Zabrinjavajuće ocene o medijima

U izveštaju međunarodnih posmatrača sa upravo održanih izbora iznete su zabrinjavajuće, ali ne neočekivane, ocene o medijima u Srbiji. Navodi se da je "analitičko i kritičko izveštavanje na uticajnim televizijskim kanalima sa nacionalnom pokrivenošću bilo ograničeno, delimično zbog sveprisutne autocenzure koja je rezultat političke kontrole nad sektorom medija. Zbog nedostatka mehanizma za detaljno praćenje rada medija tokom izborne kampanje, pitanja medijske pristrasnosti, primeri prljave kampanje i slučajevi narušavanja slobode medija, ostali su nerešeni".

Takođe se ukazuje da su programi sa analitičkim sadržajem i informativni programi,  na uticajnim TV kanalima sa nacionalnom pokrivenošću, sa izuzetkom javnih servisa, ograničeni, što su mnogi sagovornici misije pripisali "rasprostranjenoj autocenzuri koja je rezultat političke kontrole koja se ostvaruje putem oglašavanja, poreskih olakšica ili sprovođenja poreskih kontrola".

"Cilj reforme medijske regulative u 2014. godini je bilo poboljšanje medijskog okruženja ali, uz izuzetak veće transparentnosti vlasništva nad medijima ili izdvajanja dodatnih sredstava za javni servis, efekti iste su umanjeni lošom primenom. Nakon privatizacije lokalnih javnih medija, informacija o koncentraciji vlasništva nad medijima i politički pristrasnom izveštavanju u medijima bilo je sve više", navodi se u izveštaju.

Slične ocene mogu se naći i u izveštaju o stanju medija i njihovom (anti)koruptivnom potencijalu koji je TS uradila u okviru analize društvenog integriteta. "Mediji i novinari suočavaju se sa velikim pritiscima i autocenzurom. Politički i ekonomski centri moći i oglašivači, takođe povezani sa  političkim centrima moći, imaju snažan uticajna medije. Istraživačko novinarstvo je slabo razvijeno, a izveštavanje o korupciji se uglavnom zasniva na prenošenju saopštenja i izjava državnih organa i policije ili podataka koji 'cure' iz istraga. Novi medijski zakoni iz 2014. godine značajno su unapredili pravni okvir, ali ovi propisi tek treba da budu testirani u praksi". Praksa se u  međuvremenu, od okončanja analize, nije najbolje pokazala na testiranju.

TS je u analizi dala sledeće preporuke za unapređenje stanja u medijima, odnosno njihovog antikorupcijskog potencijala:

1. Vlada i Skupština bi trebalo da izmene Zakon o informisanju i medijima kako bi se propisala obaveza objavljivanja podatka o najvećim finansijerima medija i najvećim oglašivačima;

2. Novinarska udruženja bi trebalo da prate i sankcionišu kršenje odredbi kodeksa koje se tiču sukoba interesa i sprečavanja korupcije;

3. Mediji bi trebalo da izrade sopstvene kodekse koji će regulisati pitanja poklona i sukoba interesa;

4. Sami mediji i donatori (uključujući i podršku za medijske projekte iz javnih izvora) bi trebalo da podrže istraživačko novinarstvo;

5. Potrebno je organizovati (relevantne obrazovne institucije, NVO, Agencija za borbu protiv korupcije, udruđenja i asocijacije) obuku za novinare za izveštavanje o korupciji, o istraživačkom novinarstvu i o oruđima, propisima i institucijama zaduženim za sprečavanje korupcije kroz preventivno delovanje.