Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Srbija nastavlja pad na svetskoj listi Indeksa percepcije korupcije Transparency International

U Srbiji nema političke volje da se smanji korupcija, vlast zaobilazi zakone o javnim nabavkama, donosi posebne zakone za milionske projekte koji su joj važni, ne donosi strategiju, a sve je dalje od vladavine prava, rečeno je na konferenciji za novinare Transparentnosti Srbije na kojoj je predstavljen novi Indeks percepcije korupcije CPI 2023.

CPI 2023 TS kzn 11Programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić istakao je da je Srbija rangirana najlošije u poslednjih 12 godina, ali da je i to manji problem od činjenice da u zemlji ne funkcionišu osnovni antikorupcijski mehanizmi.

"Postoji kolerecija između indeksa percepcije korupcije i odgovora na pitanje kolika je šansa da će neko ko je na javnoj funciji odgovarati zbog korupcije. U onim zemljama gde se smatra da su šanse za to male, tu je percepcija korupcije veća", naveo je Nenadić

On je naveo da reforma pravosuđa nije za sada pomogla da dobijemo tužioce koji će samostalno, ne čekajući podnošenje krivičnih prijava, ispitivati sve slučajeve sumnji na korupciju ili makar one koje su dobro dokumentovane i iznete u javnosti.

Dodao je da borba protiv korupcije nije prioritet države, da već više od pet godina nema nacionalne strategije, u predlogu koji se pojavio ovaj indeks uzet je kao merilo, ali vlada bi bila zadovoljna da Srbija dođe sa sadašjeg nivoa 36 na 38 do 2028, što bi značilo da se vratimo na nivo iz 2021. godine.

Izvršna direktorka TS Bojana Medenica saopštila je da je Srbija u rangiranju za 2023. godinu zadržala indeks 36, ali je na listi pala za tri mesta, na 104. poziciju. To je najlošija ocena i pozicija Srbije u poslednjih 12 godina.

Indeks Srbije je za sedam poena manji od svetskog proseka, i čak 28 poena lošiji od proseka EU.

Od zemalja regiona samo je Bosna i Hercegovina lošija, sa indeksom 35. Albanija, sa kojom je Srbija prošle godine delila 101. poziciju, sada je bolja i ima indeks 37, Kosovo, koje se zasebno rangira, ima 41, Severna Makedonija i Mađarska 42, Bugarska 45, a Crna Gora i Rumunija 46, ukazala je Medenica.

Šestu godinu zaredom na vrhu liste je Danska, sa indeksom 90, istovetnim kao i u prethodnom rangiranju.

Nenadić je, kao razloge za loše stanje, naveo i to što Vlada Srbije otvoreno nipodaštava mnoga dobra antikorupcijska pravila. To je naročito vidljivo kod održavanja nezakonitog v.d. stanja u javnim preduzećima i državnoj upravi, kao i kod ugovaranja najvećih infastrukturnih radova. Prioriteti u oblasti infrastrukture, koji se finansiraju sve skupljim zaduživanjem, određuju se bez unapred utvrđenog i usvojenog plana.

U tom smislu je naročito primetno da mnoge odluke iz nadležnosti Vlade i drugih organa, donosi predsednik Republike. To se može zaključiti kako po njegovim izjavama, tako i iz izjava nominalno odgovornih funkcionera koji ne propuštaju priliku da se pozovu na njegov autoritet, rekao je Nenadić.

Najnoviji slučaj je nedavno predstavljanje programa „Skok u budućnost“, za koji se ne zna da li uopšte postoji, ko ga je izradio a ko usvojio, ali je sasvim sigurno da to nije mogla učiniti institucija predsednika Republike na osnovu svojih ovlašćenja. Pred izbore i tokom same izborne kampanje zabeležen je novi talas javnih rashoda koji se nesumnjivo može povezati sa željom da se o trošku svih građana pridobije podrška za stranke koje su na vlasti. Izrazito dominantan vid ugovaranja najvrednijih radova su direktni dogovori, umesto tendera. Tome će dodatno doprineti i poseban zakon za EXPO 2027, koji je isključio primenu pravila o javnim nabavkama, za radove čija vrednost je inicijalno procenjena na milijardu evra, a sada čujemo najave da će biti daleko veća (13, 15, pa čak i 17 milijardi evra). Transparentnost Srbija je podnela Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 14. posebnog zakona, kojim se isključuje primena Zakona o javnim nabavkama na ove radove, saopštio je programski direktor TS.

