Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints
  • Međunarodni dan borbe protiv korupcije: Loše stanje po ključnim parametrima
  • Indeks transparentnosti lokalne samouprave - LTI
  • Antikorupcijsko savetovalište – ALAC
  • Prijavi korupciju
  • Indeks percepcije korupcije CPI
  • Integrity watch Serbia

Pod lupom

Prev Next

Izbori će biti održani u lošijim uslovima nego 2023.

Izborni, najavljeni za 25. oktobar, biće održani u znatno lošijim uslovima nego što su bili 2023. i pored toga što je izmenjeno nekoliko zakona od značaja za izbore. U vezi sa nekim od ključnih preporuka ODIHR nije ni bilo pokušaja da se bilo šta promeni, ni u propisima, ni u praksi postupanja državnih organa ili vladajuće stranke i javnih funkcionera. To se pre svega odnosi na preporuku u vezi sa pritiskom na birače i predizbornom podelom novca raznim kategorijama građana. Za ovu kupovina podrške je rebalansom budžeta predviđeno gotovo milijardu evra, dok je pred izbore 2023. podeljeno oko 430 miliona evra. Uprkos izjavi odlazećeg...

Izmenama zakona omogućeno da se gradi na šumskom zemljištu oštećenom ili uništenom u požaru

Organizacije Transparentnost Srbija i RERI obaveštavaju javnost da je  31. avgusta 2026. godine Narodna Skupština Republike Srbije usvojila izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kojima je omogućeno da se gradi na šumskom zemljištu na kome je šuma uništena ili oštećena u požaru. Izmene su usvojene u objedinjenoj proceduri po čak 59 tačaka dnevnog reda i bez prethodno sprovedene javne rasprave. Između ostalog, usvojenim izmenama predviđena je i izmena člana 88. postojećeg zakona, kojom se propisuje da šumsko zemljište na kojem je šuma oštećena ili uništena požarom zadržava namenu određenu planskim dokumentom, koju je imalo pre nastanka požara. Međutim, već u sledećem stavu...

Nezakonit postupak nabavke paravana

Transparentnost Srbija podnela je inicijativu Kancelariji za javne nabavke da utvrdi da li je Republička izborna komisija prekršila zakon prilikom nabavki paravana za biračka mesta. TS je ukazala da je postupak javne nabavke pokrenut iako ona nije predviđena u godišnjem planu, a ne postoje razlozi hitnosti zbog kojih javnu nabavku nije bilo moguće planirati unapred. Prema raspoloživim informacijama, naručilac je odlučio da nabavku sprovede u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva, iako za to nisu ispunjeni uslovi. Uslov za sprovođenje najmanje transparentnog postupka javne nabavke bi bila „hitnost prouzrokovana događajima koje naručilac nije mogao da predvidi“, zbog čega nije moguće primeniti otvoreni postupak. Pri...

Prividno ograničenje funkcionerske kampanje u Zakonu o sprečavanju korupcije

Funkcionerska kampanja neće biti ograničena izmenama Zakona o sprečavanju korupcije  i pored odredbi koje prividno tome služe. Promotivne aktivnosti javnih funkcionera koje nemaju realnu svrhu, već služe podizanju rejtinga njihovih stranaka, prepoznate su u izveštajima ODIHR-a kao ključni element u brisanju granice između partijskog i državnog. Izmene Zakona o sprečavanju korupcije, o kojima Narodna skupština počinje da raspravlja danas, umesto da reše ovaj problem, stvaraju privid da se uvode ograničenja, i u praksi neće imati gotovo nikakve efekte. Nova pravila se odnose samo na period posle proglašenja izbornih listi, iako se promotivne aktivnosti zahuktavaju već od raspisivanja izbora, ili čak mesecima ranije. Zakonodavac je ostavio...

Nacrt zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama ne rešava ključne probleme iz prakse

Nacrt zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama ne rešava ključne probleme u toj oblasti koji su uočeni tokom primene važećih propisa, iako sadrži određena poboljšanja. Transparentnost Srbije stoga smatra da je nophodno organizovati novu javnu raspravu na kojoj bi se, pored zakonskih rešenja koja predlaže Ministarstvo privrede, raspravljalo i o pitanjima koja iz koncepcijskih razloga nisu obuhvaćena aktuelnim nacrtom Naime, javna rasprava koja se okončava danas, organizovana je uz kršenje svih propisa koji uređuju javne rasprave. Nisu objavljeni obaveštenje o početku rada na nacrtu, kao ni polazne osnove, iako je postojala obaveza za to. Pored toga, obrazloženje nacrta zakona ne sadrži objašnjenje...

GRECO potvrdio da preporuke nisu ispunjene

Porazno je što je Srbija ispunila samo tri od ukupno 24 preporuke GRECO za suzbijanje korupcije u izvršnoj vlasti i policiji, iako je rok istekao pre gotovo tri godine (30. septembar 2023).  Ne samo da nisu usvojeni zakoni koji bi doprineli ispunjavanju preporuka, već vlast nije sprovela mere za koje zakonske izmene nisu bile potrebne nego samo stvarna volja da se suzbije korupcija. U značajnom delu, ispunjavanje preporuka koje je Srbija dobila od GRECO 2022. godine zavisi od izmena Zakona o sprečavanju korupcije, Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakona o lobiranju, koje su odavno započete, ali nisu dovršene, niti su ti...

