Post-istinita uredba o pomoćnoj policiji
Tek što je „post-istina“ proglašena za „reč godine“ Oksfordskih rečnika, Srbija je otvorila nove dimenzije ovog pojma, i to sa gotovo najvišeg mesta. U samo desetak dana ministar unutrašnjih poslova, dr Stefanović, napravio je pun krug od najave zapošljavanja mladih kadrova sa Kriminalističke akademije, preko donošenja Uredbe koja je omogućavala da se zaposle i mnogi drugi po diskrecionoj odluci ministra, do ukidanja uredbe, „zbog pritiska opozicije“ (!?), tvrdnji da zbog toga neće biti zaposleni mladi stručnjaci, ali i da zapošljavanje nikad nije bilo u planu. Vrhunac je ipak direktna laž da je Vlada 9. januara 2017. ukinula neku uredbu o pomoćnoj policiji koja je doneta pre 12 godina, iako je u stvari ukinuta uredba koju je taj isti ministar predložio, a Vlada usvojila, samo deset dana ranije! ("Vlada Srbije će danas u 10 sati doneti uredbu kojom će se ukinuti uredba koja postoji već dvanaest godina i neće biti formiranja pomoćne policije"). Sama činjenica da je građanima servirana dezinformacija čiju je neistinitost toliko lako utvrditi, pregledom dostupnih internet izvora, skorašnjih novina ili prizivanjem još uvek svežih sećanja na prethodne vesti je veoma zabrinjavajuća. Ta činjenica, naime, ukazuje da publika kojoj se ministar obraća neće ni pokušati da proveri istinitost izjave, da ne pamti ono što je rečeno deset dana ranije ili da, što bi bilo najgore, uopšte ne mari da je političari, koji su joj iz nekog razloga po volji, otvoreno obmanjuju.
Na poslednjoj sednici Vlade u 2016, od 29. decembra, Vlada je usvojila Uredbu o službi u Pomoćnoj policiji. Tom uredbom je zamenjena prethodna, koja je doneta u vreme važenja prethodnog Zakona o policiji, 2006. godine (ne 2005), a zatim izmenjena 2009. Kako se moglo pročitati ovih dana, ta prethodna uredba je bila mrtvo slovo na papiru, jer pomoćna policija nije bila formirana. Novi Zakon o policiji takođe predviđa osnivanje pomoćne policije i obavezuje Vladu da svojim aktom uredi „bliže uslovi za izbor kandidata, prava i obaveze pripadnika pomoćne policije, obuku, način angažovanja kao i organizaciju i rad pomoćne policije.“ Problem je u tome što u samom Zakonu (to jest, u jednom članu koji se odnosi na pomoćnu policiju), nisu propisani nikakvi uslovi za izbor kandidata, a pravila nema ni o organizaciji ovog vida policije i obuci policajaca, dok su norme o načinu angažovanja nedorečene.
Objavljivanje informacija o tome da se formira pomoćna policija zaista je naišlo na protivljenje opozicionih stranaka, ali značajnog dela javnosti. Jedan od razloga za to jeste činjenica da institut pomoćne policije nije bliže objašnjen javnosti ni prilikom donošenja Uredbe, ni pre godinu dana, kada je donošen zakon, ni za sve prethodne godine, od kada je postojala mogućnost da se pomoćna policija uvede. Ovo svakako nije prvi put, niti je najvažniji povod za proteste i opozicije i javnosti, tako da objašnjenje kako je zbog tog pritiska uredba kasnije povučena neodrživo. Pre bi se moglo očekivati da će se isti mehanizam za zapošljavanje aktivirati nekom drugom prilikom, kada bude manje pažnje. Potkrepljenje za takve sumnje daju i razlozi iz obrazloženja za ukidanje Uredbe, na šta je skrenula pažnju jedna od opozicionih grupacija. Naime, u obrazloženju ove Vladine odluke, koje inače nije objavljeno, kao ni obrazloženja drugih podzakonskih akata, stoji da se uredba ukida zbog toga što „nisu obezbeđena sredstva u budžetu za njeno sprovođenje“. Da li je u pitanju samo već ustaljeni manir da se ni po koju cenu ne prizna da je neka odluka bila pogrešna, ili je reč o najavi uspostavljanja pomoćne policije kada stanje javnih finansija bude moglo da podnese nova zapošljavanja, ostaje da se vidi. Ipak, s obzirom na to da MUP ni po jednoj verziji uredbe nije imao obavezu da formira pomoćnu policiju, već samo mogućnost da to učini, obrazloženje prema kojem se uredba ukida zbog toga što nema finansijskih sredstava za zapošljavanje pomoćnih policajaca je neodrživo. Dovoljno je bilo ne zapošljavati ih.
Uredba je primenjivana od 7. januara 2017. Odluka o njenom ukidanju doneta je navodno na sednici Vlade od 9. januara 2017, ali se na sajtu Vlade pojavila 13. januara, kada je i objavljena u Službenom glasniku. Pošto je počela da primenjuje narednog dana od dana objavljivanja u SG RS, tako da je uredba važila samo nedelju dana.
U vezi sa pomoćnom policijom i njenim (ne)uspostavljanjem, zanimljivo je primetiti da donošenje prethodne uredbe o pomoćnoj policiji nije bilo izazvalo veću pažnju, kakva je pratila, recimo, osnivanje komunalne policije, uz osporavanje iz sličnih razloga (partijsko zapošljavanje). U kontekstu dodatnog zapošljavanja zanimljivo je sagledati i ministrove argumente o nameri angažovanja pitomaca Kriminalističke akademije. Prvo, kao što svako može jasno da vidi iz teksta ukinute Uredbe (ima samo tri stranice), svršeni studenti KPA su bili samo jedna grupacija iz koje su se mogli regrutovati pomoćni policajci, tako da je to još jedna lako proverljiva a neistinita izjava. Međutim, sve i da je namera bila da se zaposle samo studenti KPA, to bi otvorilo druga pitanja. Između ostalog, pitanje ravnopravnosti studenata koji su pohađali druge škole o trošku države i racionalnosti troškova obrazovnog sistema. Ako fakulteti o trošku budžeta obrazuju veći broj studenata nego što je potrebno privredi i državnim organima, onda je upravo to stvar koju treba menjati. Pogrešno bi bilo veštački kreirati poslove za ljude koji su završili određene škole, pa bilo da je reč o kriminolozima, pravnicima, ekonomistima, doktorima ili mašincima. S druge strane, ako stručni kadrovi zaista nedostaju, onda treba uraditi nešto drugo – ozbiljno preispitati sadašnji sistem ograničavanja pri zapošljavanju u javnom sektoru. U svakom slučaju bi bilo pogrešno da se rešenje za probleme u „pravoj“ policiji traži osnivanjem „pomoćne“, jednako kao što bi bilo pogrešno praviti sutra „pomoćno školstvo“, „pomoćno zdravstvo“ ili „pomoćnu inspekciju“.
