Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Indeks percepcije korupcije (CPI) za 2018.
  • Komentari TS na Nacrt zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu
  • When law doesn’t rule - State capture of the judiciary, prosecution, police in Serbia
  • Ka efikasnijem procesuiranju obelodanjenih sumnji na korupciju
  • Prioriteti u borbi protiv korupcije u Srbiji 2019
  • Poziv na javnu raspravu o nacrtu Lokalnog antikorupcijskog plana za opštinu Raška
  • Poziv na javnu raspravu o Nacrtu Lokalnog antikorupcijskog plana za opštinu Vrnjačka Banja

Pod lupom

Prev Next

Zakon za sprečavanje korupcije, ali pomalo

Dok se Skupština koristi kao poligon bezobzirne političke promocije, buđenjem sećanja na žrtve svirepih zločina i besa prema njihovim krvnicima, u vezi sa izmenama Krivičnog zakonika o kojima se nije raspravljalo u forumima koji su za to kvalifikovani, gotovo neprimetno prolaze zakoni čiji će efekti biti mnogo češće i mnogo brže vidljivi od doživotnog zatvora. Na istoj sednici će narodni poslanici pritiskom na taster odobriti osam zajmova, od kojih dva „o istom trošku“ donose i izvođača radova, kako Železnice i Putevi Srbije ne bi morali da se muče oko raspisivanja tendera za tih 1,6 milijardi dolara. Predlog Zakona o sprečavanju korupcije verovatno nije baš tako loš...

Čemu služi Zakon o javnim nabavkama

Transparentnost Srbija (članica Transparency International) ukazuje da osam sporazuma o zajmovima, koje Skupština Srbije razmatra na aktuelnoj sednici, listom isključuju primenu domaćeg Zakona o javnim nabavkama. Praksa direktnog ugovaranja najvrednijih javnih radova kroz međudržavne sporazume nameće pitanje smislenosti sistema u kojem ista ta država propisuje stroga pravila za nadmetanje u javnim nabavkama, čije kršenje tretira kao krivično delo ili ozbiljan prekršaj. Aktuelni Zakon o javnim nabavkama narodni poslanici su usvojili 2012, sa ciljem da se suzbije korupcija, uz primenu pravila koja bi trebalo da obezbede slobodno nadmetanje među ponuđačima, javnost i nadzor za sve nabavke čija vrednost prelazi 4.000 evra. Sada...

Zakon o sprečavanju korupcije ne rešava bitne probleme

Transparentnost Srbija (deo Transparency International) uputila je danas svim poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini predloge za poboljšanje u čak 65 od ukupno 114 članova Zakona o sprečavanju korupcije. Transparentnost smatra da, između ostalog, rešenja nisu zadovoljavajuća u pogledu sprečavanja zloupotrebe javnih funkcionera za političku promociju („funkcionerska kampanja“), uslova za izbor direktora i načina izbora članova Odbora/Veća Agencije, kumulacije funkcija, rešavanja sukoba interesa, prijavljivanja imovine i kažnjavanja davanja lažnih podataka o imovini i prihodima javnog funkcionera. Posebno skrećemo pažnju na to da je predlog pogoršan u odnosu na prethodne nacrte tako što su, bez obrazloženja, iz kruga javnih funkcionera isključeni oni koji svoje...

Zašto je neophodna javna rasprava o izmenama Krivičnog zakonika?

Koliko god da je dobro to što je Ministarstvo pravde odlučilo da razmotri  jednu peticiju koju je potpisao veliki broj građana i da formuliše izmene Krivičnog zakonika, ta činjenica ne predstavlja ni valjan pravni razlog, ni suštinsko opravdanje da se o predlogu normi ne organizuje javna rasprava. Ministarka pravde je upravo postojanjem peticije objasnila direktno kršenje obaveze Ministarstva iz Zakona o državnoj upravi, da o ovim bitnim izmenama organizuje javnu raspravu. Takva zakonska obaveza postoji uvek kada se bitno menja uređivanje neke oblasti i kada je reč o izmenama koje zanimaju javnost, a u ovom slučaju je ispunjen svaki od ta...

Zloupotreba javne funkcije

Posle 15 meseci od izborne kampanje za lokalne izbore u Beogradu, u okviru kojeg smo skrenuli pažnju Agenciji za borbu protiv korupcije na nekoliko najozbiljnijih povreda člana 29, koji zabranjuje političarima da javnu funkciju koriste za promociju stranačkih interesa, obavešteni smo da je u jednom takvom slučaju Agencija utvrdila povredu zakona. Naime, prema mišljenju Agencije, povredu je načinila ministarka i potrpredsednica Vlade, Zorana Mihajlović, tako što je 5. februara 2018, tokom posete selu Skela, kada je obilazila radove na obnovi deonice regionalnog puta, rekla da ona „ne daje prazna obećanja i da se lažna obećanja u vreme izbore ne mogu čuti...

