Ipak bez izbornog profiterstva na predsedničkim izborima?

Jedna od štetnih izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti iz juna 2026. bilo je ukidanje obaveze polaganja izbornog jemstva za neparlamentarne stranke i grupe građana. Ukidanje te obaveze nije bilo praćeno bilo kojom drugom merom koja bi obezbedila da liste koje ne osvoje ni 1% (0,2% za manjinske) važećih glasova vrate dobijeni novac u budžet. 

 

Ove norme su znatno manje jasne kada je reč o predsedničkim izborima. Na osnovu člana 25. moglo bi se zaključiti da su od obaveze izbornog jemstva na predsedničkim izborima oslobođene partije koje nisu imale poslanike u prethodnom sazivu parlamenta (a imaju ih u postojećem), što bi bilo apsurdno. Ipak, kada se analiziraju norme člana 21, može se zaključiti da je između ove dve vrste izbora napravljena razlika, i da za predsedničke izbore ostaju stara pravila - svi koji hoće novac iz budžeta moraju da polože izborno jemstvo. 

 

Time je jedan od kanala izbornog profiterstva zatvoren. U kojoj meri će biti zatvoreni drugi kanali zavisi od kontrole finansijskih izveštaja koje bi trebalo da vrši Agencija za sprečavanje korupcije. Na primer, ukoliko neki kandidat bez šansi na izborima, ali prilično uveren da može da stigne do 1 (ili 0,2)% glasova prijavi preuveličane troškove izborne kampanje, ili troškove nastale kroz poslovanje sa povezanim pravnim licima, to može proći bez posledica. Naime, kontrola Agencije je uglavnom bila fokusirana na međusobnu usaglašenost podnetih izveštaja I evidencija, dok se pitanje veštačkog uvećanja troškova kako bi se izbeglo vraćanje novca u budžet retko otvaralo.