Potkategorije

• Izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti
  U Skupštinu Srbije (http://goo.gl/ag8Br7) stigao je predlog naprednjaka za izmenu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
  Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić za Novosti je ukazao na dobre i loše strane ovog predloga.

  "O slabostima propisa za finansiranje stranaka i predlozima kako da se problemi reše smo pričali i kada se zakon donosio i nakon monitoringa izbornih kampanja. Ministarstvo finansija je objavilo letos nacrt sa nizom korisnih izmena, ali bez zadiranja u najkrupnije probleme, kao što su zloupotreba tzv. „redovnih aktivnosti javnih funkcionera“ tokom kampanje ili situacija u kojoj iz izveštaja o finansiranju kampanje nije vidljiv krajnji izvor finansiranja nekih troškova (krediti, neplaćeni rashodi).

  Aktuelni predlog SNS sadrži smanjenje budžetskih izdvajanja za stranke, što je dobro. Ipak, i dalje nećemo znati zbog se daje baš toliko novca. Kada bi svrha bila jasnije određena (npr. da se omogući minimalno finansiranje rada određenog broja odbora, određena suma za aktivnosti svakog poslanika), onda bi se lako odredila i visina budžetskih dotacija i način raspodele. Ovako se novac, bio veliki ili mali, daje bez jasnog cilja.

  Predlog poslanika SNS da se omogući korišćenje novca dobijenog za finansiranje redovnog rada stranaka (uključujući i budžetski, ako je to bila ideja) u izbornoj kampanji je nelogičan. Loša posledica takvog rešenja bio bi neravnopravan položaj učesnika izbora, naročito vanparlamentarnih stranaka i grupa građana.

  Pošto je budžet, osim članarine, najmanje kontroverzan izvor stranačkih prihoda, ako se već smanjuju budžetska davanja, trebalo bi uporedo smanjivati i potrebe za novcem. Jedan od načina je postavljanje razumnih limita visine troškova kampanje, koji su sada neograničeni".

  Broj članaka:

  0

• Ne rešena pitanja

  Predloženim izmenama neka od najvažnijih pitanja vezanih za finansiranje partija i dalje se ne rešavaju. Reč je o širokom korišćenju promotivnih aktivnosti javnih funkcionera tokom izbornih kampanja (http://goo.gl/TEuGPG), kao i o nerešenom pitanju krajnjih izvora finansiranja kampanje – nakon podnošenja finansijskih izveštaja ne vidi se iz kojih sredstava i kada će biti plaćeni krediti i neizmirena dugovanja.

  Broj članaka:

  0

• Zakon o uzbunjivačima
  Samo usvajanje Zakona o uzbunjivačima, čak i ako se popravi aktuelni predlog, nije dovoljan stimulans da se dobije više prijava protiv korupcije. „Zato je potrebno menjati Krivični zakonik kako bi se oslobodili neki koji neposredno učestvuju u korupciji jer su često jedini svedoci”, kaže Nemanja Nenadić za Politiku.

  On iznosi podatak da se otkrije manje od jedan odsto slučajeva korupcije godišnje, i da je to ustanovljeno ispitivanjem javnog menjenja s pitanjem „Da li ste učestvovali u korupciji?”, na koje se dobija nekoliko stotina hiljada potvrdnih odgovora.

  Transparentnost Srbija je od trenutka unošenja normi o zaštiti uzbunjivača u Zakon o Agenciji 2010. godine ukazivala da su one nedovoljne i da ovu materiju treba urediti posebnim zakonom. Jer, Agencija nema uslova ni da veoma ograničenu zaštitu pruži kvalitetno. Da su ove sumnje bile tačne, pokazalo se četiri godine kasnije, kad je Ustavni sud utvrdio da je neustavan član 56. stav 5. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

  Prema toj odredbi, direktor Agencije donosi „bliži propis” kojim se uređuje postupak pružanja pomoći zaposlenima u javnom sektoru koji „u dobroj nameri” prijave korupciju. U skladu s tim, neustavnim je oglašen i Pravilnik o zaštiti lica koje prijavi sumnju na korupciju iz 2011. godine, a objavljivanje odluke je odloženo za tri meseca.

