O finansiranju i rasterivanju
Svojevremeno su predstavnici beogradskih vlasti optuživali one koji postavljaju pitanja u vezi sa Beogradom na vodi da pokušavaju da rasteraju investitore, pa su tako pozivali i našu organizaciju da nađemo investitore koji će uložiti tri milijarde evra umesto što pitamo kakav se pravni posao zaključuje sa firmom iz UAE.
Investitora (jedinog) nismo oterali, ali se plašimo da bi način na koji preduzeće Beograd na vodi prodaje stanove mogao da rastera potencijalne kupce, što bi posledično značilo da neće biti ni investicije od 150 miliona, a kamoli 3 milijarde dolara.
Insajder prenosi, a niko iz preduzeća Beograd na vodi nije demantovao da "ugovor o kupovini stana sa preduzećem Beograd na vodi d.o.o možete kao potencijalni kupac da vidite samo ako prethodno platite 1000 evra. Ukoliko vam se ne svide uslovi kupovine, ostajete bez uloženog novca".
A uslovi, kako dalje navodi ovaj portal, podrazumevaju sijaset razloga za obustavu izgradnje ili za probijanje rokova za izgradnju stanova (uključujući i Božije delo). Činjenica je, kao što i Insajder ukazuje, da je sadržaj ugovora pitanje odnosa između kupca i prodavca, ali projekat Beograd na vodi nije privatan projekat, već projekat koji je dobio status od nacinalnog značaja učešćem države Srbije. Pored toga, umesto najavljene investicije iz UAE od tri milijarde evra, ispostavilo se da će firma Eagle Hills uložiti 150 miliona dolara i obezbediti kredit od 150 miliona dolara (koji će vratiti zajednička firma u kojoj je država vlasnik 32%) za izgradnju prve stambene zgrade i šoping mola, a da će ostatak novca za finansiranje Beograda na vodi stići od prodaje izgrađenih kvadrata. Od tog novca bi, valjda, trebalo da se finansira i izgradnja objekata javne namene jer, da podsetimo, investitor je besplatno dobio na korišćenje građevinsko zemljište vredno više od 30 milijardi dinara, a zauzvrat treba da izgradi objekte javne namene te vrednosti.
Tako je bar rečeno prilikom potpisivanja ugovora, a dokument koji sadrži plan investiranja nikada nije objavljen.
U svakom slučaju, nakon meseci sakrivanja ugovora, potom objavljivanja dela dokumenata (ugovora, ali ne i plana investiranja, niti dokumenta koji bi sadržavao detalje o izgradnji objekata javne namene), imamo novu epizodu "tajni i misterija" u vezi sa Beogradom na vodi: kupac mora da plati da bi video ugovor. Možda se sa tih "sitnih 1.000 evra" dokazuje ozbiljnost kupca koji razmišlja o kupovini stana od 200.000 evra, ali.. da li biste bespovratno dali 100 dinara da probate cipele od 20.000 dinara? Sitno je, ali ne biste želeli da vas neko pravi budalom.
