Parlament posle izbora
Da li će se sa novim sazivom parlamenta, u kome poslanička grupa SNS neće imati apsolutnu većinu, nešto promeniti u odnosu prema izvršnoj vlasti, prema nezavisnim telima, posebno u vezi sa kontrolnom i nadzornom funkcijom zakondavne vlasti?
Izveštaj o parlamentu, izrađen u okviru studije TS društvenog integriteta u vreme prethodnog saziva, navodi da se zakonodavna vlast i dalje suočava sa problem notiranim u (prethodnom) istraživanju iz 2011 godine. U praksi ne koristi svoju nezavisnost i ne koristi nadzorne mehanizme.Umesto toga uglavnom sledi vladinu politiku. Izveštaji nezavisnih tela se razmatraju, ali nema praćenja sprovođenja njihovih preporuka. Mehanizmi očuvanja integriteta poslanika nisu razvijeni.
Zbog toga su date sledeće preporuke za unapređenje stanja i antikorupcijskog potencijala parlamenta:
1. Skupština bi trebalo da aktivno prati usklađenost predloga zakona sa Ustavom i ostatkom pravnog sistema, kao i sa strateškim dokumentima koje je parlament usvojio, posebno očekivane efekte predloženih mera na korupciju i antikorupciju; prilikom ratifikacije međudržavnih sporazuma, trebalo bi razmotriti rizike zaobilaženja primene važećih propisa o transparentnosti i konkurenciji;
2. Skupština bi trebalo da uključi u većoj meri nezavisna tela i organizacije civilnog društva u pitanja korupcijskog rizika i antikorupcijsih efekata propisa, tražeći mišljenje od njih i raspravljajući o tom mišljenju i komentarima na posebnim javnim raspravama ili sednicama odbora;
3. Skupština bi trebalo da unapredi proces izrade i usvajanja propisa: da razmotri kada se zakoni mogu primeniti sa predviđenim sredstvima, da li je bilo javne rasprave, da razmatra zakonske predloge opozicije i građanske inicijative;
4. Skupština bi trebalo da izmeni Poslovnik kako bi obezbedila uključenje predstavnika javnosti u rasprave pred skupštinskim odborima (u najmanju ruku mogućnost podnošenja predloga u vezi sa temom koju odbor razmatra, uz garanciju da će članovi odbora biti upoznati sa predlogom) na način na koji je to učinjeno u oblasti ekologije u Odboru za zaštitu životne sredine;
5. Vlada i Skupština bi trebalo da regulišu lobiranje u vezi sa usvajanjem propisa i donošenjem drugih odluka u parlamentu;
6. Skupština bi trebalo da preciznije definiše pitanje sukoba interesa poslanika u Zakonu o Narodnoj skupštini i Poslovniku, a ne samo kroz mere predviđene budućim Kodeksom ponašanja;
7. Skupština bi trebalo da unapredi praksu praćenja sprovođenja skupštinskih zaključaka o godišnjim izveštajima nezavisnih državnih tela. Kada skupština usvoji zaključak koji predviđa izmenu zakona, Skupština treba da pokrene proces izmene. Kada izveštaj ukazuje na propuste Vlade ili drugih izvršnih organa, Skupština treba da zahteva mere kako bi se propusti ispravili i da inicira postupak odgovornosti rukovodilaca koji nisu ispunili obaveze (npr. ministara);
8. Skupština bi trebalo da razmatra godišnje izveštaje Vlade i godišnje finansijske izveštaje, kako bi se utvrdilo u kojoj meri su planovi ispunjeni, uključujući i ostvarenje nefinansijskih indikatora; Skupština bi trebalo da pozove na odgovornost ministre koji ne dostavljaju odborima redovne tromesečne izveštaje;
9. Skupština bi trebalo da organizuje anketne odbore o problemima u vezi sa sistemskom korupcijom i da deluje u skladu sa zaključcima tih odbora.
