Upitna posvećenost Vlade ispunjavanju preporuka ODIHR-a u vezi sa izborima
Koliko je Vlada Srbije posvećena ispunjavanju preporuka OEBS-ove Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), možda najbolje pokazuje činjenica da ni jedna informacija o saradnji sa ODIHR nije objavljena 2 i po godine, a da su u međuvremenu održani parlamentarni i predsednički izbori i najavljeni novi.
Devetog oktobra 2023. objavljena je vest[1] da je predsednica Vlade Ana Brnabić „uputila pismo direktoru ODIHR Mateu Mekačiju, sa zahtevom da razmotri slanje Misije za procenu potreba, kao i da odredi tim eksperata koji bi radio sa vladinim i svim drugim relevantnim akterima na proceni predizbornog okruženja i samih priprema za izbore.“ Ona je u pismu „istakla da je dosadašnju saradnju između Republike Srbije i ODIHR-a karakterisala snažna posvećenost demokratskim vrednostima, transparentnosti i vladavini prava“ i dodala „da je Srbija kroz tu saradnju pokazala svoju posvećenost implementaciji ODIHR preporuka, poboljšanju zakonodavnog okvira i unapređenju celokupnog izbornog okruženja.“
Tvrdnje o tome da je Vlada posvećena primeni ODIHR-ovih preporuka, lako je proveriti u praksi poređenjem onog što (ni)je urađeno sa samim preporukama ODIHR nakon izbora 2022. godine. Za početak nije ispunjena najvažnija opšta preporuka - da bi zakone trebalo unaprediti znatno pre sledećih izbora, i to „u postupku konsultacija koji će biti otvoren i transparentan“. U praksi, kada je reč o zakonu koji je trebalo najviše menjati – o finansiranju političkih aktivnosti – rad na izmenama nije ni započet.
Ne zna se da li je tvrdnja Ane Brnabić o tome da je Srbija ispunila 79% preporuka ODIHR ičim argumentovana, pa čak ni na šta se tačno odnosi, jer je preneta samo njena izjava a nije objavljen izveštaj o ispunjavanju preporuka, ako uopšte postoji.
Završni izveštaj OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava iz avgusta 2022. godine o aprilskim izborima održanim te godine sadrži 9 prioritetnih i 17 ostalih preporuka koje Srbija treba da ispuni kako bi sledeći izbori bili održani pod uslovima koji odgovaraju demokratskim standardima.
ODIHR je u okviru osnovnih ocena o izborima ocenio da su i pored poštovanja osnovnih prava, „kombinovani uticaj neuravnoteženog pristupa medijima, pritisaka na zaposlene u javnom sektoru da podrže vladajuće partije, značajne razlike u resursima za finansiranje kampanje i zloupotreba administrativnih resursa doveli do nejednakosti među takmacima na izborima“ 2022. godine.
Između ostalog, ukazali su na predstavljanje brojnih infrastrukturnih projekata u kampanji od strane predsednika države i predstavnika vlade, kao na aktivnost koja je učinila uslove za nadmetanje na izborima neravnopravnim, „zamagljujući razliku između državnog i partijskog“. To je dalje dovelo do toga da se „postignuća vlade“ pripišu „vladajućim političkim strankama“.
Prema ocenama ODIHR-a, javni TV servisi su pokrili aktivnosti učesnika u kampanji, ali su „naširoko nekritički izveštavali o aktivnostima javnih funkcionera, koji su ujedno bili kandidati na izborima“, dok su privatne stanice sa nacionalnim pokrivanjem „predstavile kampanju bez sadržajnog uređivanja i fokusirali svoje vesti na javne funkcionere“.
ODIHR je imao i niz preporuka u vezi sa finansiranjem političkih aktivnosti, podsećajući, pored ostalog, da nije primenjena njihova ranija preporuka da se uvede ograničenje maksimalnih troškova kampanje po jednoj izbornoj listi/kandidatu. Transparentnost Srbija je inače predlagala da ograničenje troškova, po uzoru na zemlje u okruženju bude 300 miliona dinara za parlamentarne i 200 miliona dinara za predsedničke izbore, ali je ovaj predlog odbijen bez obrazloženja.
ODIHR je u svojim primedbama dotakao i jednu od najbolnijih i najnelogičnijih tačaka sistema finansiranja kampanje – sistem raspodele budžetskog novca, po kome se sredstva za finansiranje kampanje iz budžeta uplaćuju tek neposredno pred izbore, što onemogućava učesnike izbora da ih efektivno koriste.
U preporukama se kaže da se „mora postaviti jasna zakonska granica između obavljanja javne funkcije i aktivnosti u izbornoj kampanji, i preduzeti mere za sprečavanje zloupotrebe položaja i javnih resursa. Nadležni organi treba da rade na sprečavanju kršenja ovih pravila i da izriču kazne koje će odvratiti od takvog ponašanja. Moraju se uspostaviti i primeniti delotvorni pravni i institucionalni mehanizmi nadzora za sprečavanje pritisaka na birače, uključujući zaposlene u javnim institucijama i preduzećima“. Bilo je preporučeno da se aktuelna zabrana (pojedinim) medijima da prenose informacije o (pojedinim) aktivnostima (pojedinih) javnih funkcionera proširi na celu kampanju, a ne samo na poslednjih 10 dana pred izbore. Iako, prema mišljenju TS ispunjenje ove preporuke problem ne bi bio rešen, jer se ekstenzivna „funkcionerska kampanja“ mora rešavati tako što bi bilo jasno propisano koje su to redovne aktivnosti javnih funkcionera i koje aktivnosti oni ne smeju da sprovode tokom kampanje, Vlada čak ni ovo „krnje“ rešenje nije uvrstila u Nacrt zakona o elektronskim medijima koji je u septembru iznet na javnu raspravu.
[1] https://www.srbija.gov.rs/vest/738381/srbija-pokazala-posvecenost-implementaciji-odihr-preporuka-za-unapredjenje-izbornog-okruzenja.php
