Nejavni ugovor o Beogradu na vodi
U prilogu "Beograd na vodi: Jednima obmane, drugima privilegije,
http://goo.gl/ycc44X radio "Slobodna Evropa" prenosi i izjavu Nemanje Nenadića, programskog direktora Transparentnost - Srbija:
A priča vlasti o objavljivanju ugovora o “Beogradu na vodi” pokazala se i kao serija obmana građana. Beogradski gradonačelnik Siniša Mali prvo je najavio da će ugovor biti objavljen čim bude potpisan. Kraj aprila je odavno prošao, ali to se nije dogodilo. Zatim je Mali obećao da će ugovor biti dostupan javnosti odmah posle završetka dve-tri pravne radnje, jedna od kojih je bila podnošenje ugovora Komisiji za zaštitu konkurencije, koja ga mora odobriti kako bi postao pravosnažan. Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže, međutim, da je to bio samo izgovor.
“To je potpuno nerelevantno telo da odlučuje o objavljivanju ugovora zato što ne može da menja nijedno slovo u njemu; dakle, ako postoji volja ugovornih strana da se ugovor objavi, to se moglo učiniti odmah. Jedan problem je to što ugovor nije javan, ali, naravno, daleko veći problem je to što se do ugovora došlo u postupku bez nadmentanja, te tako šta god da u njemu piše nikada nećemo saznati da li je moglo bolje”.
Siniša Mali je potom pominjao da će ugovor biti obelodanjen nakon donošenja odluke o dokapitalizaciji i nakon što Komisija Ministarstva finansija za kontrolu državne pomoći odobri projekat. To telo je donelo rešenje krajem jula meseca, ali – ugovor ni tada nije ugledao svetlo dana.
Nenadić, međutim, otkriva da je Transparentnost Srbija nedavno od Komisije za zaštitu konkurencije dobila zanimljivu informaciju u vezi sa projektom “Beograd na vodi”.
“To je informacija da se državni pravobranilac obraćao Komisiji za zaštitu konkurencije zahtevom da se odredi poverljivost svih podataka koji se tiču ugovora o 'Beogradu na vodi' i još nekih aranžmana koji su zaključivani u poslednje vreme. Mi smo do te informacije došli tražeći nešto sasvim drugo, tražeći, naime,ugovor o upravljanju smederevskom Železarom. Taj ugovor nismo dobili iako je Poverenik za informacije od javnog značaja naložio da nam se dostavi, tako da je sada u toku postupak izvršenja sa naplatom novca od Ministarstva privrede. Imamo, dakle, situaciju gde jedna državna institucija traži određivanje tajnosti podataka iz svojih ekonomskih ugovora sa stranim partnerima i to onda odobrava druga državna institucija – Komisija za zaštitu konkurencije. A sve se to dešava po jednom vrlo neobičnom članu Zakona o zaštiti konkurencije koji de fakto ima za cilj da anulira Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Međutim, Zakon o pristupu informacijama ima prednost, kao sistemski zakon u toj oblasti”, kaže Nenadić.