  Na osnovu osporenog Pravilnika, nekoliko desetina uzbunjivača je dobilo kakvu-takvu zaštitu od progona. Zato period do objavljivanja odluke Ustavnog suda treba iskoristiti za hitne dopune člana 56. Zakona o Agenciji – preporuka je TS. Uz to, pitanje zaštite uzbunjivača treba rešiti što pre, posebnim sveobuhvatnim zakonom. Ali u TS smatraju da Predlog zakona, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri od 3. oktobra, sadrži brojne manjkavosti.

  Broj članaka:

  0

• Ozbiljni nedostaci u Akcionom planu za poglavlje 23
  TS je dostavila danas Ministarstvu pravde i Delegaciji EU komentare (http://goo.gl/oR5MDu) na deo Nacrta Akcionog plana za poglavlje 23, koji je bio naknadno objavljen. Reč je o aktivnostima u okviru 13 preporuka koje nisu uopšte bile objavljene u prvoj verziji ovog dokumenta. Već smo ranije ukazali da nacrt Akcionog plana ne samo da ne sadrži dovoljno razrađene mere za borbu protiv korupcije, već i da mu je opšti kvalitet neshvatljivo nizak kada se ima u vidu značaj koji bi ovaj dokument trebalo da ima na putu evrointegracija Srbije (stilske greške, određivanje nenadležnih institucija da ispune pojedine zadatke i drugo), kao i značaj koji Vlada Srbije pridaje procesu evrointegracija.

  Na žalost, ni ono što je napisano u okviru 13 "zaboravljenih" preporuka nije mnogo bolje. U gotovo svakoj pojedinačnoj aktivnosti će bti potrebno načiniti neke izmene, a kroz ceo dokument bitno izmeniti indikatore postignutih ciljeva, kako bi se moglo oceniti koliko su mere bile uspešne. Neke aktivnosti uopšte nisu planirane, iako su potrebne, kao što je izmena propisa o tajnosti podataka (u kontekstu zaštite uzbunjivača), izmena pravila za zaključivanje ugovora o nabavkama na osnovu međudržavnih sporazuma, kontrola nad preduzećima u državnom vlasništvu i pod državnom kontrolom, transparentnost rada javnih preduzeća, suzbijanje korupcije u privatnom sektoru, korupcija u obrazovnom sistemu (osim prilikom upisa), pitanje formiranja posebnih "radnih grupa" policije za ispitivanje slučajeva korupcije, mere za sprečavanje korupcije u lokalnoj samoupravi i na pokrajinskom nivou, oblici saradnje između organa vlasti i civilnog društva u borbi protiv korupcije, promene Krivičnog zakonika (osim u delu privrednog kriminala), mere za podizanje efikasnosti i nezavisnosti pravosudnih i istražnih organa (otklanjanje problema koji su već sada poznati), stepen detaljnosti podataka o postupcima koji se vode zbog korupcije, rešavanje problema "curenja informacija" o istragama u sadašnjem pravnom okviru.

  Izuzetno je važno da Akcioni plan za poglavlje 23 bude što kvalitetniji i što detaljniji, jer će se EU u narednim godinama fokusirati upravo na praćenje ostvarivanja mera koje tu budu zacrtane. Ukoliko Srbija bude preuzela manje obaveza kroz ovaj dokument, to će prividno olakšati ispunjenje uslova za prijem, ali će propustiti šansu da proces evrointegracija iskoristi za postizanje osetnog napretka u borbi protiv korupcije.

  Broj članaka:

  0

• Izraditi Prostorni plan na zakoniti način
  Javna sednica Komisije za javni uvid u Nacrt prostornog plana za „Beograd na vodi“ održava se u sredu i 12h u velikoj sali Gradske uprave grada Beograda, Trg Nikole Pašića 6. Predstavnici Transparentnosti Srbija prisustvovaće sednici i ukazati na primedbe koje smo poslali Republičkoj agenciji za prostorno planiranje i Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove Beograda.

  Naše primedbe nisu urbanističke prirode, kao što to uglavnom nisu bile ni kada smo na javnom uvidu komentarisali izmene Generalnog plana Beograda, već se odnose na način izrade ovog dokumenta. Iako je i tada bilo jasno da se planski dokumenti prilagođeni potrebi izvođenja jednog konkretnog projekta, i to po zamislima potencijalnog investitora, to je postalo još očiglednije u pripremi ovog dokumenta.

