Integritet Vlade i borba protiv korupcije

Istraživanja i analize ukazuju da neće biti značajne promene u sastavu Vlade posle izbora. Da li će biti bilo kakve promene u delovanju, posebno na polju suzbijanja korupcije, gde su, i pored velikih reči, postignuti mali ili nikakvi rezultati?

Nekoliko akcija represivnih organa predstavljeno je kao uspeh Vlade (iako nisu obezbeđeni uslovi za nezavisno delovanje pravosuđa, samostalno delovanje tužilaštva i profesionalno, depolitizovano delovanje policije). Gotovo ništa nije učinjeno na planu sistemskog sprečavanja korupcije. Uglavnom su ignorisani nalazi i preporuke nezavisnih tela, sa izmenama zakona se kasni nekoliko godina u odnosu na rokove koje je Vlada sama postavila.

Ovo je siže nalaza iz studije sistema društvenog integriteta i najvažnije preporuke koje se odnose na izvršnu vlast (sa poređenjem u odnosu na stanje 2011):

Izvršna vlast više nije pod senkom predsednika Republike, s obzirom da je premijer, koji je ujedno lider najjače vladajuće partije, najmoćnija politička figura u zemlji. Stoga je značajno viši nivo nezavisnosti Vlade - ima realnu političku moć i stvarni je donosilac odluka. Vlada se deklariše kao posvećena reformi javnog sektora, ali je javni sektor i dalje snažno politizovan i neki zakoni koji je trebalo da donesu promene na tom polju se ne primenjuju. Vladino javno zalaganje za borbu protiv korupcije je neupitno, ali su rezultati ograničeni. Postoje primeri u kojimaje stvarna politička volja za borbu protiv korupcije diskutabilna, uključujući i instrumentalizaciju te borbe radi političkih poena.

Preporuke:
1. Vlada bi trebalo da ispuni svoje obaveze iz Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana;

2. Vlada bi trebalo da ispuni obaveze iz zaključaka parlamenta povodom razmatranja godišnjih izveštaja nezavisnih tela i da izvesti i tome;

3. Vlada bi trebalo da pripremi, posle javne rasprave i postizanja šireg političkog konsenzusa, novi Zakon o ministarstvima koji bi odredio broj i strukturu ministarstava i drugih tela javne administracije, kako bi se izbegle česte promene koje nisu zasnovane na potrebi efikasnog obavljanja poslova javne uprave, već na potrebi da se namiri potreban broj ministarstava tokom pregovora o formiranju koalicionih vlada;

4. Vlada bi trebalo da uskladi i načini u potpunost uporedivim svoj četvorogodišnji program sa godišnjim planovima rada i da izveštava o njihovom sprovođenju;

5. Vlada bi trebalo da omogući javnosti da utiče na proces donošenja budžeta i da objavi objašnjenja o uticaju planiranih budžetskih troškova na ispunjavanje zakonskih obaveza državnih tela i sprovođenje definisanih prioriteta;

6. Vlada i parlament bi trebalo da obezbede efektivan nadzor nad ustavnošću i zakonitosti odluka Vlade, kroz izmene Zakona o Ustavnom sudu i kroz obavezno objavljivanje Vladinih zaključaka koji imaju regulatorni efekat;

7. Vlada bi trebalo da propiše standarde o sukobu interesa koji bi se primenjivali na posebne savetnike Vlade i ministarstava;

8. Vlada i Skupština bi trebalo da regulišu lobiranje kako bi se smanjili neodgovarajući vaninstitucionalni uticaji na rad Vlade;

9. Vlada bi trebalo da preciznije definiše pitanje javnih rasprava – da uvede obavezu objavljivanja svih pristiglih preporuka i predloga i objašnjenja za eventualno odbijanje predloga, kao i pitanje javnih rasprava o konceptima zakonskih rešenja;

10. Prilikom formiranja nove vlade, Vlada bi trebalo da odredi i objavi prioritete u oblasti borbe protiv korupcije;ovi prioriteti bi trebalo da budu usklađeni sa Strategijom i Akcionim planom;

11. Vlada bi trebalo da jasnije reguliše svoje postupanje po izveštajima i preporukama Saveta za borbu protiv korupcije, uključujući objavljivanje nalaza i zaključaka u vezi sa ranije objavljenim izveštajima Saveta;