Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, na sednici u nedelju, 25. decembra od 18.00 časova razmatra godišnje izveštaje Agencije za sprečavanje korupcije, Poverenika za informacije i Zaštitnika građana.
Rok za razmatranje izveštaja je pao tokom izborne kampanje, pa je razumljivo da se o njima nije raspravljalo tada, ali je to svakako bilo moguće učiniti ranije, tokom prethodna četiri meseca posle konstituisanja aktuelnog saziva Skupštine.
Transparentnost Srbija je 8, odnosno 15. septembra uputila ovom odboru inicijative za formulisanje skupštinskih zaključaka povodom izveštaja Agencije i Poverenika. To smo učinili da bismo poslanicima ukazali na najvažnija pitanja koja su u vezi sa radom ova dva nezavisna organa i zakonima koje primenjuju, i na koji način bi Skupština mogla da kvalitetnije vrši svoju nadzornu i zakonodavnu ulogu.
U vezi sa izveštajem Poverenika bavili smo se samo pitanjem slobodnog pristupa informacijama, a ne i zaštite podataka o ličnosti. Naši glavni predlozi su da Skupština obaveže Vladu da predloži izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje bi omogućile pravo žalbe Povereniku u slučaju da informacije uskrati bilo koji organ javne vlasti. Razlog za to je dokazana neefikasnost zaštite prava na pristup informacijama kada postoji samo mogućnost vođenja upravnog spora pred Upravnim sudom. Jednako bi važan bio zaključak da se Vlada obaveže da obezbedi izvršenje svih konačnih, izvršnih i obavezujućih rešenja Poverenika.
Dodatnu aktuelnost našim predlozima daje činjenica da se jedna od preporuka GRECO, koje Srbija treba da se ispuni do 30. septembra 2023, odnosi upravo na ova pitanja – mogućnost žalbe Povereniku u slučajevima kada informaciju uskrate Vlada Srbije ili Predsednik, i sistematsko praćenje sprovođenja odluka u ovim slučajevima.
U vezi sa izveštajem Agencije takođe smo ukazali na nužnost izmena Zakona o lobiranju i Zakona o sprečavanju korupcije, radi ispunjavanja preporuka GRECO. Izmene Zakona o lobiranju bi trebalo da urede „neformalno lobiranje“ i da obezbede javnost evidencija o lobističkim kontaktima. Kao što smo ukazali u nedavno objavljenom istraživanju, za četiri godine primene ovog zakona prijavljeno je samo sedam lobističkih kontakata, iako je u tom periodu doneto na hiljade propisa koji utiču na interese velikog broja privrednih subjekata i građana, tako da je očigledno da eventualni uticaji na njihovo kreiranje i izmene ostaju skriveni.
Kada je reč o Zakonu o sprečavanju korupcije, nužne izmene se tiču uređenja sukoba interesa kod savetnika visokih funkcionera i unapređenje pravila o sprečavanju zloupotrebe javnih resursa. Podsetili smo i na izveštaj ODIHR nakon aprilskih izbora, i na neophodnost poboljšanja pravila za finansiranje izborne kampanje. Skupština bi mogla da o tom pitanju organizuje javno slušanje ili da obaveže Vladu da što pre počne sa pripremom ovih izmena uz konsultacije sa što širim krugom učesnika.
Skrenuli smo pažnju Odboru za pravosuđe na još jednu temu koja je naročito aktuelna u ovom trenutku. Reč je o dužnosti svih ministarstava da prilikom izrade nacrta zakona razmotre rizike od korupcije i da zatraže mišljenje Agencije. Kao što smo pokazali u istraživanju, ovu dužnost mnoga ministarstva ne poštuju, a i sama Agencija ne deluje proaktivno, već čeka da im nacrti budu dostavljeni. Trenutno su objavljeni nacrti seta pravosudnih zakona i zakona iz oblasti unutrašnjih poslova, a nije poznato da li je i jedan od njih predmet analize Agencije. Sve i kada Agencija uradi analizu, ministarstva i Vlada ne dostavljaju obrazloženje o razlozima za neprihvatanje sugestija, pa smo predložili da Narodna skupština ubuduće zatraži takva obaveštenja od predstavnika izvršne vlasti.
Kao što se može videti, polazeći od ovih izveštaja, Narodna skupština bi mogla da utiče na rešavanje ozbiljnih problema za borbu protiv korupcije u propisima i praksi. Razloga za optimizam, za sada, nema mnogo. Naime, o izveštajima nezavisnih organa koji rade u veoma bitnim oblastima raspravljaće se uz još četiri tačke dnevnog reda, a zaključci koji se usvajaju povodom izveštaja nezavisnih organa su bili sadržajni samo jedne godine (2014), a čak je i tada Skupština propustila da prati njihovo sprovođenje.