Indeks percepcije korupcije Transparency International za 2014. godinu i prioriteti za Srbiju
Povodom predstavljanja novog Indeksa percepcije korupcije za 2014,
koji će biti objavljen u 175 zemalja sveta (uključujući Srbiju), kao i nalaza praćenja
javnih nabavki i javno-privatnih partnerstava
Organizacija Transparentnost – Srbija
(deo međunarodne mreže Transparency International)
Vas poziva da prisustvujete
Konferenciji za štampu
Indeks percepcije korupcije Transparency International za 2014. godinu i prioriteti za Srbiju, sa posebnim osvrtom na javne nabavke i javno-privatna partnerstva
koja će se održati u Medija centru, Terazije 3, u sredu, 3. decembra 2014, sa početkom u 10.00 časova
Dnevni red:
10.00 – 10.10 Uvodna reč prof. dr Vladimir Goati, predsednik organizacije Transparentnost - Srbija
10.10 – 10.20 Rezultati indeksa percepcije korupcije za 2014. – Bojana Medenica, izvršni direktor organizacije Transparentnost - Srbija
10.20 – 10.40 Komentari rezultata za Srbiju i prioriteti za dalju borbu protiv korupcije, sa posebnim osvrtom na praćenje javnih nabavki i javno-privatnih partnerstava – Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost - Srbija
Od 10.40 Pitanja i odgovori
Svi učesnici će dobiti potpun materijal o istraživanju na samoj konferenciji. Materijal će neposredno pred početak konferencije biti postavljen na sajt TS www.transparentnost.org.rs Materijal i komentari se ne mogu dobiti ranije budući da su pod embargom Transparency International do 3. decembra 2014. Tokom konferencije biće obezbeđen simultani prevod na engleski jezik.
Objavljivanje Indeksa percepcije korupcije Transparency International
za 2014. godinu
Transparentnost – Srbija vas obaveštava da će podaci najnovijeg rangiranja zemalja prema percepciji korupcije biti predstavljeni u sredu, 3. decembra 2014. godine, u 10 časova.
Transparentnost – Srbija će predstaviti i komentare rezultata za Srbiju i prioritete za dalju borbu protiv korupcije, sa posebnim osvrtom na oblast javnih nabavki i javno-privatnih partnerstava.
Indeks percepcije korupcije je „agregatni indeks“, što znači da ga Transparency International sačinjava na osnovu rezultata drugih relevantnih istraživanja koja su objavljena u poslednjih 24 meseca. Uslov da neka država ili teritorija sa zasebnim pravnim sistemom bude rangirana jeste da je obuhvaćena u najmanje tri takva inicijalna istraživanja (od 12 mogućih izvora). Sva ta istraživanja mere percepciju (utisak) o korumpiranosti javnog sektora i predstavljaju mišljenje stručnjaka, predstavnika institucija i poslovnih ljudi, koji uglavnom dolaze iz inostranstva. Za 2014. će na taj način biti rangirano 175 država i teritorija (prošle godine je ukupan broj bio 177). Podsećamo još jednom da CPI ne meri broj slučajeva korupcije sa kojima se susreću građani (izvor podataka za takva merenja je drugo istraživanje TI – Globalni barometar korupcije), napore vlasti da suzbiju korupciju (donošenje zakona, sudski postupci i slično), niti korumpiranost tačno određenog sektora. Umesto toga, najbolje je razumeti ovaj indeks kao predstavu koju o korumpiranosti državnih funkcionera i javnih službenika imaju oni koji sa njima posluju ili koji o tome savetuju poslovne ljude, vlade i međunarodne institucije.
Srbija će i ove godine biti rangirana, budući da je bila obuhvaćena sa ukupno sedam relevantnih istraživanja. Četiri istraživanja su sprovedena u 2014. godini, a tri obuhvataju podatke iz 2013. Za izradu indeksa za Srbiju su korišćeni isti izvori kao u poslednje dve godine. Zemlje se boduju na skali od 100 (veoma ‘čiste’) do 0 (veoma korumpirane).
Podsećamo da je u rangiranjima tokom ranijih godina, Srbija bila percipirana kao zemlja sa visokim nivoom korupcije i sa skorom od 42, plasirana na 72. mesto na listi za 2013. godinu, dok je rezultat u 2012. bio još lošiji (39).
