Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI 2019
  • Otvorena vrata pravosuđa
  • Indeks transparentnosti preduzeća u državnom vlasništvu PETRA 2019
  • Funkcionerska kampanja
  • Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju
  • Glavni problemi u vezi sa finansiranjem izborne kampanje

Pod lupom

Prev Next

Zakon zabranjuje da direktori budu vršioci dužnosti

Mnoga javna preduzeća u Srbiji godinama vode vršioci dužnosti direktora. Tačnije, od 37 javnih preduzeća oko 20 njih ima rukovodioce koji su u v. d. statusu. Neka od njih mnogo duže od godinu dana, koliko zakon dozvoljava. "Putevi Srbije" svakako su rekorder, budući da je Zoran Drobnjak vršilac dužnosti direktora već osam godina. To je primetio i Međunarodni monetarni fond i savetovao Vladi Srbije da što pre prekine tu praksu, jer javna preduzeća ne mogu biti potpuno reformisana ako nemaju profesionalnu upravu. Podsećanja radi, Vlada Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom ima savetodavni aranžman, koji nije obavezujući. Bord direktora MMF-a je u...

Najava promene „cenzusa“ – dokaz da je bilo moguće otvoriti raspravu o svim pitanjima izborne reforme

Transparentnost Srbija ocenila je da najava promene izbornog cenzusa na svega četiri meseca pre izbora, koja nesumnjivo dolazi iz vlasti, jasno pokazuje da je „poštovanje demokratskih načela“ bilo samo izgovor da se ne rešavanju brojna suštinski bitna pitanja. Između ostalog, izbegnuto je da se otvori diskusija o izmenama pravila za određivanje visine i načina raspodele budžetskih sredstava za finansiranje izborne kampanje, o gonjenju krivičnih dela u vezi sa podmićivanjem birača i nezakonitim finansiranjem stranaka, kao i o uvođenju ograničenja za aktivnosti državnih organa tokom izborne kampanje radi sprečavanja zloupotreba. Transparentnost – Srbija podseća da su predstavnici vlasti prethodnih meseci odbijali da diskutuju...

Nije stvar u registru lobista već u procesu lobiranja

Mediji prenose izjave predstavnika državnih organa da će do proleća u registar lobista biti upisano 30 lobista, ali se niko ne bavi činjenicom da za sedam meseci primene zakona nije zabeležen niti jedan slučaj lobiranja. Naime, pored registrovanih lobista mogu da lobiraju i neposredno zainteresovana lica koja rade za sebe i za svoje firme, i predstavnici udruženja koji zastupaju interese članova. Od avgusta kada je Zakon stupio na snagu nema aktivnosti. Nemanja Nenadić kaže za RTS da je nemoguće da se donosiocima odluka na republičkom i lokalnom nivou niko nije obraćao. "Glavna stvar je da se prati ko pokušava da utiče na donošenje...

Nevidvljive nabavke pravnih usluga javnih preduzeća

U vesti o hapšenju direktora jednog od većih javnih preduzeća može se pročitati da je podmićivanju prethodilo izvlačenje novca kroz nabavku nepotrebnih usluga od advokata (navodno su te poslove mogli da obave i zaposleni pravnici iz samog preduzeća)  Jedan od načina da se ovakve zloupotrebe spreče jeste veća javnost informacija o nabavkama javnih preduzeća, kroz objavljivanje ugovora iz kojih bi se moglo videti koje usluge su nabavljane i koliko je za to plaćeno. Međutim, istraživanje Transparentnosti Srbije (u saradnji sa Transparency International Češke) iz 2019. pokazuje da je upravo ovo jedna od najslabijih tačaka. Naime, ni jedno od 40 republičkih i lokalnih...

Najavljeni Zakon o utvrđivanju porekla imovine ne uliva optimizam

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, gostujući u Novom danu na N1 ocenio je da najavljeni Zakonu o utvrđivanju porekla imovine ima dosta nejasnoća i da ne "uliva optimizam" da će uticati na sistematsko smanjivanje korupcije u Srbiji. On je kao glavne mane naveo izbor direktora tela koji će rukovoditi akcijama procena, ko će sve biti kontrolisan, kao i od koje godine će se krenuti sa kontrolom nezakonitog bogaćenja. "Mi u Srbiji imamo mnogo zakona koji uređuju deo ove materije. Još su Božidar Đelić i Mlađan Dinkić najavljivali donošenje tog zakona, i tada je promovisana ideja unakrsne provere imovine i...

Šta je i čija je „Srbija 2025“?

Iz obilja vesti o predstavljanju „Programa Srbija 2025“, može se pročitati mnogo štošta o planiranim putevima i porastu plata, ali ne i najosnovnije informacije – čiji je ovo program i gde se može preuzeti. Program su, naime, zajedno predstavljala dva državna organa – Predsednik i Vlada – ali se dokument ne može preuzeti ni na jednom od dva zvanična sajta. Iako je navodno reč o programu koji predviđa 14 milijardi ulaganja u narednih pet godina, od čega devet u infrastrukturu, program pod tim nazivom se uopšte ne pominje u budžetu Srbije za sledeću godinu koji je usvojen pre svega mesec dana, kao...

Sudiji Miodragu Majiću nagrada "Verica Barać"

Sudiji Apelacionog suda Miodragu Majiću Savet za borbu protiv korupcije uručio je nagradu "Verica Barać" za pojedinačni doprinos borbi protiv korupcije. Majić je izjavio da nagrada dolazi u vreme kada je "srpsko društvo na najnižoj lestvici borbe protiv korupcije" i da "Srbiju očekuju još teža vremena". U obrazloženju nagrade, pročitanom na svečanosti u Narodnoj biblioteci Srbije, Savet je naveo da se Majić istakao u borbi za nezavisnost pravosuđa i da je "istaknuti protivnik kaznenog populizma". Majić je zahvaljujući za nagradu kazao da danas u Srbiji ima afera državnih zvaničnika, marginalizacije kontrolnih tela i da je "blizu krah pravne države". "Siguran sam da nas očekuju...

BIRODI: Vučić dominantno pozitivno predstavljen na nacionalnim televizijama

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) je od 1. septembra do 30. novembra 2019. godine sproveo monitoring izveštavanja televizija RTS, Pink, Prva, O2, Happy i N1 u okviru centralnih informativnih emisija, gde je ukupno vreme predstavljanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića u navedenom periodu iznosilo više od 33 sata. Od ukupnog vremena predstavljanja, predsednik Srbije je najviše bio zastupljen na Pinku (60,6 odsto). Zatim slede RTS (10,9 odsto), Prva (8,9 odsto), N1 (6,8 odsto), O2 (6,7 odsto) i Hepi (6,1 odsto). Kad je reč o tonalitetu u dnevnicima, Vučić je dominantno pozitivno predstavljen i to na Pinku 98,7 odsto vremena, Prvoj 91,1 odsto, O2...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti