Artiljerijska i druga oruđa
Nabavka oružja je retko kada pitanje koje se tiče isključivo najekonomičnije upotrebe javnih sredstava. Kada je ova roba u pitanju, veoma česta je „vezana trgovina“. U igri su, osim oružja i novca, najčešće poliitička savezništva. Predmet „vezane trgovine“ mogu biti i druga dobra i usluge – na primer, tako da se nabavka skupog oružja postavi kao uslov slobodne trgovine i ekonomskih integracija ili da povoljna cena oružja bude kompenzacija za privilegije u privatizaciji ili pri investicijama firmi iz zemlje – prodavca. Rizik kod ove i svake druge „vezane trgovine“, za razliku od čistih robno-novčanih odnosa, javlja se kada transakcije nisu istodobne, jer se lako može desiti da jedna strana ispuni svoj deo pogodbe, a da druga to ne učini, bilo po svojoj volji, bilo iz objektivnih okolnosti (npr. slučaj „prodaja NIS-a/Južni tok).
U poslednjih nekoliko dana se iznenada pojavilo mnoštvo vesti koje se odnose na nabavku artiljerijskih oruđa. Kao neposredan povod pominje se nabavka raketnih sistema „u susjedstvu“. O tome da li su pretnje ozbiljne i na koji način se na njih može adekvatno odgovoriti nabavkom nekih drugih raketa, nezahvalno je suditi, jer je makar deo podataka potrebnih za procenu nedostupan javnosti. Međutim, očigledno je da predstavnici naše države šalju zbunjujuće signale, bilo kroz direktne izjave, bilo kroz „saznanja“ medija. Tako smo, u veoma kratkom vremenskom periodu mogli da čujemo da je u sklopu "saradnje srpske i ruske vojne industrije" dogovorena nabavka ruskog oružja (da će srpska artiljerijska oruđa Nora biti montirana na ruska vozila, a ruski topovi na srpska vozila Lazar). Drugi list piše o tome da ćemo sistem „S-300“ „dobiti“ (pa onda manjim slovima „ispod tržišne cene“). Načelnik generalštaba najavljuje opremanje vojske i srpske proizvode (Lazar, Nora), a iz nekih drugih medija saznajemo da će ti srpski proizvodi biti na ruskim platformama ili opremljeni ruskim oružjem itd.
Ako je potreba za ovom nabavkom hitna, i ako je Rusija jedina zemlja od koje se mogu kupiti odgovarajući odbrambeni sistemi, onda taj posao treba završiti što pre i bez medijske pompe. U svakom drugom scenariju – ako ne preti opasnost od bliskog napada, ako postoji mogućnost da se pitanje odbrane reši na razne načine, ako postoji više proizvođača oružja sličnog kvaliteta... treba pažljivo isplanirati a zatim i sprovesti javnu nabavku tako da se kroz konkurenciju dođe do što najpovoljnije cene/najboljih uslova.