Netransparentnost i selektivnost Poreske uprave

Pravna analiza CINS-ovih priča Transparentnost – Srbija radi pravne analize, uočava moguće korupcijske rizike i daje preporuke kako da se oni otklone. Sada se time bavimo u vezi sa četiri istraživačke novinarske priče koje je nedavno objavio Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Netransparentnost i selektivnost Poreske uprave Prikaz CINS-ove priče U priči koju je CINS objavio 14.3.2019. ukazuje se na primere nejednakog postupanja Poreske uprave pri kontroli osnivača medija u Nišu i okolini, koji se mogu povezati sa uređivačkom politikom medija ili bliskošću vlasnika medija republičkim i lokalnim vlastima. Najviše pažnje posvećeno je portalu Južne vesti, koji je bio podvrngut kontrolama u više navrata i...

Prekršaji bez kazne

Pravna analiza CINS-ovih priča Transparentnost – Srbija radi pravne analize, uočava moguće korupcijske rizike i daje preporuke kako da se oni otklone. Sada se time bavimo u vezi sa četiri istraživačke novinarske priče koje je nedavno objavio Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Prekršaji bez kazne Ukratko o novinarskoj priči U priči CINS-a od 27. marta 2019. govori se o pojavi da televizije, uključujući i one koje imaju nacionalnu pokrivenost, emituju program koji može škoditi maloletnicima bez propisanih oznaka. Prema navodima iz ovog teksta, softver REM je zabeležio za tri godine najmanje 1000 prekršaja televizija u označavanju za koji uzrast je predviđen neki TV...

Nalazi nadzora službe REM i njihovo (ne)korišćenje

Pravna analiza CINS-ovih priča Transparentnost – Srbija radi pravne analize, uočava moguće korupcijske rizike i daje preporuke kako da se oni otklone. Sada se time bavimo u vezi sa četiri istraživačke novinarske priče koje je nedavno objavio Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Nalazi nadzora službe REM i njihovo (ne)korišćenje Ukratko o novinarskoj priči U priči CINS koja je objavljena 9. aprila 2019. godine, , govori se o nalazima iz izveštaja Sužbe Regulatornog tela za elektronske medije. Prema tim informacijama, Služba za nadzor je uočila da su TV Pink i Studio B tokom izborne kampanje 2018. kršile pravila. Međutim, prema ovim informacijama, Savet REM...

Besplatna pomoć za pisanje zahteva za pristup informacijama i tužbi u upravnom sporu

Obaveštavamo vas da Transparentnost – Srbija (TS) pruža besplatnu pomoć zainteresovanim građanima i udruženjima koji žele da traže informacije u posedu Predsednika Republike, Narodne skupštine, Vlade Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda Srbije i Republičkog javnog tužioca oko formulisanja zahteva, ali i u slučajevima kada tražioci ostanu uskraćeni za informacije. U takvim slučajevima, na osnovu člana 22. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jedini pravni lek je vođenje upravnog spora. TS, koja je već vodila mnoge sporove ove vrste, pružiće pomoć tražiocima i u vezi sa time. Sa savetnicima možete komunicirati preko adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena, za jednostavnije konsultacije ili zakazivanje sastanka možete nas zvati na broj 011 3033827.

Širi kontekst

Organizacija Transparentnost – Srbija u periodu od 01. aprila 2015. do 31. marta 2016. sprovodi projekat Jačanje uloge Upravnog suda u borbi protiv korupcije .

Projekat ima za cilj jačanje odgovornosti vlasti i unapređenje okruženja za rad nezavisnih tela kroz podršku Upravnom sudu u poboljšanju transparentnosti rada, kao i građanima i organizacijama civilnog društva sa ciljem boljeg prepoznavanja uloge Upravnog suda u primeni antikorupcijskog zakonodavstva.

Upravni sud ima značajnu ulogu u primeni nekoliko antikorupcijskih propisa. U vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,Upravni sud je organ kojem se tražioci informacija obraćaju u dve situacije. Oni to mogu učiniti kada im informaciju uskrati Narodne skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, jer tada ne mogu izjaviti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, već jedino pokrenuti upravni spor. Druga moguća situacija je ona kada tražioci nisu zadovoljni rešenjem Poverenika po žalbi, pa protiv te odluke pokreću upravni spor.

