Stotine miliona za radna tela i komisije
Izveštaj Državne revizorske institucije na temu „Opravdanost formiranja komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru“ svojevrsno je otkrovenje, jer pokriva oblasti koje su do sada uglavnom bile van žiže reforme javne uprave, kontrole javnih finansija i borbe protiv korupcije. Problemi o kojima izveštaj govori nisu nepoznati, ali uglavnom nisu bili osvetljeni iz ovog ugla. Tako, kada se u Izveštaju DRI konstatuje da „ne postoje sveobuhvatne evidencije o radnim telima“, da njihovi zadaci nisu jasno definisani, da nisu jasno definisani kriterijumi za njihovo osnivanje, broj članova i visinu naknada, da postoji preklapanje poslova radnih tela sa redovnim poslovima organa vlasti i slično, sve to veoma liči na opis problema raznih organizacionih oblika javnog sektora, o čemu se pričalo veoma mnogo poslednjih nekoliko godina. I TS je svojevremeno ukazivala na probleme sa sistamtizacijama, planovima rada i izveštajima o radu (http://goo.gl/Ut1JbE)
Zbog toga je prva adresa za čitanje ovog izveštaja Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje, poučeno objavljenim podacima, treba da vidi da li je Strategiji reforme javne uprave potrebna dopuna i da osmisli način da se kroz racionalnije organizovanje javnog sektora otklone najbitnije manjkavosti na koje su ukazali revizori.
Iz ovog zanimljivog izveštaja se tako može videti velika šarolikost koja vlada među sličnim organima (opštinama) u pogledu komisija koje uopšte postoje, broja njihovih članova, visine nadoknade i principa isplate (mesečno ili po sednici), ogromne nelogičnosti u pogledu vremena rada pojedinih stalnih tela (kao primer je navedeno da je za rad jedne grupe za pisanje zakona do sada isplaćeno preko milion evra). Između redova se moglo pročitati da su u mnogim slučajevima naknade u komisijima poslužile da se dodatno plati rad funkcionera ili javnih službenika i da se tako zaobiđu zakonska ograničenja. Revizorka Svetlana Toma – Anokić je ukazala i na nepoštovanje odredaba Zakona o budžetu Srbije za 2014. i 2015, gde je bilo već predviđeno preispitivanje postojanja komisija i naknada u njima, kao i donošenje posebnog zakona koji bi uredio ta pitanja, ali da ništa od toga nije učinjeno.
Predlozi koje je DRI dala nakon ove revizije su svakako dobri. Traži se od Vlade Srbije da utvrdi i preispita broj stalnih radnih tela, broj članova, pravo na naknadu i normativno uredi ovu oblast, da utvrdi merila za visinu naknade za rad u njima i da obaveže korisnike javnih sredstava da na transparentan način izveštavaju i obeledanjuju podatke stalnih i privremenih radnih tela, svih njenih članova, način plaćanja i visinu naknade po članu. Svim subjektima revizije DRI preporučuje da uspostave jedinstvene i sveobuhvatne evidencije o komisijama na način da se iz tih evidencija može utvrditi osnivač komisije, ukupan broj formiranih i plaćenih komisija, pravni osnov formiranja, ukupan broj članova komisija, broj održanih sednica, visina isplaćenih naknada za rad u komisijama, kao i podatak da li je dostavljen izveštaj o radu ili obavljenom poslu i učini ih javno dostupnim, da preispitaju opravdanost formiranih komisija i drugih radnih tela, i potrebu osnivanja novih, osim onih predviđenih zakonom, da prilikom osnivanja komisija i drugih radnih tela jasno definišu cilj i zadatak, broj članova, rok izvršenja zadataka, visinu naknade, rezultat rada komisije, način izveštavanja o radu, kao i način kontrole njihovog rada i da preispitaju potrebu plaćanja i visinu naknada za rad u komisijama, i u tom cilju iniciraju izmene zakona, drugih propisa, opštih i drugih akata kojima je uređeno plaćanje ovih naknada.
Transparentnost – Srbija smatra da u ovom preispitivanju i normiranju treba izbeći zamke formalizovanja, da se ne dogodi da na kraju „sve bude po propisu“, a ipak neracionalno. Formalizovana ograničenja u najboljem slučaju mogu da umanje štetu (na primer tako što će se limitirati broj članova komisija i visina njihovih nadoknada), a ne i da reše problem. Promene u javnom sektoru treba obezbede najbolji učinak za uložena sredstva. Tako, na širem planu, građaninu je svejedno hoće li neki posao obaviti direktno organizacija javnog sektora ili firma koju državni organ angažuje, da li će to da učini ministarstvo, izdvojena uprava, javna agencija ili opština, hoće li unutar bilo kog od tih organa posao da obavi pet stalno zaposlenih službenika ili jedan službenik i četiri spoljna saradnika u nekoj komisiji, sve dok je kvalitet obavljenog posla i cena koja se za to plaća ista (mada se najčešće razlikuje). Drugim rečima, a u vezi sa izveštajem DRI, trošenje budžetskog novca na rad stalnih i povremenih radnih tela nije uzrok problema, jer bi budžetski novac jednako neracionalno mogao da se troši i na suvišne,nedovoljno kvalitetne ili nedovoljno angažovane javne službenike. Međutim, kao što je izveštaj DRI pokazao ili učinio verovatnim, trošenje budžetskog novca na radna tela je u mnogim slučajevima bilo pogodan modalitet da se neracionalno trošenje budžetskog novca uopšte izvede i da ostane van domašaja kontrole.
