Vanredno štampanje listića za redovne izbore
Desetak dana nakon zaključenja ugovora (1. aprila) i više od dve nedelje nakon objavljivanja konkursne dokumentacije (24.marta), pojavili su se tekstovi u novinama o nabavci usluge štampanja glasačkih listića za pokrajinske izbore. Tekstovi su uglavnom fokusirani na računicu prema kojoj je štampanje „po komadu“ koštalo Skupštinu Vojvodine duplo više nego što će RIK platiti za tu svrhu JP „Službeni glasnik“, kada je reč o republičkim izborima. Možda se za razliku u ceni može naći neko razumno obrazloženje, ali ona koja su do sada mogla da se pročitaju svakako nisu dovoljna.
Koja god da je cena plaćena, u ovoj nabavci je svakako sporno nešto drugo – vrsta postupka. Naime, nabavka je sprovedena u „pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva“, zbog „izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima“. Te „vanredne okolnosti“ ogledaju se u tome što je predsednik skupštine APV 22. marta 2016. doneo odluku da se izbori raspišu za 24. april i da zatim nije bilo moguće sprovesti redovnu proceduru. Ovaj navod je nesumnjivo tačan. Ali, za sprovođenje ove vrste postupka mora biti ispunjen još jedan uslov – da hitnost nije skrivljena. Prethodni pokrajinski izbori bili su održani 2012, tako da je 2016. godina u kojoj se održavaju redovni izbori, jedino se nije znao unapred njihov datum. Drugim rečima, osim ako ne postoji neki drugi razlog (koji služba Skupštine APV nije navela ni u dokumentaciji javne nabavke, ni kao reakciju na novinske tekstove), javnu nabavku je trebalo planirati i započeti kao redovnu i pre raspisivanja izbora. Za sprovođenje ovog postupka služba Skupštine APV je pribavila i pozitivno mišljenje Uprave za javne nabavke, mada je nabavka započeta i pre toga. Sudeći po Portalu javnih nabavki, mišljenje UJN je dato 31. marta, a postupak je započet sedam dana ranije. UJN je prihvatila tvrdnju o hitnosti, a u mišljenju te institucije se pravi razlika između predsednika (koji je raspisao izbore) i generalnog sekretara Skupštine (koji sprovodi nabavku), kada se govori o tome da li su razlozi za hitnost nastali bez uticaja naručioca.
Ako se i prihvati da je postupak pravilno odabran, ostaje pitanje da li je mogao biti bolje sproveden. Kako se vidi iz dokumentacije o javnoj nabavci, poziv za podnošenje ponuda je upućen na adrese tri firme iz Novog Sada, a ponuda je stigla samo od jedne od njih (Stylos doo). Zakon obavezuje naručioca koji sprovodi pregovarački postupak da „uvek kada je to moguće, obezbedi konkurenciju, pozivanjem više lica da učestvuju u postupku i da obezbedi da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene kao i da sa dužnom pažnjom proverava kvalitet predmeta javne nabavke“. Pozivanjem tri firme uslov je formalno ispunjen. Međutim, kako slanje poziva praktično ništa ne košta, očigledno je jedino logično bilo da se poziv uputi na što više adresa, pa čak i kod svih firmi koje su registrovane za datu delatnost. Istina je da je svako mogao da se javi, jer je dokumentacija bila dostupna na Portalu. Međutim, praksa pokazuje da se „padobranci“ javljaju i dalje retko, možda misleći da su im šanse da dobiju posao male ako ih već od početka naručilac nije prepoznao kao poželjne kandidate za posao.
