Nevidljivi državni službenici

Ako ste po naslovu vesti sa sajta B92 (Šest godina nije dolazio na posao - niko nije primetio) pomislili da je vest iz Srbije, pogrešili ste. Pitanje je da li u Srbiji ovakvih slučajeva nema, ili se ne otkrivaju ili to ovde uopšte nije vest, pored hiljada sličnih koji možda nisu odsustvovali godinama, ali dolaze na državni posao da bi obarali rekorde u on-line igricama.

U ovom španskom slučaju čini se da je problem bio šta se nije znalo ni ko je nadređeni dotičnom gospodinu, ali ni šta je tačno njegova uloga. I tu dolazimo do ključne tačke, koja je jedno od najvažnijih pitanja i u vezi sa aktuelnom "racionalizacijom" javnog sektora u Srbiji. Da li se ona sprovodi na osnovu precizno utvrđenih potreba državnih organa? Da li je svaki državni organ utvrdio (a neko potom potvrdio) šta su mu nadležnosti i koje poslove obavlja, koliko je ljudi za te nadležnosti i poslove potrebno, pa na osnovu toga načinio sistematizaciju?

U tako postavljenom sistemu, u kome su svi ti dokumenti dostupni, ne mogu se "izgubiti" zaposleni, a država ne samo da tačno koliko ima zaposlenih u javnom sektoru (prebrojavanje u Srbiji je trajalo gotovo dve godine) već i šta je uloga svakog od njih.