Vidljivo presipanje budžeta i skriven smisao

TS je, analizirajući državnu pomoć i javno - privatna partnerstva, već objavljivala podatke koji ukazuju da je dobit kompanije Air Serbia u velikoj meri posledica otpisa potraživanja od strane preduzeća koje je i dalje u većinskom državnom vlasništvu - beogradskog aerodroma. Nakon objavljivanja finansijskih izveštaja preduzeća o tome izveštavaju i mediji.

Čini se da je stvar jednostavna - umesto da se iz budžeta daje dirketna državna pomoć avioprevozniku, preduzeće koje je zaista profitabilno se odriče značajnog dela dobiti. Time se smanjuje i iznos koji će to preduzeće na kraju godine uplatiti u budžet. Čemu ovakvo presipanje budžeta? Ono se ne bi moglo opravdati, ali bi bilo razumljivo, da je u pitanju skrivanje novčanih tokova. Međutim, ovde su bitni podaci dostupni i lako se mogu uporediti.

Moglo bi se pomisliti da se, kao i u mnogim drugim slučajevima, ovi transferi vrše iz marketinških razloga, zato što političari vole da se pohvale da su preduzeća kojima (in)direktno upravljaju profitabilna. Međutim, razumnom građaninu i biraču će biti svejedno da li je preduzeće A imalo dobit od npr. 100 miliona a preduzeće B gubitak od npr. 50, ili je preduzeće A profitiralo 50 miliona a preduzeće B bilo na nuli - krajnji rezultat je isti.

Pojava je logična jedino kada se sagledava iz ugla raznih "teorija zavere" i uticaja na svest većine građana koji se neće udubiti u razmišljanje o saopštenim informacijama. Na primer, razlog bi mogao biti to da s jedne strane treba prikazati da je projekat koji (makar za sada) ne donosi dobit profitabilan. I s druge strane, da preduzeće koje nesumnjivo osvaruje dobit ne stoji baš tako dobro i da će mu u najmanju ruku biti potreban "strateški partner" za dalji rad.