  Zbog toga što je nacrt izrađen suprotno Odluci (o izradi Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi”) i aktima više pravne snage (Zakon o planiranju i izgradnji) i zbog toga što ne sadrži potpune a bitne podatke o procesu izrade Plana i dokumentima koji su pri tom korišćeni, predložili smo, kao jedino moguće rešenje, da se nacrt povuče sa javnog uvida i da se pristupi izradi novog, u skladu sa Zakonom i Odlukom.

  Iz Odluke se može videti da je nosilac izrade Prostornog plana Republička agencija za prostorno planiranje, da je ta agencija bila dužna da obezbedi pribavljanje mišljenja, uslova i saglasnosti nadležnih organa i organizacija propisanih zakonom, kao i da osigura saradnju i usaglašavanje stavova sa svim relevantnim subjektima planiranja. Relevantni subjekti planiranja su u ovom slučaju državni organi koji daju mišljenja i saglasnosti na pojedine delove plana, a ne i treća lica, poput potencijalnih investitora na lokaciji za koju se plan odnosi. Potencijalno zainteresovanim investitorima zakon ne daje veća prava od građana koji mogu dati svoje predloge na javnom uvidu, to jest, ni Odluka ni Zakon ne propisuju da se proces planiranja vrši u dogovoru sa potencijalnim investitorima.

  U Nacrtu Prostornog plana se može pročitati da su ovaj dokument zajednički sačinili Republička agencija za prostorno planiranje i Urbanistički zavod Beograda (zaglavlje dokumenta), da je pripremljen u skladu sa Zakonom i drugim propisima, i da je „u toku izrade Prostornog plana obavljena saradnja sa svim nadležnim institucijama i organizacijama Republike Srbije i Grada Beograda“.

  S druge strane, iz teksta objavljenog u dnevnom listu „Politika“ od 5. oktobra 2014, koji sadrži intervju sa direktorom Urbanističkog zavoda Beograda, dr Nebojšom Stefanovićem, a za koji nije objavljena ispravka, te se stoga može smatrati verodostojnim izvorom informacije, može se videti:

  • da je Urbanistički zavod pri kreiranju prostornog plana pravio kompromise sa firmom „Igl hils“, odnosno da svesno nije predložio najbolje rešenje za prostorni plan, u skladu sa pravilima struke, već rešenje koje je uvažilo u određenoj meri i želje kompanije koja je imenovana kao „investitor“.

  • Da Prostorni plan nije izrađen na osnovu Odluke i propisa više pravne snage, već na osnovu „idejnog rešenja investitora“, koje je samo delimično korigovano na osnovu stručnih stavova Urbanističkog zavoda, zakonskih odredbi i uslova gradskih i republičkih institucija;

  U vezi sa ovde navedenim pitanjima učešća investitora u planiranju, napominjemo da je u smislu Zakona o planiranju izgradnji, član 2. st. 1. t. 21) „investitor lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola“. Prema trenutno dostupnim podacima, a i po prirodi stvari, za izgradnju objekata na osnovu Prostornog plana ne može još uvek postojati investitor, jer građevinska dozvola po Zakonu ne može biti izdata za objekte čija izgradnja još uvek nije predviđena prostornim planom, tako da se može govoriti samo o jednom ili više potencijalnih investitora na tom području. Osim toga, prema javno dostupnim podacima, još uvek nije zaključen ugovor između organa i organizacija Republike Srbije ili Grada Beograda i kompanije koja se navodi kao „investitor“, a koji bi na bilo koji način uredio njihove međusobne odnose, odnosno prava i obaveze po osnovu kupovine ili zakupa građevinskog zemljišta, zajedničkog ulaganja, koncesije ili nekog drugog pravnog posla.

