Zakoni bez javne rasprave
Transparentnost Srbija pozvala je Skupštinu Srbije da ubuduće ne prihvati da raspravlja ni o jednom predlogu zakona, uz koji nije priložen izveštaj sa javne rasprave ili dokument iz kojeg se može videti na osnovu čega je zaključeno da javna rasprava nije bila obavezna.
U dopisu upućenom svim poslaničkim grupama, povodom predloga izmena i dopuna Zakona o Bezbednosno informativnoj agenciji, TS je ukazala da postoje dva kriterijuma, propisana Zakonom o državnoj upravi (član 77. stav 1.), o kojim zakonima mora da se sprovede javna rasprava, a predložene izmene i dopune Zakona o BIA zadovoljavaju oba kriterijuma.
Naime, nema sumnje da se njima „bitno menja pravni režim u jednoj oblasti“, a sudeći po broju medijskih objava na ovu temu, takođe je reč o uređivanju „pitanja koja posebno zanimaju javnost“. Svaki od ova dva kriterijuma samostalno bio bi dovoljan da stvori obavezu, za ministarstvo ili posebnu organizaciju koja je pripremala ove izmene zakona, da sprovede javnu raspravu.
TS je u dopisu podsetila i da je u proteklih pet godina, kroz nekoliko strateških i planskih dokumenata, pa i kroz aktuelni nacrt izmena i dopuna Zakona o državnoj upravi, Vlada iskazala nameru da poveća broj slučajeva u kojima će javne rasprave biti održane i da poboljša njihov kvalitet. Pitanje zakonodavnog postupka se prati kroz izveštaje EU, ono je predmet preporuka Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (mehanizam Saveta Evrope, čiji je Srbija član) i deo preventivnih mehanizama koje prepoznaje aktuelna Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji.
To su razlozi više da Skupština utvrdi zbog čega u ovom, ali i kod donošenja mnogih drugih akata, nije poštovana obaveza održavanja javne rasprave iz Zakona o državnoj upravi. U vezi sa tim TS je pozvala poslanike da ubuduće ne prihvate da raspravljaju ni o jednom predlogu zakona, uz koji nije priložen izveštaj sa javne rasprave ili dokument iz kojeg se može videti na osnovu čega je zaključeno da javna rasprava nije bila obavezna.
TS je u dopisu ukazala i na nekoliko spornih pitanja u samom tekstu Predloga izmena i dopuna Zakona i ocenila da bi skupštinska rasprava, a naročito rasprava na resornim odborima, mogla da bude dobra prilika da narodni poslanici, a preko njih i građani (u meri u kojoj je to primereno delatnosti BIA) dobiju dodatne informacije i odgovore. Naime, prema podacima iz obrazloženja predloga zakona razlozi za hitnost izmena su nastali još pre 17 meseci, pa bi u raspravi trebalo objasniti zbog čega do toga dolazi tek sada i sagledati da li je bilo štetnih posledica.
Detaljnije u dopisu koji možete preuzeti sa sajta TS.