Javne nabavke i javno – privatna partnerstva
U okviru projekta „Povećana transparentnost i efikasnost javnog sektora u četiri oblasti“, Transparentnost – Srbija se između ostalog bavi i pitanjima javnih nabavki i javno – privatnih partnerstava. Budući da se često ukazuje na to da indeks percepcije korupcije odražava iskustva, viđenja i bojazni poslovnog sveta koji dolazi u kontakt sa državnim službenicima, biće zanimljivo da sagledamo aktuelne reforme i u kontekstu najnovijih rezultata Indeksa percepcije korupcije. Naravno, treba imati u vidu da se CPI ne bavi ni jednom oblašću pojedinačno i da na rangiranje neke države u očima poslovnog sveta jednako (ako ne i više) mogu uticati praksa primene propisa u vezi sa izdavanjem raznih vrsta dozvola, brzina rešavanja uočenih problema, dodela subvencija i drugih vidova državne pomoći, efikasnost i neselektivnost postupanja inspekcija, sudova i drugih državnih organa i drugo.
Javno – privatna partnerstva su u Srbiji uređena posebnim zakonom od 2011. Na loša iskustva sa JPP pre donošenja ovog zakona i dalje nas podsećaju aktuelne vesti (npr. neuspeli pregovori oko raskida ugovora u vezi sa „Bus-plusom“, odluka arbitraže u pogledu naplate garancije za nerealizovanu koncesiju „Horgoš-Požega“). Broj ugovora koji su zaključeni primenom ovog akta je i dalje relativno mali. S druge strane, brojne su najave političara, na raznim nivoima vlasti, o realizaciji velikih infrastrukturnih projekata kroz neki vid JPP. Neka od značajnih JPP se realizuju ili će se realizovati bez primene ovog zakona – bez nadmetanja i prethodnih analiza, često i bez elementarnih informacija, a sve na osnovu međudržavnih sporazuma (npr. „Beograd na vodi“). I kada se Zakon primenjuje, nema dovoljno podataka o opravdanosti JPP. Tako se, kao prednost nekih oblika JPP (npr. koncesija u odnosu na javne nabavke) navodi da se tako „ne povećava javni dug zemlje“ umesto uporednog prikaza koristi i štete u jednom i u drugom scenariju. JPP su aktuelna i u kontekstu privatizacije. Naime, jedan od oblika realizacije ovog posla jeste i formiranje zajedničkih preduzeća države Srbije i stranog investitora. Zakon o privatizaciji je ostavio dosta prostora za donošenje diskrecionih odluka o modelu prodaje državnih udela. Zbog toga postoji mogućnost da će se kroz dirketne dogovore zaključivati aranžmani ne samo radi oživljavanja preduzeća za koja nije bilo zainteresovanih, već i u onim slučajevima gde je postojala tržišna alternativa.
Javne nabavke se sprovode na osnovu zakona koji je u primeni od 1. aprila 2014. Odredbe ovog propisa su bitno poboljšale pravni okvir, u pogledu transparentnosti, kontrole postupka planiranja i izvršenja ugovora, nadzora i zaštite prava. Vidljivi su i neki rezultati, naročito u vezi sa nabavkama male vrednosti i udelom nekonkurentih postupaka. Međutim, nabavke i dalje predstavljaju veliki problem. Primena zakona nije u potpunosti obezbeđena. Tako su nedovoljni nadzorni kapaciteti UJN, kršenje Zakona o javnim nabavkama je i tokom 2013. bilo jedan od najčešćih prekršaja na koje ukazuje, a uredbom su ponovo preširoko definisane nabavke koje će se sprovoditi po poverljivoj proceduri. Zloupotrebe u pojedinim slučajevima javnih nabavki su predmet krivičnih istraga, što otvara i pitanje adekvatnosti propisanih sankcija. Imperativ „ušteda na javnim nabavkama“ i programsko budžetiranje donose nove izazove…
Na konferenciji ćemo predstaviti preliminarne nalaze istraživanja o stanju u ove dve oblasti.
Transparentnost – Srbija, Beograd, 1. decembar 2014.
Materijali: