Ustavni sud i Vladin koordinator antikorupcije
Pre 15 meseci je podneta inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti Vladine odluke o osnivanju Koordinacionog tela za primenu Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategija za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. Za razliku od mnogih drugih i često daleko bitnijih inicijativa za ocenu ustavnosti koje su podnosili predstavnici civilnog društva ili opozicione političke partije, o kojima još uvek nije rešeno (međudržavni sporazum Srbije i UAE) ili gde je doneta odluka da se „ne pokrene postupak“ (zakon o „načinu isplate“ penzija), ovde je pređena prva stepenica ka uspešnom osporavanju odluke. Naime, kako javlja podnosilac inicijative, politički pokret „Dosta je bilo“, Ustavni sud je taj postupak formalno započeo odlukom od 7. jula 2016, nakon čega je Vladi ostavljen rok od 60 dana da se izjasni.
Već smo pisali detaljno (http://goo.gl/EG2ejy) da Odluka o osnivanju Koordinacionog tela za primenu Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategija za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. nije dovoljno precizna u pogledu ovlašćenja ovog tela, da otvara prostor za tumačenja u pravcu proširenja nadležnosti Vlade na druge grane vlasti i nezavisne državne organe i da može stvoriti konfuziju kod obveznika Strategije kod izveštavanja o sprovođenju Akcionog plana.
Odluka u članu 2. ostavlja prostor za tumačenje da je reč o želji izvršne vlasti da koordiniše obavljanje poslova iz nadležnosti organa koji joj nisu podređeni - organe pravosuđa, lokalne samouprave, nezavisnih državnih organa (uključujući tu i Agenciju za borbu protiv korupcije koja je zakonom zadužena za nadzor nad sprovođenjem Strategije i Akcionog plana) i same Narodne skupštine koja je donela Strategiju (koja je takođe obveznik Akcionog plana). Ukoliko ovo nije bila namera, Vlada je imala mogućnost da precizira odluku, tako da se jasno odnosi na koordinaciju u okviru izvršne vlasti, koja je nesumnjivo potrebna. Naravno, pitanje je da li bi za tu svrhu i bilo potrebno praviti neki poseban mehanizam koordinacije aktivnosti, ili je samo trebalo primeniti postojeće mogućnosti (raspravljanje o sprovođenju Strategije i Akcionog plana na sednicama Vlade i njenih odbora itd.).
Dodatan problem predstavlja to što se ne može primetiti da je ovaj mehanizam, bio on ustavan ili ne, doneo bilo kakve rezultate. Naprotiv, veliki deo obaveza iz Akcionog plana koje su dospele u proteklim godinama nisu izvršene uopšte, u predviđenom roku ili na predviđeni način, a upravo su ministarstva bila nosioci ključnih aktivnosti koje nisu ispunjene (izrada nacrta zakona, izrada analiza koje su osnov da se uđe u promenu zakona itd.)
Odluka Ustavnog suda o pokretnju postupka za ocenu ustavnosti je vanredno zanimljiva i zbog nekoliko pravnog pitanja. Naime, Ustavni sud će razmatrati usaglašenost Vladine odluke sa Strategijom, pri čemu je osnov za to činjenica da je ona usvojena odlukom druge grane vlasti (Narodne skupštine). Drugo pravno pitanje, na kojem se nazire i konačna odluka u ovom predmetu jeste „da li Vlada može svojom odlukom osnovati koordinaciono telo za usmeravanje poslova iz delokruga državnih organa, imajući u vidu da je Zakonom o državnoj upravi propisano da Vlada može osnivati koordinaciona tela radi usmeravanja pojedinih poslova iz delokruga više organa državne uprave, a ne državnih organa“. Najzad, sporno je i to da li na čelu koordinacionog tela može da bude predsednik Vlade jer je postojećim propisima uređeno da je takvo telo sastavljeno od predstavnika ministarstava i posebnih organizacija.
