Slučaj "Indeks" deceniju bez presude

Korupcija na Pravnom fakultetu u Kragujevcu otkrivena je pre gotovo deset godina, a slučaj "Indeks" još je otvoren. Posle maratonskog sudskog procesa od skoro sedam godina broj optuženih je prepolovljen, a suđenje je početkom prošle godine, zbog promene porotnika, treći put vraćeno na početak, iako je bilo u završnoj fazi, piše "Politika". 

Pred Višim sudom u Smederevu, gde se sudi za najveću korupcionašku aferu u srpskoj prosveti, ponovo je u toku dokazni postupak, a kada će biti presuda, još nije poznato. 

- Može se očekivati da na ročištu 10. maja počne reprodukcija optičkih i tonskih snimaka. Kada će postupak biti okončan, zavisi i od ponašanja ostalih učesnika u njemu, jer se prema zakonu uloga suda svodi pre svega na kontrolu ispravnosti dokaznog postupka i ocenu izvedenih dokaza - kaže za "Politiku" Slađana Bojković, predsednica Višeg suda u Smederevu koja predsedava i sudskom veću u procesu "Indeks". 

U međuvremenu, postupci protiv pojedinih optuženih su obustavljeni zbog odustanka tužioca od krivičnog gonjenja, smrti optuženih, ali i nastupanja apsolutne zastarelosti. Tako se lista optuženih sa 86 svela na 44. 

- Bitno je naglasiti da manji broj optuženih ne utiče na obimnost dokaza koje treba izvesti, jer je činjenično stanje jedinstveno i postoji međusobna povezanost radnji izvršenja dela - objašnjava sudija. 

Optuženi prema kojima je postupak obustavljen zbog zastarelosti, prema tvrdnjama predsednice Višeg suda u Smederevu, za sada nisu pokrenuli parnični postupak za naknadu štete zbog vođenja krivičnog postupka. Oni, kaže Bojkovićeva, nisu time oslobođeni optužbi, već nastupanje zastarelosti samo sprečava tužioca da ih krivično goni. 

Upitana da li postoji rok do kada bi mogla da zastare i druga dela za optužene u ovoj aferi, Bojkovićeva precizira da za krivično delo primanja mita, za koje se po zakonu može izreći kana zatvora veća od 10 godina, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastaje 30 godina posle izvršenja, dok za krivično delo zloupotrebe službenog položaja i davanja mita, apsolutna zastarelost nastaje posle 10 godina. 

- Budući da tužilac ima zakonskih mogućnosti da u svakoj fazi postupka izmeni činjenični opis dela, a to znači i vreme izvršenja, ne mogu se trenutno izjasniti o eventualnom nastupanju apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja u daljem toku postupka - kaže Slađana Bojković. 

Kako bi se proces ubrzao i sprečilo njegovoodugovlačenje, sudsko veće je nalagalo privođenje op tuženih, veštačenje zdrav stvenog stanja, kažnjavanje, pa čak i razrešenje jednog od branilaca. Ali, u 

slučaju optuženog profesora Predraga Stojanovića, ništa nije pomoglo. Bivšeg dekana kragujevačkog Pravnog fakulteta sud ni posle sedam godina nije uspeo da sasluša. U julu 2013. pojavio se pod pretnjom suda da će ga policija privesti, ali ni tada Stojanović nije izneo svoju odbranu, jer je doneo nove lekarske nalaze prema kojima je na bolovanju. 

- Optuženi Predrag Stojanović je svaki svoj izostanak sa glavnog pretresa pravdao medicinskom dokumentacijom koja je potvrđivala postojanje hroničnih ili akutnih bolesti koje napreduju. I pored naloga za privođenje, Stojanović još nije izneo svoju : odbranu na glavnom pretresu - potvrdila je sudija Bojković. 

Najmasovniji sudski proces u Srbiji kojim je pred lice pravde izvedeno čak 23 profesora pravnih fakulteta, 33 studenta i 32 posrednika u lažiranju ispita, počeo je u septembru 2009. godine, i to iz osmog puta. Prva optužnica podignuta je u avgustu 2007. protiv 37 osoba, uglavnom profesora, a na drugoj, iz marta 2008. kao i optužnog predloga tužilaštva iz Kragujevca od oktobra 2010, našla su se imena 49 optuženih, uglavnom studenata i posrednika u korupcionaškom lancu. 

U leto 2006. godine smederevska policija je na kragujevački fakultet, kao studenta insajdera ubacila inspektora Tomislava Spasića. Prvi trag otkrio je sada prvooptuženi Saša Jovanović, automehaničar iz Velike Plane, koji je prilikom hapšenja zbog ilegalne prodaje ukradenih automobila, ponudio Spasiću da mu „završi pravni fakultet” u zamenu za ćutanje. 

Prva grupa osumnjičenih profesora, zajedno sa posrednikom Jovanovićem, uhapšena je 20. februara 2007. Svi su pušteni da se brane sa slobode i svi su negirali krivicu, osim bivše nadzornice u požarevačkoj „Zabeli”, Radmile Jovanović Canić, koja je priznala da je „kupila” šest ispita za 5.000 evra. Lažnom diplomom napredovala je do mesta načelnika obezbeđenja u ženskom delu zatvora. 

Tokom sudskog procesa, napredak u karijeri ostvarili su i neki optuženi profesori - Predrag Stojanović je postao dekan, njegov prethodnik Ivan Čukalović, izabran je za sudiju Ustavnog suda Kosova, a profesorka Dragana Petrović postala je viši naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu. 

Optužnicom je precizirano da su lažirane „šestice” koštale od 500 do 1.000 evra, dok se do diploma pravnika dolazilo za 12.000 do 16.000 evra.