Novi Zakon o javnim preduzećima
Gromoglasno najavljivani Zakon o javnim preduzećima iz 2012, jedan od ključnih reformskih akata tadašnje „trijumviratske“ Vlade (Dačić-Vučić-Dinkić), ide na generalnu popravku već posle tri godine. Naime, Ministarstvo privrede je krajem decembra promovisalo nacrt novog zakona, zato što se nameravane izmene odnose na preko polovine postojećeg teksta. Stvar je u toliko ozbiljnija što mnoge dobre odredbe postojećeg zakona nisu ni zaživele, i to ne (samo) zato što su bile nedovoljno dobre, nego zato što se upravo Vlada, koja je predložila zakon, grubo oglušila o svoje obaveze. To unosi nespokoj u očekivanja efekata i „remontovanog“ Zakona o javnim preduzećima, kakve god da su namere i norme aktuelnog predlagača.
Predstavnik organizacije Transparentnost – Srbija je učestvovao na raspravi o novom Zakonu o javnim preduzećima, koja je održana 30. decembra 2015. u Privrednoj komori. Treba napomenuti da Ministarstvo privrede nije organizovalo javnu raspravu o ovom predlogu zakona, na način koji je obavezan i propisan Zakonom o državnoj upravi i Poslovnikom Vlade. Teško je razumeti razloge za takvo postupanje u ovom konkretnom slučaju. Naime, nacrt je sa obrazloženjem objavljen na sajtu Ministarstva, održani su i neki javni skupovi i sasvim je izvesno da će od objavljivanja do usvajanja predloga proći makar 20 dana. Takođe, predstavici Ministarstva su zatražili komentare od učesnika skupa i obećali da će ih razmotriti ako stignu „u kratkom roku“, koji nije određen. Posledica nepostojanja formalne odluke o javnoj raspravi biće i odsustvo formalne obaveze da se o njoj podnosi izveštaj, koji bi sadržao sve dobijene predloge i razloge za njihovo (ne)prihvatanje. Pravni lek za ovu nezakonitost bila bi odluka odbora Vlade – obavezivanje Ministarstva da ipak sprovede javnu raspravu i utvrđivanje programa. Ipak, ovo sve spada u domen teorije, zato što Vlada često predlaže zakone iako nije održana obavezna javna rasprava. Razlozi za žurbu nisu navedeni, ali se mogu tražiti u želji da se promene usvoje pre eventualnog raspuštanja skupštine i održavanja izbora. Međutim, učesnicima skupa koji su došli iz velikih i malih javnih preduzeća, nezavisnih državnih organa i nevladinih organizacija svakako je bilo veoma iritantno naglašavanje da je nacrt zakona usaglašen sa Svetskom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom, a da pri tom domaća javnost nije imala mogućnost da na njega utiče.
Transparentnost – Srbija je pre nešto više od godinu dana objavila nalaze monitoringa primene Zakona o javnim preduzećima. Tim istraživanjem smo utvrdili da Zakon nije doneo željene i najavljene efekte u pogledu profesionalizacije, odgovornosti i transparentnosti rada javnih preduzeća, iako je pravni okvir bio znatno bolji od prethodnog. Između ostalog, za većinu republičkih javnih preduzeća, konkursi za izbor direktora nisu bili sprovedeni (za neke ni raspisani), i takvo v.d. stanje, traje i dan danas. Tom prilikom smo dali i preporuke za poboljšanje zakona i prakse, koje su i dalje aktuelne (stranice 84 i 85 publikacije). Sada vidimo da su neke od tih preporuka uticale na tekst novog nacrta. Verovatno najvažnija pozitivna promena je uvođenje obaveze da Vlada, odnosno skupštine Vojvodine, gradova i opština odaberu prvorangiranog kandidata sa konkursa za direktora.
Iako nesumnjivo bolji od aktuelnog Zakona, ovaj nacrt sadrži i manjkavosti (nedorečene prelazne i završne odredbe, izbor vršilaca dužnosti na čak godinu dana), a neke od identifikovanih problema u dosadašnjoj primeni Zakona ne rešava (npr. situacija u kojoj Vlada dugo vremena ne odobrava plan rada javnog preduzeća).
Transparentnost će Ministarstvu privrede uputiti sugestije i predloge za izmene i dopune nacrta koji je predstavljen. Taj tekst objavićemo na našem sajtu i podeliti na FB stranici.
foto: www.pks.rs
