Joomla 3.2 Template by Justhost Complaints

Državna revizorska institucija

Datum kreiranja: sreda, 08 januar 2014
Od 20 krivičnih prijava koje je Državna revizorska institucija podnela od januara 2011 do septembra 2013. godine, zbog nepravilnosti uočenih u postupcima revizije, nijedna nije rezultirala optužnicom ili optužnim predlogom, pokazuje istraživanje Transparentnosti Srbija, a prenose Novosti.DRI

Zabrinjava i činjenica da je u istom periodu, od 347 prekršajnih prijava koje je DRI podnela rešeno 66, od čega su u 44 slučaja izrečene novčane kazne. Istraživanje je pokazalo da su kazne najčešće na granici zakonskog minimuma ili ispod te granice (prosečna kazna za odgovorno lice je oko 30.000 dinara) - kaže za “Novosti” Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije “Transparentnost Srbija”.

Uz sve ovo, pojedina zakonska rešenja idu naruku upravo onima koji nenamenski troše budžetska sredstva. Primer za to je rešenje Prekršajnog suda u Valjevu, u kome je pisalo da se prekršajni postupak obustavlja jer DRI nije ovlašćena za podnošenje takvog zahteva protiv direktora lokalnog javnog preduzeća. To, po Zakonu o budžetskom sistemu, može da učini samo budžetska inspekcija. - Uputili smo dopis Ministarstvu finansija da se, pri izradi novog Zakona o budžetskom sistemu ispravi ova nelogičnost - ukazuje Nenadić. - Jer, Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji propisuje da DRI, bez odlaganja, podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako u postupku revizije otkrije elemente prekršaja.

S obzirom na mali procenat procesuiranih prijava, od kojih većina završi izricanjem minimalnih kazni, postavlja se pitanje opravdanosti postojanja Državne revizorske institucije.

Taman da ne dobije nijednu presudu, DRI treba da postoji - kategoričan je Nemanja Nenadić. - Nije posao DRI da samo podnosi prijave, ona ima drugu ulogu: da ukaže onima koji raspolažu narodnim novcem i javnim sredstvima, kako to bolje da čine; da unaprede sistem kontrole tih sredstava. DRI nije primarno represivni organ. Problem je u tome što se u nekim situacijama preporuke DRI ne ispunjavaju u potpunosti. I zaštitnik građana Saša Janković ukazao je da kontrola trošenja budžetskih sredstava koju sprovodi Državna revizorska institucija pokazuje da se sa javnim sredstvima postupa nedomaćinski.

On je rekao da su male šanse da će raspolaganje budžetskim sredstvima uskoro biti odgovornije, jer nema dovoljno kontrolnih organa, a svaki dinar uložen u tu svrhu je investicija koja se stotstruko vraća građanima.

Nemanja Nenadić ukazuje da je potrebno da se i druge institucije uključe po pitanju kontrole trošenja državnog novca. - Kod prijava, pogotovo krivičnih, treba više da se uključe javni tužioci, a ne revizori - objašnjava Nenadić. - Tužioci mogu da iščitavaju izveštaje DRI, jer su mnogo bolje upućeni i lakše mogu da pronađu elemente za krivično gonjenje.

Takođe, Skupština Srbije može da učini mnogo toga, pogotovo Odbor za finansije. Osim što verbalno podržava rad DRI, nije dovoljno učinio da se reše sistemski problemi. Tu, na primer, imamo situaciju različitog obračuna javnog duga po metodologiji koju primenjuju državni revizori, u odnosu na onu koju primenjuje Ministarstvo finansija.