  Dana 10. oktobra 2014. Transparentnost – Srbija je uputila zahtev za pristup informacijama Javnom urbanističkom preduzeću ''Urbanistički zavod Beograda'', kojim smo tražili informacije i kopije dokumentacije u vezi sa ovim pitanjima. U zahtevu smo napomenuli da su navedene informacije neophodne kako bi se razumeo postupak izrade ovog dokumenta, što je jedan od preduslova za kvalitetno ostvarivanje svrhe javnog uvida. Odgovor koji smo dobili po isteku zakonskog roka sadrži tvrdnju da „Zavod nije dobijao dokumente od drugih pravnih i fizičkih lica u vezi sa izradom ovog prosotrnog plana i da ne poseduje „Master plan“ koji je izradila firma „Igl Hils“ iz Abu Dabija. Ova tvrdnja je u kontradikciji sa javno iznetim i nedemantovanim podacima o načinu izrade ovog planskog dokumenta, a i sa onim što je svakome očigledno, da ovaj prostorni plan predstavlja korigovanu veziju planova koje je predstavila ova firma iz Emirata u saradnji sa zvančinicima Republike Srbije i Grada Beograda.

  Zbog svega toga smatramo da Nacrt Prostornog plana ne sadrži bitne podatke o procesu izrade i dokumentima koji su prilikom njegovog sačinjavanja korišćeni, što onemogućava da se o njemu vodi kvalitetna rasprava, ali i da se proveri da li je sačinjen u skladu sa Zakonom i Odlukom. Pošto ove informacije nisu objavljene ni do okončanja javnog uvida, jedino rešenje je da se postupak vrati u prethodnu fazu.

  Broj članaka:

  0

• Decencija od izbora prvih nezavisnih organa
  Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije održaće danas sednicu povodom 10 godina rada Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

  Ovom sednicom će na lep način biti obeležena zaista značajna godišnjica - deset godina od izbora prvog čelika nezavisnih organa u Republici Srbiji. Godišnjica u stvari pada za nedelju dana (22. decembra), kada je Narodna skupština izabrala Rodoljuba Šabića za prvog poverenika za informacije od javnog značaja, i kada je izabrala članove Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa (organ čije je nadležnosti kasnije preuzela Agencija za borbu protiv korupcije).

  Osnivanje ovih institucija je delom rezultat i našeg rada u periodu od 2002. do 2004, kada smo davali brojne inicijative za sadržaj ovih propisa, sprovodili istrživanja koja su pokazala potrebu za uređivanjem pristupa informacijama i sukoba interesa i objašnjavali u javnosti koristi koje će to doneti borbi protiv korupcije. U oblasti pristupa informacijama su bile angažovane i druge NVO, okupljene u Koaliciju za slobodan pristup informacijama.

  Uvođenje pravila u ovim oblastima je nepovratno podiglo nivo očekivanja građana od organa vlasti i standarde za borbu protiv korupcije. Naročito je veliki bio značaj Zakona o slobodnom pristupu informacijama, koji je suštinski promenio odnos građana prema vlastima, stavljajući ih u položaj da sa punim pravom traže, a ne da mole za bitne dokumente o radu javnog sektora. Taj uspeh očigledno ne bi bilo moguće ostvariti da Zakon nije imao snažnog promotera u liku g. Šabića, koji je, osim rešavanja po žalbama, snažno promovisao pravo na pristup informacijama i proaktivno, dajući pri tom veliki značaj upravo korišćenju prava na pristup informacijama kao najboljem mehanizmu za prevenciju korupcije.

  Broj članaka:

  0

• Zaštitnik građana
  Zaštitnik građana objavio je mišljenje o uredjenju visine naknada i nagrada za rad izvršitelja. U misljenju se, između ostalog, navodi da postoji opasnost od korupcije zbog nedovoljnih kriterijuma za dodelu predmeta izvršiteljima, i ukazuje na potrebu za jačim nadzorom i kontrolom njihovog rada.

  Ombudsman je takođe naveo da nagrade i naknade za rad izvršitelja, na način kako su uređene Pravilnikom o tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad izvršitelja, visinom ugrožavaju egzistenciju građana lošeg materijalnog stanja.

  Nagrade i naknade u nekim okolnostima višestruko premašuju osnovni dug, čime se izigrava njihova propisana svrha i pretvaraju se u neformalnu kaznu.

  Celo mišljenje može se pročitati na sajtu Ombudsmana:
  http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/2011-12-11-11-34-45/3614-2014-12-15-13-28-19

  Broj članaka:

  0