Blokada evropskih pregovora i srpski izbori
Odsustvo podrške Hrvatske za to da EU otvori pregovore iz poglavlja 23 sa Srbijom verovatno će imati nekog uticaja na tok aktuelne izborne kampanje u Srbiji. Na žalost, ovo zaustavljanje, po svemu sudeći, neće dovesti do toga da se otklone brojni nedostaci u nacrtu akcionog plana za to poglavlje – minimalistički ili nejasno postavljene mere, koje sasvim sigurno neće biti dovoljne da se u Srbiji korupcija značajno umanji pre pristupanja EU.
Hrvatski dodatni zahtevi i naša izborna kampanja imaju još jednu, neistraženu vezu – manjinske izborne liste. Kako smo mogli da čujemo, jedan od zahteva odnosi se na uspostavljanje izbornog sistema koji bi garantovao predstavnicima hrvatske nacionalne manjine u Srbiji mesta u poslaničkim klupama (npr. nešto poput sistema koji garantuje tri takva mesta predstavicima srpskih partija u HR Saboru). Iako sa stanovišta uzajamnosti ovakav zahtev ima smisla, on se iz drugog ugla čini suvišnim. Naime, i sadašnji izborni zakon je takav da po svoj prilici omogućava da neka hrvatska stranka bude zastupljena u Skupštini Srbije, a pogotovo APV gde živi velika većina pripadnika ove nacionalne zajednice, zahvaljujući principu „prirodnog praga“. Ako je suditi po rezultatima popisa i rezultatima koje na izborima ostvaruju druge stranke nacionalnih manjina, i neka hrvatska lista, koja bi okupila građane u sličnoj meri kao, na primer, SVM, osvojila bi sigurno jedno mesto u Skupštini Srbije i dva u Skupštini Vojvodine, a možda i više u širim koalicijama (Mađara ima oko 4,5 puta više nego Hrvata, a SVM ima 6 narodnih poslanika).
Sistem „prirodnog praga“ koji je pre više od deset godina uveden da nacionalne manjine ne bi bile diskriminisane, počiva na pretpostavci da neće biti zloupotrebljen. Ta pretpostavka je, kao i kod svakog drugog zakona, pogrešna. Zloupotrebe će biti ako postoji interes i prilika, a ovde postoji i jedno i drugo. Kulminacija te zloupotrebe odvija se upravo pred našim očima – ranije su to bile „vlaške“ i „romske“, a ovaj put su apsolutni hit „ruske“ stranke, iako je ova nacionalna manjina toliko malobrojna da sasvim sigurno ne bi prešla prirodni prag ni kada bi svi domaći Rusi glasali za takvu listu. Međutim, nije ispravno ni rešenje u kojem bi, kao sada, od mišljenja većine članova RIK zavisilo da li će nekome da se prizna status manjinske stranke ili ne. Sve dok je etnička pripadnost lično svojstvo pojedinca i uverenje koje on/ona može u bilo kojem trenutku da promeni, u stvari niko nema pravo da tvrdi da neki Petar Petrović nije Rus, Vlah, Mađar, Laponac ili šta god mu padne na pamet u datom trenutku i da njegova lista ne zastupa interese te manjine. Ako zbog nečega ova (privremena?) blokada procesa pridruživanja može biti dobra, to je onda upravo prilika da se razmotri na koji način može da se reformiše izborni sistem a da se ovakvi problemi ne dešavaju.
