Od čega REM štiti građane
Savet Regulatornog tela za elektronske medije je zabranio jedan od promotivnih spotova za kandidata Aleksandra Vučića. Prema mišljenju Saveta REM, to što se na kraju spota čuje uzvikivanje sa stadiona „Vučiću, pe...!“ znači povredu čl. 6. stav 3. Zakona o oglašavanju u kome se precizira da „oglasna poruka ne sme da sadrži izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati uvredljivim“, „bez obzira što je u konkretnom slučaju, u spotu predsedničkog kandidata, skandiranje potpuno individualizovano“.
Ovo objašnjenje je veoma čudno. Kako se navodi u saopštenju REM, postupak je pokrenut „na osnovu reakcija jednog broja nevladinih organizacija koje se bave zaštitom prava LGBT populacije“. Međutim, u odluci nema ni traga zaštite interesa te populacije, REM nije zabranio reklamu, npr. uz obrazloženje da se štite homoseksualci od upotrebe termina koji mnogi od njih smatraju uvredljivim. Naprotiv, Savet REM ističe da je uvreda individualizovana, to jest da se odnosi na kandidata Vučića direktno. Ako su spotom, kao što tvrdi REM, bili povređeni samo interesi samog Aleksandra Vučića, dolazimo do apsurda. Čak i one uvrede koje predstavljaju krivično delo u Srbiji se ne gone se po službenoj dužnosti, već samo ako uvređeni podnese privatnu tužbu. S druge strane, ovde imamo situaciju u kojoj REM štiti od uvrede protivno volji uvređenog!
To što se desio apsurd, ne znači da je postupanje REM nezakonito. Naprotiv, navedeno skandiranje se van svake sumnje „može smatrati uvredljivim“, a zakon zabranjuje takve poruke, bez obzira na to šta o tome uvređeni misli. Međutim, ova revnosnost REM u primeni Zakona o oglašavanju je dobar povod da se podsetimo još nekih zabrana koje važe i za reklamne oglase u kampanji. Tako, da su se članovi Saveta REM spustili samo jedan stav niže (član 6. st. 4.), videli bi da „oglasna poruka mora da bude istinita“ (što je, recimo, trebalo proveriti u istom spotu, kada je reč o podacima o zapošljavanju, izgrađenim putevima i slično). U članu 8. su mogli pročitati da je zabranjeno da oglasna poruka podstiče diskriminaciju po bilo kom osnovu. Za tekuću i svaku drugu kampanju je naročito zanimljiva zabrana „obmanjujućeg oglašavanja“ iz člana 11. To je „oglašavanje koje na bilo koji način, uključujući način prikazivanja, obmanjuje ili je verovatno da će obmanuti primaoce oglasne poruke, koje zbog takve obmanjujuće prirode može da utiče na njihovo ekonomsko ponašanje ili koje zbog toga škodi ili je verovatno da će naškoditi konkurentu oglašivača“. Slično tome, pravila postoje (član 14) i i kada se vrši „uporedno oglašavanje“, to jest „oglašavanje kojim se, posredno ili neposredno, identifikuje konkurent“. Malo koja predizborna reklama bi mogla da prođe ozbiljnu proveru doslovnog poštovanja svih ovih normi. Zabrana jedne reklame je otvorila obilje pitanja – zbog čega REM na sličan način ne ispita i sve ostale spotove koji su do sada emitovani? Šire gledano, bilo bi razumno da se konačno otvori pitanje političkog oglašavanja i da se ono uredi na sistemski način, a ne primenom pravila koja su pisana za oglašavanje komercijalnih proizvoda.
Od svega što je REM uradio ili nije uradio u kontroli spotova, ipak je nelogičnije saopšenje Socijalističke partije Srbije povodom ove zabrane. Tu se, za početak tvrdi da se REM poneo „kao ideološka komisija iz vremena staljinističkih čistki “. Zatim se kaže da „to i nije čudo kada se zna da su članovi REM uglavnom dosovci koji drugčije i ne umeju da se ponašaju, nego kao komesari, koji se, na ovaj način, direktno mešaju u kampanju, i to za račun svojih kandidata. Oni bi da opet u Srbiju vrate u vreme zabrana i moralno političke podobnosti “. U stvarnosti, od devet članova Saveta REM četvoro je izabrao sadašnji saziv Narodne skupštine, tokom 2016, u kojem SPS čini većinu. Sledeće dvoje izabrano je 2015/2016, kada je SPS takođe činio skupštinsku većinu. Preostala jedna trećina članova izabrana je u doba kada je na vlasti bila jedna od stranaka koje su sada u opoziciji, tokom 2011, ali je i tada na vlasti bila u koaliciji sa SPS!
U saopštenu SPS zaključuje sledeće: „ Upravo zato, ovaj skandal može da se reši samo na jedan način – ostavkom svih članova REM “. Naprotiv, osim ostavke postoje i drugi, znatno primereniji načini za utvrđivanje odgovornosti. Na osnovu člana 16. Zakona o elektronskim medijima, „Narodna skupština može, na predlog najmanje 20 narodnih poslanika, razrešiti člana Saveta ako: 5) se utvrdi da je nesavesno i nepravilno radio, odnosno ako postoje razlozi za nedostojnost i ako zanemaruje i nesavesno ispunjava svoje obaveze što može dovesti do većih smetnji u radu Regulatora. Odluka o razrešenju člana Saveta smatra se usvojenom ako je za nju glasala većina ukupnog broja narodnih poslanika.“ Dakle, umesto pozivanja članova Saveta REM da podnesu ostavku, poslanička grupa SPS, koja ima 22 člana, može da podnese predlog za njihovo razrešenje i da pozove predsednicu Narodne skupštine da radi razmatranja tog zahteva zakaže sednicu.
