O izjavi predsednika Vlade na sednici Narodne skupštine 7. aprila 2015.

Predsednik Vlade je u polemici sa svojim političkim protivnicima  govorio o jednom pitanju koje nije u vezi sa "lex specialis"-om i projektom "Beograd na vodi", pri čemu je pomenuo i našu organizaciju. Naime, govorio je o tome da se Demokratska stranka zadužila kod Razvojne banke Vojvodine bez menica za tri miliona evra i kako "veruje da će Transparentnost - Srbija da se oglasi o tome i da će Nemanja Nenadić da nam objasni nekoliko stvari o tom pitanju".

Ako je predsedniku Vlade promaklo, podsećamo da su se Transparentnost - Srbija i g. Nenadić lično mnogo puta oglašavali u vezi sa raznim problematičnim aspektima kredita koje političke stranke uzimaju za finansiranje izborne kampanje, kako u doba dok je Zakon pisan (2011), tako i tokom njegove primene. Tako smo, na primer, u izveštaju o finansiranju parlamentarne i predsedničke kampanje za izbore 2012. godine  naveli sledeće:

Finansiranje kampanje iz kredita može biti kontroverzno iz raznih razloga. Na primer, zbog činjenice da neki krediti suštinski sadrže element poklona (npr. ako nema kamate, ako je kamata ispod tržišne cene, ako plaćanje može da bude odloženo na duži vremenski period). Za takve situacije zakonodavac je postavio pravnu prepreku zahtevajući da se dobijeni krediti pod uslovima koji su povoljniji od tržišnih prijave kao prilog (nijedna stranka nije prijavila da je dobila takav kredit za ovu kampanju). Međutim, u vezi sa kreditima ima još otvorenih pitanja. Pre svega, ne zna se iz kojih izvora će se krediti vratiti i kada će to biti učinjeno. Otplata iz budžetskih dotacija namenjenih za redovan rad političkih subjekata bi predstavljala nenamensko trošenje budžetskih sredstava i kao takva je neprihvatljiva. Čak i kada su izvori iz kojih se otplaćuje kredit privatni (npr. prilozi, prihodi od imovine) i dalje postoji "tehnički" problem - svaki prihod namenjen za izbornu kampanju treba uplatiti na poseban račun i prikazati ga u izveštaju - međutim, izveštaji su već dostavljeni i dodatni rokovi za izveštavanje ne postoje. Konačno, postoji specifičan problem sa kreditima koji su uzeti od banaka u delimičnom vlasništvu države. Zakon tretira kredite kao "finasiranje iz privatnih izvora" u jednoj odredbi, dok drugom odredbom zabranjuje strankama da budu finansirane od strane „preduzeća sa učešćem državnog kapitala”. Ovo bi se moglo tumačiti tako da znači da je nezakonito da se uzme kredit za kampanju od banke koja je čak i u delimičnom državnom vlasništvu, budući da se banke mogu podvesti pod pomenuta "preduzeća". Radi finansiranja kampanje na majskim izborima DS se zadužila kod Razvojne banke Vojvodine a G17 Plus i SRS kod Komercijalne banke. Obe ove banke su barem delimično u državnom vlasništvu.

Konkretni predlozi koje smo proteklih godina davali da se problem kreditiranja stranaka reši do sada nisu urodili plodom. Iako Strategija za borbu protiv korupcije predviđa izmenu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti radi rešavanja brojnih problema koji su u njoj prepoznati do kraja 2014, do toga još uvek nije došlo. U međuvremenu je nekoliko članova ovog zakona izmenjeno, na predlog poslaničke grupe SNS, ali nažalost ne i deo koji se odnosi na kredite. 

Budući da su podaci o poslovanju banaka dostupni samo državnim kontrolnim organima, a ne i celokupnoj javnosti, jedino oni mogu i treba da daju i odgovore na konkretna pitanja - da li je ovaj kredit dodeljen protivno pravilima banke, da li se može smatrati prilogom (npr. da li su i koliko uslovi povoljniji od onih koji se daju drugim klijentima), da li su postojale zloupotrebe rukovodilaca banke i slično.