Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Previše tajnih podataka u javnim preduzećima

kzn foi 3Transparentnost Srbija od decembra prošle godine prati primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama i najave izmene tog zakona. Nacrtom izmena i dopuna Zakona koje je predstavilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave prošle godine bilo predviđeno značajno sužavanje prava na pristup informacijama, tako što bi zainteresovani građani i novinari u potpunosti bili lišeni mogućnosti da kontrolišu rad preduzeća u vlasništvu države, pokrajine i lokalnih samouprava, koja su organizovana kao društva kapitala.

Imajući u vidu da čak i ona preduzeća koja bi ostala obuhvaćena nakon takve zakonske izmene (ona koja imaju status „javnih preduzeća“), mogu u bilo kojem trenutku da promene organizacioni oblik odlukom Vlade (kao što se već i dešavalo u mnogim situacijama), ovakva zakonska odredba bi bitno suzila mogućnost javne kontrole onog dela javnog sektora koji raspolaže imovinom najveće vrednosti. Tokom 2019.

Transparentnost Srbija je uputila veliki broj zahteva za pristup informacijama javnim preduzećima i drugim preduzećima u vlasništvu države i građana. Od 58 upućenih zahteva dobili smo odgovore na 33, dok 25 institucija nije odgovorilo. Na konferenciji za štampu smo predstavili karakteristične izgovore za odbijanje pristupa informacijama, na osnovu naših zahteva, kao i podatke o informacijama koje su tražene od preduzeća iz prakse Poverenika za informacije od javnog značaja.

Saradnik TS Zlatko Minić naveo je da u odgovorima nije uvek bilo podataka koje je Transparentnost tražila, a najinteresnantiji su, "izgovori kojima se javna preduzeća služe kada ne žele da odgovore".

kzn foi 1a

Minić je naveo primer Autotransporta Pančevo čiji autobusi nisu saobraćali ka Beogradu u vreme održavanja opozicionog mitinga, kako je tada navedeno "usled nedovoljne količine goriva, kao i nedovoljnog broja izvršilaca".

Na pitanje o tim okolnostima, ATP Pančevo odgovorilo je da je spisak vozila i količina goriva deo plana odbrane zemlje i ima oznaku državne tajne.

Minić je takođe naveo odgovor preduzeća Rembas trans koje je traženje informacija o naplaćenim uslugama okarakterisalo kao "mobing na odgovorno lice", kao i slučaj Parking servisa koji nije hteo da odgovori kojoj stranci preduzeće pripada s obzirom na izjavu direktora da akcijom uklanjanja nepropisno parkiranih vozila "dokazujemo da smo mi stranka koja uvodi red".

Programski direktor TS Nemanja Nenadić rekao je da i dalje mnogi organi vlasti krše Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja najčešće tako što uopšte ne postupaju po zahtevima tražilaca, ali je još veći problem što Vlada do sada nije obezbedila ni u jednom slučaju izvršenje rešenja povernika. "Ni u ovoj godini Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Vlada i Skupština Srbije nisu otklonile poznate probleme u pristupu informacijama, pre svega, kroz izmene zakona", rekao je Nenadić.

On je dodao da je Ustavni sud Srbije propustio priliku da otkloni neke od oblika narušavanja prava na pristup informacijama kroz odredbe posebnog zakona, a kao primer naveo slučaj u vezi sa Zakonom o zaštiti konkurencije.

Prema njegovim rečima, organi vlasti najčešće uskraćuju informciju ignorisanjem zahteva u potunosti, a kasnije ipak daju podatke kada se pokrene postupak po žalbi. "Imamo s jedne strane Vladu koja ne obezbeđuje izvršenje rešenja poverenika, s druge strane usvaja Akcioni plan partnerstva za otvorenu upravu, gde se predviđa dodatno obavezivanje organa da objave neke informacije, čak i kada to nisu zakonom obavezni", rekao je Nenadić. On je ukazao na to da u Nacrtu izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama postoji odredba čiji je cilj da isključi akcinarska društva i društva sa ograničenom odgovornošću, koja su u vlasništvu države, iz primene ovog zakona, i istakao da ovo ne bi smelo da budu usvojeno.

Istraživač Transparentnost Srbija Miša Bojović rekla je da je, prema podacima njihovog istraživanja, u prethodne tri godine bilo 156 neizvršenih rešenja poverenika vezano za javna preduzeća. "Primetili smo da se ovde najčešće pojavlju EPS, Železnica Srbije, Srbijagas i Er Srbija", rekla je ona.

Preuzmite materijale sa konferencije:

Transparentnost Srbija pristup informacijama ključni izazovi - sažetak

Primeri (ne)postupanja javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu

Neizvršena rešenja Poverenika: 20162017 2018 

 

Projekat se realizuje uz podršku Fondacije za otvoreno društvo fod