klijent „Telekom Srbija". Međutim, na
zvaničnom sajtu „Meken Eriksona", kao klijenti navedeni su i Klinički centar
Srbije, čiji je direktor Đorđe Bajec, predsednik Odbora za zdravstvo DS-a,
Kliničkobolnički centar „Bežanijska kosa", JKP „Parking servis". Dan posle
konferencije za novinare NSa, oni su sa svog zvaničnog sajta izbrisali imena
ovih firmi. Međutim, pozadina čitave ove priče više je nego jasna. Novac
građana sliva se u republički budžet, dalje u republička ministarstva i državne
institucije i preduzeća, koji direktno, ili kroz subvencije, daju novac za
angažovanje reklamnih agencija čiji su vlasnici Đilas, Šaper i Krstić. NS
uputila je dopis povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću
da zatraži ugovore državnih i gradskih institucija i preduzeća, koji su
sklopljeni sa ovim marketinškim agencijama, da bi se one učinile dostupnim
javnosti.
Da li ste uputili još neke zahteve?
Zatražili smo od Saveta za borbu protiv korupcije da ispita sve ugovore i
utvrdi sve relevantne činjenice, kao i način sklapanjaugovora. Zatražili smo i
od republičkog Odbora za rešavanje sukoba interesa da ispita da li je Đilas,
kao gradonačelnik u sukobu interesa ako se državne i gradske institucije
reklamiraju preko njegove agencije. A od komisije za zaštitu konkurencije,
takođe antimonopolske komisije, zatražili smo da ispita da li ove kompanije
imaju monopol nad zakupom reklamnog prostora na televizijama sa nacionalnom
frekvencijom, kao i na javnom servisu, ali od samih javnih preduzeća, koji su
bili komintetni ovih agencija, da dajuugovore nauvidjavnosti. Novinari koji se
bave istraživačkim novinarstvom mogli bi da istraže koliko se „državnog" novca
prelije na račune čelnika DS-a. Pojedini građani koji su saznali za informacije
koje posedujemo, zahtevali su od nas da u ime njih zatražimo da ugovori koje su
potpisale navedene firme bududostupnejavnosti. Firma "Meken Erikson", po
održanoj konferenciji za novinare NS, sa svoje zvanične prezentacije uklonila
je refenc listu preduzeća sa kojima je sarađivala. Ovo bi u velikoj meri moglo
da objasni medijski mrak o kojem ste na početku govorili.
Naravno, to i objašnjava zašto se mediji u Srbiji na selektivan način bave
temama koje su vezane za istraživačko novinarstvo, i kako neko može godinama da
blati Velimira Ilića na razne načine, a da za to ne snosi posledice. U malom
broju slučajeva čuje se druga strana. Ilić je bio žrtva progona i od DOS-ove
vlade, i za vreme akcije „Sablja", kao i sada. Kada mi iz NS-a iznesemo podatke
o nekoj ličnosti, zavlada medijska blokada. Ne želim ni ja, ni svi mi iz NSa,
ni moja porodica, da živimo u Srbiji u kojoj nema odgovornosti, već selektivne
pravde koja odgovara pojedinim moćnicima. Moraju se otvoriti karte, mora se
ispitati odgovornost svih političara i njihovih saradnika. Da li je po vašem
mišljenju u vezi sa podacima koje ste izneli i medijska pompa koja se digla
posle otkazivanja tzv. "Parade ponosa"? Srbija se mesecima zamajava gej
paradom, i to pored svih ekonomskih, bezbednosnih, političkih, zakonskih i
kriminalnih problema koje imamo. Dosta nam je lažnih obećanja iz predizborne
kampanje sadašnje vladajuće koalicije. Lideri narodnjačke koalicije, Vojislav
Koštunica i Velimir Ilić, za razliku od vladajuće strukture, odgovorni su i
pošteni ljudi, koji nikada nisu davali lažna obećanja ili nešto nečasno
učinili. Ova Vlada koju čini 14 stranaka stvorena je nalažima. Zato su po svim
pokazateljima potrebni vanredni parlamentarni izbori. Svedoci smo da nam razne
agencije i nevladine organizacije određuju pravila igre, a pojedini
predstavnici iz NVO sektora, kao što su Sonja Liht, Sonja Biserko, Nataša
Kandić, Biljana Kovačević Vučo, Borka Pavićević, odlučuju čak i o tome ko će
biti na kojoj funkciji u raznim državnim institucijama. Trebalo bi da se NVO
dovede u red kao u Rusiji, i da se tačno zna koji su njihovi stvarni zadaci i
ko ih sve i zašto plaća. Potrebno je da se u Srbiji uspostavi red i zakon, da
na vlast dođu pravi ljudi, koji su sposobni, odgovorni i pošteni, i koji su se
već dokazali u teškim situacijama.

Antrfile :

============================





Ovaj sajt je vlasništvo organizacije Transparentnost - Srbija. Informacije sa ovog sajta se mogu koristiti u komercijalne svrhe samo uz odobrenje vlasnika sajta, a u druge svrhe samo uz primereno navođenje izvora informacije.
© Copyright Transparency Serbia