Novi rEUformator
Datum kreiranja: utorak, 05 januar 2016
Srbiju očekuju izbori već u prvoj polovini 2016. godine. Svaka nova garnitura vladalaca, mnogo više „unapređuje“ metode promocije svojih prethodnika, nego što ih ukida. Stoga je očigledno da će „slučajni“ propust zakonodavca da oblast državnog i političkog oglašavanja detaljnije uredi, nedovoljan pritisak od strane evropske administracije, nedovoljno znanje građana o razmerama problema i kontroverzni interesi samih medija da tu temu pokrenu, rezultirati u još jednoj propuštenoj šansi da se prekine lanac kupovine medijskog uticaja novcem građana.To je zaključak analize "Evrointegracije, mediji i državno i političko oglašavanje" Nemanje Nenadića, čiji je deo objavljen u novom broju "rEUformatora", biltenu koalicije organizacija civilnog društva „prEUgovor", čiji je član i Transparentnost Srbija.
Ovaj broj biltena je posvećen analizi stanja u medijima u Srbiji sa posebnim osvrtom na reforme predviđene strateškim dokumentima kao i uticaju koji oglašavanje ima na slobodu medija. U biltenu možete čitati i o izmenama Zakona o javnim nabavkama i potencijalnom uticaju izmena na rizike od korupcije, kao i o stanju u oblasti borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji. Bilten predstavlja i glavne nalaze polugodišnjeg izveštaja koalicije prEUgovor, u kome je ocenjeno stanje u Srbiji kao i napredak postignut u ključnim oblastima koje su pokrivene poglavljima 23 i 24.
U tekstu “Evrointegracije, mediji i državno i političko oglašavanje”, koji možete preuzeti sa sajta TS (http://goo.gl/dym4qm), ukazuje se na ocene iz Izveštaja Evropske komisije za 2015. godinu i na ono što predviđa Akcioni plan za Poglavlje 23 po pitanju medija i državnog oglašavanja. Podseća se da je Transparentnost – Srbija upozorila (http://goo.gl/WHNy1q) da problemi u vezi sa političkim i drugim skrivenim uticajima na medije ne mogu biti valjano rešeni, dok državno i političko oglašavanje u medijima ne bude uređeno na dosledan i sveobuhvatan način.
Pojedina pravila koja uređuju ovu materiju postoje u medijskim zakonima iz 2014, Zakonu o javnim nabavkama iz 2012. i još uvek važećem, Zakonu o oglašavanju iz 2005. Medijska strategija iz 2011 (koja bi trebalo uskoro da se zameni novom), predviđa i neka konkretna rešenja kao pomoć medijima – da se oglašavanje državnih organa vrši bez posredničkih agencija.
Situacija u kojoj su problem mogli da reše razni organi, kroz svoje zakonodavne inicijative, rezultirao je time da se niko nije osetio prozvanim da to zaista i učini. U Ministarstvu kulture i informisanja smatrali su da je primerenije da se ova pitanja reše u Zakonu o oglašavanju, nego kroz set medijskih zakona. Pitanje medijskog oglašavanja je ostalo skrajnuto i prilikom poslednjih izmena Zakona o javnim nabavkama, usled obilja drugih tema i odsustva javne rasprave. U Zakon o javnim preduzećima iz 2012. uneta je odredba koja ograničava oglašavanje monopolista, čime je obim problema smanjen. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je tokom 2015. radilo na pripremi Zakona o oglašavanju, ali je njihov stav bio da ovaj zakon ne bi trebalo da se bavi nekomercijalnim oglašavanjem. Iako je bilo prilike da se tokom javne rasprave čuju i drugačiji stavovi, krajnji ishod obeshrabruje – primedbenisu prihvaćene, a u Narodnoj skupštini se u novembru 2015. našao predlog Zakona o oglašavanju koji ne rešava problem.. Iako će možda nešto biti popravljeno kroz amandmane, , trajni lek treba pronaći kroz predstojeće izmene Zakona o javnim nabavkama (planirane za 2016. godinu).
Inače, predlog Zakona o oglašavanju uređuje samo komercijalno oglašavanje, a u pogledu državnog i političkog zadržava na snazi norme starog Zakona o oglašavanju (iz 2005. godine), koje su se u praksi pokazale kao nedovoljne. Da stvar bude ozbiljnija, ukoliko bude usvojen aktuelni predlog zakona, ne bi postojao pravni osnov da se na državno i političko oglašavanje primene opšta načela oglašavanja (iz članova 6-20), kao što su zabrana diskriminacije, izazivanja mržnje, zloupotreba odnosa zavisnosti, nepristojne poruke, izazivanje straha i agresivnosti kod maloletnika itd, kao i zabrana diskriminacije oglašivača od strane medija. Naime, „selidba“ normi o državnom oglašavanju iz „normalnih članova“ u prelazne odredbe, onemogućava primenu ovih načela.
Prvi problem kod državnog oglašavanja je diskrecija kod odlučivanja o tome hoće li oglašavanja uopšte biti, a zatim koliko i kakvog. Tako je nedavno, povodom jedne političko-medijsko-policijske afere otvoreno pitanje oglašavanja grada Zaječara u medijima. Iako su mnoge stvare u tom slučaju pravno sporne i daleko od razrešenja, jedna, na žalost nije – grad je imao zakonsku mogućnost da koliko god želi budžetskih sredstava utroši na besmisleno reklamiranje, ako je sve „pokriveno“ odlukama organa lokalne samouprave!
Posebno pitanje u vezi sa oglašavanjem organa vlasti, jeste oglašavanje ili vođenje kampanja koje se vrši u doba neposredno pred izbore. Iako formalno promocije i oglasi organa vlasti nisu u vezi sa vođenjem izborne kampanje, one su veoma pogodne za zloupotrebe i često se koriste za ostvarenje skrivenih ciljeva. Kao primer se mogu navesti brojni slučajevi distribucije opštinskog glasila koje se besplatno deli biračima upravo u doba izborne kampanje, uz navođenje rezultata rada aktuelnih čelnika ili plaćanje posebnih podlistaka u novinama o trošku organa vlasti sa istim sadržajem.
Srbiju očekuju izbori već u prvoj polovini 2016. godine. Svaka nova garnitura vladalaca, mnogo više „unapređuje“ metode promocije svojih prethodnika, nego što ih ukida. Stoga je očigledno da će „slučajni“ propust zakonodavca da oblast državnog i političkog oglašavanja detaljnije uredi, nedovoljan pritisak od strane evropske administracije, nedovoljno znanje građana o razmerama problema i kontroverzni interesi samih medija da tu temu pokrenu, rezultirati u još jednoj propuštenoj šansi da se prekine lanac kupovine medijskog uticaja novcem građana.
