Korupcija rasprostranjena, procesiuranje slabo, nema sistemskih rešenja
Datum kreiranja: utorak, 17 maj 2016
Istraživanje revizorsko konsultantske kompanije Ernst & Young o rasprostranjenosti korupcije, iako je urađeno na malom uzorku (u proseku 47 rukovodilaca kompanija po zemlji), potvrđuje ono što nam je poznato i iz velikih istraživanja kao što su Indeks percepcije korupcije (CPI)ili Globalni barometar korupcije (GCB) Transparency International-a.Naime, ispitanici (bilo da je reč o analitičarima rizika, poslovnom svetu kao u slučaju CPI, građanima, koji daju ocene za GCB ili rukovodiocima firmi, u ovom slučaju)se slažu da je korupcija rasprostranjena, ali da postoje veliki problemi u njenom procesuiranju.
Ovo istraživanje, s obzirom na to da se bavilo poslovnim sektorom, donosi i nekoliko zanimljivih odgovora u vezi sa otkrivanjem nepravilnosti (i korupcije) u poslovnom svetu.
Naime, u Srbiji se 74 odsto ispitanika slaže da će krivično gonjenje rukovodioca koji su vršili pronevere uticati na to da se stane na kraj prevarama, ali samo 10 odsto njih smatra da je zakonodavstvo spremno da donese presude. Istraživanje je pokazalo i da su uzbunjivači i dalje ključni za identifikaciju potencijalnih neregularnosti, a da 55 odsto kompanija ima uspostavljen sistem za prijavu potencijalnih neregularnosti u poslovanju. U nekim zemljama uzbunjivačima se nude značajne novčane nagrade za saradnju. Slično rešenje (da uzbunjivaču pripada kao naknada deo uštede ostvarene po javne prihode zahvaljujući uzbunjivanju) predlagala je TS prilikom izrade našeg Zakona o zaštiti uzbunjivača, ali je taj predlog odbijen.
Inače, prema rezultatima istraživanja, odanost prema kolegama (22 odsto ispitanika iz Srbije) i lojalnost prema kompaniji (26 odsto ispitanika iz Srbije) razlozi su zbog kojih bi ispitanici odustali od prijave potencijalnih neregularnosti. To je nešto više od globalnog proseka.
Srbija se ukupno nalaziu lošijoj polovini, na 23. mestu među 62 zemlje po rasprostranjenosti korupcije, pri čemu 1. mesto podrazumeva najviše, a 62. mesto najmanje raprostranjenu korupciju.
Na globalnom nivou, 39 odsto ispitanika smatra da su mito i korupcija široko rasprostranjeni u poslovanju kada su njihove zemlje u pitanju, što je neznatna promena u odnosu na rezultate istraživanja iz 2014. i 2012. godini. Rezultati istraživanja su ukazali na značaj povećanja transparentnosti prilikom utvrdjivanja stvarnog vlasništva kompanija. U proseku 91 odsto ispitanika prepoznaje važnost utvrdjivanja stvarnog vlasništva kompanija s kojima posluju, a u Srbiji nešto manje - 82 odsto.
Istraživanje pod nazivom "Kršenje pravila od strane kompanija - individualne posledice" radjeno je od oktobra 2015. do januara 2016. godine, a ispitano je 2.825 rukovodioca većih kompanija.
Komentarišući rezultate analize, Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže za list Danas da korupcija danas svakako nije manja nego što je bila 2008. ili 2010. godine.
- Mi u Mreži kao članice imamo i najveće kompanije poput Simensa i Knaufa pa sve do malih preduzeća i primetno je da nam u poslednjih nekoliko godina stiže sve više pritužbi i problema. Ima mnogo onih koji misle da je borba sa korupcijom kao jurišanje na vetrenjače i da je lakše korumpirati i tako rešiti problem, ali ima i onih koji su uporni da istraju u toj borbi. Međutim, ništa od toga nije rešenje dok se stvar sistemski ne promeni - kaže Rajić.
Prema njegovim rečima, problem je u tome što institucije ne rade dobro svoj posao, bilo zbog inercije, bilo zbog politike.
Rajić kao posebno plodno tle za korupciju u Srbiji vidi učešće u javnim nabavkama i pristup državnim fondovima.