Predstavljanje izveštaja DRI
Stotine miliona dinara poreskih obveznika troši se na plaćanje komisija i radnih tela u javnom sektoru bez jasnih kriterijuma i kontrole njihovog rada a njihovi članovi uglavnom dobijaju naknade za posao za koji već primaju redovnu zaradu, navodi se u izveštaju DRI o reviziji svrsishodnosti poslovanja "Opravdnost formiranja komisija i drugih stalnih i privremenih radni tela u javnom sektoru". Ne postoji evidencija o komisijama a njihovi osnivači najčešće nisu utvrdili rok završetka posla, zbog čega one rade godinama.
"Ne postoje ili nisu precizirani kriterijumi za osnivanje komisija, broj članova i visinu nakande za rad u komisijama, što stvara rizik od prekomernog trošenja sredstva. Rukovodioci organa koriste diskreciono pravo u odredjivanju naknada, što dovodi do velikih razlika u načinu obračuna i visini naknada", rekao je na predstavljanju izveštaja predsednik DRI Radoslav Sretenović.
On je istakao da često rukovodioci formiraju komisije za obavljanje istih ili sličnih poslova koji su u nadležnosti korisnika budžetskih sredstava, tako da se isti posao dva puta plaća, a dešava se da se formiraja i dve komisije sa istim ili sličnim zadatkom.
DRI je kontrolom opravdanosti formiranja komisija u javnom sektoru u 2014. godini obuhvatila 14 korisnika budžetskih sredstava, medju kojama su Generalni sekretarijat Vlade, ministarstva prosvete, pravde i finansija, tri grada i sedam opština.
Na osnovu podataka koje je državnim revizorima dostavio 191 budžetski korisnik utvrdjeno je da je bilo formirano 6.860 komisija i drugih stalnih i povremenih radnih tela od čega su članovima 2.610 komisija isplaćene naknade u ukupnom iznosu 904,6 miliona dinara.
Najveći iznos naknada isplaćen je u lokalnim samoupravama, oko 507 miliona dinara, a u ministarstvima približno 304 miliona dinara. Prosečno je po članu komisije isplaćeno oko 53.000 dinara. Ti podaci odnose se na dva odsto korisnika budžetskih sredstava.
Vrhavni državni revizor Sektora za reviziju svrsishodnosti poslovanja Svetlana Toma Anokić je kazala da su pojedini predsednici opština u kojima je obavljena kontrola priznali da su odredjene komisije formirane da bi se podmirili politički i stranački apetiti, kao da je to prilika da se dodatno plate stručnjaci koji nisu zadovoljni redovnim primanjima u javnoj službi. Ona je navela primer da u opštini Pećinci postoji sedam ili osam komisija zaduženih za izbeglice, da su u Bačkom Petrovcu naknade primali članovi komisija za uništavanje pečata koja je zasedala samo pola sata, a da je u Kovinu komisiji za popis nepokretnosti, što je redovan posao lokalnih samouprava, isplaćeno 454.000 dinara.
Da grešne nisu samo lokalne samouporave pokazuje primer Komisije za izradu građanskog zakonika koju je vlada osnovala u novembu 2006. i prvobitno joj oročila rad na godinu dana. Već sutradan je donešena nova odluka koja je rekla oni treba da rade na tom poslu ali se izbrisao rok, roka više nema i verovali ili ne oni još uvek postoje. Sve ove godine oni se mesečno plaćaju, ukupno 134 miliona dinara je otišlo toj komisiji za izradu građanskog zakonika za sve ove godine, kaže Svetlana Toma Anokić.
DRI je Vladi Srbije preporučila da u javnom sektoru utvrdi i preispita broj stalnih radnih tela, broj njihovih članova i pravo na naknadu i da normativno uredi tu oblast, kao i da obaveže korisnike javnih sredstava da na transparentan način izveštavaju i objavljuju podatke o stalnim i povremenim radnim telima.
Korisnicima budžetskih sredstava preporučeno je da prilikom osnivanja komisija jasno definišu njihov cilj i zadatak, broj članova, rok zavšetka posla i visinu naknada, ala i da preispitaju potrebu plaćanja i visinu naknada za rad u komisijama.
Opravdanost osnivanja komisija u javnom sektoru je treća revizija svrsishodnosti poslovanja koju je uradila DRI, a prethodne dve su bile o korišćenju službenih vozila i raspolaganju državnom imovinom. Naredna revizija svrsishodnosti obuhvatiće sopstvene prihode direktnih i indirektnih budžetskih korisnika.