Članica Upravnog odbora TS prof Radmila Vasić je dodala da se može zaključiti da je korupcija povećana u državama gde je sve manje demokratije.

Status političkog režima uvek vezujem sa korupcijom. Ali to važi i u obrnutom smeru. Čim se video da je index korupcije veliki, vidi se da je demokratija manjkava, da je u pitanju deficit demokratskih mehanizama u funckinisanju države. Najopštiji razlog je odsustvo obzira i nepoštovanje ustrojstva i  funckionisanja pravne države. I to je toliko uzelo maha, i što je još gore, što je to postalo otvoreno ponašanje državnih zvaničnika, navela je ona.

Režim nema političku volju da primeni zakone, a sada, kako je rekla, pokazuje šta sve može donošenjem novog zakona o Ekspu kojim će otvoriti vrta za još veću korupciju.

Indeks percepcije korupcije već dvadeset sedmu godinu za redom sačinjava vodeća antikorupcijska organizacija na globalnom nivou, Transparency International. Broj rangiranih  država i teritorija je i ove godine bio 180. Zemlje se boduju na skali od 100 (veoma čiste) do 0 (veoma korumpirane).

Sa sadašnjim rezultatom od 36, kao i u prethodne dve decenije od kako je rangirana na  CPI, Srbija je „stabilno“ u grupi zemalja sa raširenom korupcijom (sa skorom ispod 50).

Na prvom mestu se i ove godine našla Danska (90), a potom slede Finska (87) i Novi Zeland (85). Na dnu, kao i lani, nalaze se Somalija (11), Južni Sudan i Sirija, sa 13 poena a ove godine im se pridružila i Venecuela.

Među bivšim socijalističkim zemljama Evrope, već tradicionalno,, ubedljivo je najbolje plasirana Estonija sa skorom od 76, a od onih zemalja koje nisu članice EU to je i dalje Gruzija (i pored pada sa 56 na 54 poena). Unutar bivše SFRJ, i dalje je daleko najbolja plasirana Slovenija sa 56, sa istim skorom kao i prošle godine.

Pri izradi CPI se uzima u obzir 13 relevantnih istraživanja koja mere percepciju o korumpiranosti javnog sektora. Ta istraživanja predstavljaju mišljenje ili utisak koji o korumpiranosti državnih funkcionera i javnih službenika imaju oni koji sa njima posluju ili koji o tome savetuju poslovne ljude, vlade i međunarodne institucije. Istraživanja moraju biti objavljena u poslednja 24 meseca i moraju postojati makar tri takva izvora podataka da bi zemlja/teritorija bila rangirana.

Srbija je ove godine obuhvaćena sa ukupno osam relevantnih istraživanja, što garantuje visok stepen pouzdanosti nalaza. Uporedivost podataka sa onima iz ranijih godina je na još višem nivou - čak 11 godina unazad, za CPI se koristi sedam istih izvora informacija, u poslednjih šest godina identičnih osam.

Za Srbiju su korišćeni nalazi Global Insight Country Risk Ratings, Bertelsmann Foundation, World Economic Forum, Economist Intelligence Unit, Freedom House, International Country Risk Guide, World Justice Project Rule of Law Index i Varieties of Democracy Project.

Pogledajte snimak konferencije za novinare na YT kanalu TS.

Detaljnije na sajtu TS.

CPI 2023 TS kzn 8

 

CPI 2023 TS kzn 9

 

CPI 2023 TS kzn 10