Tako, na primer, po tužbi organizacije Transparentnost Srbija, Upravni sud je 27.11.2014 naložio Generalnom sekretarijatu Vlade RS da nam dostavi informacije o usklađivanju osnivačkih akata javnih preduzeća i imenovanju članova nadzornih odbora javnih preduzeća. Te informacije smo iskoristili u opsežnom istraživanju o prvoj godini primene ovog važnog antikorupcijskog Zakona. Istraživanje je inače pokazalo da mnoge obaveze iz Zakona nisu izvršene uopšte, nisu izvršene u propisanim rokovima ili na propisani način. [pogledajte primer ovde]

Šta konkretno možete očekivati od nas?

  1. Ukoliko tragate za nekim informacijama za koje mislite da su u posedu organa vlasti i spremni ste da se koristite Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, mi vas možemo uputiti na to kako da zahtev što bolje formulišete i podnesete. Čini se da je podnošenje zahteva jednostavna stvar, zato što se vrlo često na internetu mogu naći formulari. Međutim, mnogo toga zavisi od načina na koji će pitanje biti postavljeno i od toga da li tražite obaveštenje ili određene dokumente. Dakle, mi Vas možemo, na osnovu desetogodišnjeg iskustva, posavetovati na koji način da uobličite zahtev kako biste dobili precizniji i detaljniji odgovor na pitanja koja vas suštinski zanimaju. Osim saveta o samoj sadržini pitanja, možemo sačiniti i konkretan zahtev i posavetovati Vas o načinu slanja.
  2. Organi vlasti često ignorišu primljene zahteve ili ih odbijaju neformalnim obaveštenjima. Ponekada donose rešenja u kojima se pozivaju na neke razloge zbog kojih se zahtev odbija, ali su ti razlozi formalno ili suštinski neispravni. Ponekada nude jedan vid pristupa informacijama, iako ste tražili neki drugi, kojem mogu da udovolje. U takvim slučajevima treba sačiniti žalbu Povereniku za informacije ili tužbu radi pokretanja upravnog spora (ako informaciju uskrati neki od šest organa vlasti iz člana 22. st. 2). Ponekada će pre pisanja tužbe biti nužno poslati i «požurnicu». Na osnovu velikog iskustva Transparentnosti – Srbija u formulisanju kako žalbi tako i tužbi, moći ćemo da vam pomognemo da ove dokumente uobličite tako da što jasnije predstavite problem Povereniku ili Upravnom sudu i da oborite argumente organa vlasti koji uskraćuje informaciju, ukoliko razlozi za uskraćivanje zaista nisu sasvim opravdani i utemeljeni na Zakonu (što je veoma redak slučaj).

Kako da nam se obratite?

Najpogodnije rešenje je da nam pišete na adresu za prijem elektronske pošte ili na adresu Palmotićeva 27, 11000 Beograd. U toku radnog vremena možete nas zvati na broj 011 3033827.

U svakom slučaju, ukoliko nam se obratite za pomoć, sve informacije koje od vas dobijamo ćemo tretirati sa poverenjem i nećemo ih obelodanjivati drugima, osim ako se drugačije dogovorimo.

Opis postupka

U situaciji kada neki od šest najviših državnih organa izčlana 22. st. 2 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. glasnik RS, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), (Narodna skupština, predsednik Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud Srbije, Ustavni sud i Republički javni tužioc) ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, ne može se izjaviti žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, već je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Upravnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu.

Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa uopšte ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da  tražilac ponovi zahtev organu (urgencija) i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.

Druga situacija je da organ vlasti postupi po zahtevu za pristup informacijama i donese rešenje kojim se zahtev delimično ili u celini odbija. Tada tražilac osporava takvo rešenje.

Tužba mora da sadrži ime i prezime, adresu i mesto stanovanja, odnosno naziv i sedište tužioca, označenje upravnog akta protiv koga je tužba podneta, razloge zbog kojih se tužba podnosi, predlog u kom pravcu i obimu se predlaže poništavanje upravnog akta, kao i potpis tužioca.

Tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno po isteku naknadnog roka od 7 dana (urgencija) u slučaju „ćutanja uprave“.

Sve tužbe se predaju isključivo u sedištu Upravnog suda u Beogradu, neposredno na šalteru za prijem (radno vreme je od 7.30 do 15.30), ili se šalju poštom, na adresu Beograd, Nemanjina 9.

Uz tužbu (u dovoljnom broju primeraka za sud i tuženi organ) se podnosi kopija upućenog zahteva uz dokaz o prijemu, kao i ponovljeni zahtev uz dokaz o prijemu (urgencija), a u slučaju da je organ doneo rešenje koje se osporava uz tužbu se prilaže i kopija tog rešenja.

 

usaidmala

Vesti