Kompenzacije umesto javnih nabavki

Koliko god kršenje Zakona o javnim nabavkama bilo rašireno, ipak su retke situacije u kojima se javni funkcioneri hvale da to čine. Slučaj u kojem predsednik opštine Čajetina predstavlja predsedniku Republike svoj „patent“ predstavlja takav primer. Milan Stamatović objašnjava da izbegava javne nabavke jer ne može „da juri“ izvođače (da obave te poslove). Zato poseže za kompenzacijom – firme koje inače imaju privatne investicije u opštini, i koje su po tom osnovu dužne da plate komunalne doprinose, prebijaju taj dug sa opštinom. Iz izjave proizlazi da u slučaju da ne urade ono što Opština od njih traži „neće dobiti upotrebnu...

Portal "Ko si, bre, ti" - to je posao tužilaštva, ne Vučića

Portal "Ko si, bre, ti" radi već dve nedelje, a još se ne zna pravni osnov njegovog funkcionisanja, niti način na koji se postupa po prijavama građana, izjavio je za Fonet programski direktor TS Nemanja Nenadić. On je istakao da bi borba protiv korupcije trebalo da bude posao tužilaštva, a ne predsednika Srbije.  Portal "Ko si, bre, ti" počeo je da radi 10. jula kao mehanizam preko kog građani, kako je navedeno, mogu da prijave bahato ponašanje funkcionera, korupciju, zloupotrebu položaja, ali i različite lokalne i komunalne probleme. "Tužilaštvo je to koje bi trebalo građane da ohrabri da prijavljuju korupciju, ali i koje...

Početak  Srpski  Naslovna  O izjavi predsednika Vlade na sednici Narodne skupštine 7. aprila 2015.

O izjavi predsednika Vlade na sednici Narodne skupštine 7. aprila 2015.

Predsednik Vlade je u polemici sa svojim političkim protivnicima  govorio o jednom pitanju koje nije u vezi sa "lex specialis"-om i projektom "Beograd na vodi", pri čemu je pomenuo i našu organizaciju. Naime, govorio je o tome da se Demokratska stranka zadužila kod Razvojne banke Vojvodine bez menica za tri miliona evra i kako "veruje da će Transparentnost - Srbija da se oglasi o tome i da će Nemanja Nenadić da nam objasni nekoliko stvari o tom pitanju".

Ako je predsedniku Vlade promaklo, podsećamo da su se Transparentnost - Srbija i g. Nenadić lično mnogo puta oglašavali u vezi sa raznim problematičnim aspektima kredita koje političke stranke uzimaju za finansiranje izborne kampanje, kako u doba dok je Zakon pisan (2011), tako i tokom njegove primene. Tako smo, na primer, u izveštaju o finansiranju parlamentarne i predsedničke kampanje za izbore 2012. godine  naveli sledeće:

Finansiranje kampanje iz kredita može biti kontroverzno iz raznih razloga. Na primer, zbog činjenice da neki krediti suštinski sadrže element poklona (npr. ako nema kamate, ako je kamata ispod tržišne cene, ako plaćanje može da bude odloženo na duži vremenski period). Za takve situacije zakonodavac je postavio pravnu prepreku zahtevajući da se dobijeni krediti pod uslovima koji su povoljniji od tržišnih prijave kao prilog (nijedna stranka nije prijavila da je dobila takav kredit za ovu kampanju). Međutim, u vezi sa kreditima ima još otvorenih pitanja. Pre svega, ne zna se iz kojih izvora će se krediti vratiti i kada će to biti učinjeno. Otplata iz budžetskih dotacija namenjenih za redovan rad političkih subjekata bi predstavljala nenamensko trošenje budžetskih sredstava i kao takva je neprihvatljiva. Čak i kada su izvori iz kojih se otplaćuje kredit privatni (npr. prilozi, prihodi od imovine) i dalje postoji "tehnički" problem - svaki prihod namenjen za izbornu kampanju treba uplatiti na poseban račun i prikazati ga u izveštaju - međutim, izveštaji su već dostavljeni i dodatni rokovi za izveštavanje ne postoje. Konačno, postoji specifičan problem sa kreditima koji su uzeti od banaka u delimičnom vlasništvu države. Zakon tretira kredite kao "finasiranje iz privatnih izvora" u jednoj odredbi, dok drugom odredbom zabranjuje strankama da budu finansirane od strane „preduzeća sa učešćem državnog kapitala”. Ovo bi se moglo tumačiti tako da znači da je nezakonito da se uzme kredit za kampanju od banke koja je čak i u delimičnom državnom vlasništvu, budući da se banke mogu podvesti pod pomenuta "preduzeća". Radi finansiranja kampanje na majskim izborima DS se zadužila kod Razvojne banke Vojvodine a G17 Plus i SRS kod Komercijalne banke. Obe ove banke su barem delimično u državnom vlasništvu.

Konkretni predlozi koje smo proteklih godina davali da se problem kreditiranja stranaka reši do sada nisu urodili plodom. Iako Strategija za borbu protiv korupcije predviđa izmenu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti radi rešavanja brojnih problema koji su u njoj prepoznati do kraja 2014, do toga još uvek nije došlo. U međuvremenu je nekoliko članova ovog zakona izmenjeno, na predlog poslaničke grupe SNS, ali nažalost ne i deo koji se odnosi na kredite. 

Budući da su podaci o poslovanju banaka dostupni samo državnim kontrolnim organima, a ne i celokupnoj javnosti, jedino oni mogu i treba da daju i odgovore na konkretna pitanja - da li je ovaj kredit dodeljen protivno pravilima banke, da li se može smatrati prilogom (npr. da li su i koliko uslovi povoljniji od onih koji se daju drugim klijentima), da li su postojale zloupotrebe rukovodilaca banke i slično.

Vesti

More from this category
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Prev Next