Odgovor koji to nije

Savet za borbu protiv korupcije predstavio je izveštaj o stanju u pravosuđu, u kome je izneo ozbiljne zamerke, primere pritisaka i loših poteza i preporuke za dalje delovanje.  Često smo kritikovali Vladu što ne reaguje na izveštaje Saveta, a preporuka da razmatra izveštaje i preporuke i da preduzima mere radi rešavanja problema na koje ti izveštaji ukazuju našla se među 15 prioriteta koje smo predložili budućoj Vladi Srbije i parlamentu. Ovog puta, istog dana kada je Savet predstavio izveštaj, stigla je reakcija Ministarstva pravde. Iz reakcije se ne može raspoznati da li su Ministarstvo i Vlada izveštaj razmatrali, a još manje da li će preduzeti mere da reše probleme, ali možemo konstatovati da je bar bilo reakcije. Istini za volju, sa dva meseca zakašnjenja, s obzirom na to da ga je Savet objavio u martu, ali je javnu promociju organizovao tek sada, po okončanju izbora.

U reakciji "povodom Izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije " Ministarstvo se nije bavilo problemima na koje je Savet ukazao, već je konstatovalo da je ono "uložilo velike napore da se stanje u srpskom pravosuđu popravi, čemu je doprinelo usvajanje više zakona i pravnih mehanizama".

Potom je pobrojano 10 rezultata rada Ministarstva. Koliko je, najblaže rečeno, neobično odgovarati rezultatima u zakonodavnoj oblasti, pojedinačnim dostignućima ili renoviranim kvadratima na primedbe koje se tiču nekih od temeljnih problema u pravosuđu (nezavisnost sudstva, politički pritisci, položaj tužilaštva,  onemogućavanje ostvarenja pravde), najbolje se može demonstrairati kada se 10 primedbi Saveta postavi uporedo sa 10 rezultata iz saopštenja Ministarstva:

1. Savet konstatuje da reforma nije dala rezultate (i dalje ogroman broj nerešenih predmeta), da broj sudova i tužilaštava ne omogućava ravnomernu dostupnost pravosudnih institucija i kao što mreža pravosudnih institucija nije utvrđena na osnovu objektivnih merila isto tako ni broj nosilaca pravosudnih funkcija nije utvrđen na osnovu objektivnih merila.

Ministarstvo saopštava: Uređeno je 44.000 metara kvadratnih prostora u 27 objekata pravosudnih organa širom Srbije, što nije zabeleženo u prethodnih nekoliko decenija.  Renoviranjem, adaptacijom i izgradnjom obezbeđeni su znatno bolji uslovi rada pravosuđa, što doprinosi efikasnosti vođenja sudskih postupaka..

2. Savet: Stanje u pravosuđu veoma je loše i to ne samo zbog suđenja u nerazumnom roku nego i zbog enormnog broja zakona koji se veoma često menjaju, koji ne prate život, a koje sudije moraju da primenjuju.

Ministarstvo: Usvojen je Zakon o zaštiti uzbunjivača i počela je njegova primena.

3. Savet: Tužioci su uvođenjem tužilačke istrage dobili deo ranije sudske nadležnosti (istraga), i to sa širom autonomijom postupanja nego što je to postojalo u ranijem sudskom istražnom postupku. Ali uz sudijsku nadležnost im nije data nezavisnost, koja je preduslov omogućavanja kvalitetnog i zakonitog rada. Činjenica je da je u ovom momentu prema načinu izbora i unutrašnjoj organizaciji tužilaštvo zavisno od izvršene vlasti i da samo deklarativna samostalnost tužilaca ne obezbeđuje dovoljne garancije ni tužiocima, ni okrivljenima.

Ministarstvo: Usvojena je Strategija istraga finansijskog kriminala.

4. Savet: Primeri zakonskih odredbi koje uskraćuju ostvarenje pravde

Zakon o prekršajima uskraćuje prava prekršajno kažnjenih lica tako što se svim prekršajno kažnjenim onemogućava ostvarenje drugih prava, i to izdavanje dozvola i uverenja, registracija vozila, registracija firme itd., ako nisu platili novčanu kaznu ili troškove prekršajnog postupka, što u smislu člana 336 navedenog zakona predstavlja dodatnu sankciju za sve one koji ne plate novčanu kaznu i troškove postupka.

Izmenom Zakona o krivičnom posupku oštećenima je onemogućen pristup sudu u slučajevima kada tužilaštvo odbije da postupa po krivičnoj prijavi, odnosno nije omogućeno oštećenim da preuzmu postupak gonjenja ako to tužilaštvo odbije.

U članu 228 Krivičnog zakonika faktički je predviđen dužnički zatvor. Sporan je stav 1 koji kaže da svako ko koristi debitnu platnu karticu za koju nema pokriće ili koristi kreditnu karticu za koju ne obezbeđuje pokriće u ugovorenom roku, i ako na taj način pribavi korist preko 10.000 dinara, može biti kažnjen kaznom zatvora do tri godine. Suštinski problem je što se nigde ne spominje namera da se zloupotrebi kartica ili ček. Ovakva formulacija je u suprotnosti sa članom 1 Protokola 4 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Ministarstvo: Usvojen je i počeo da se primenjuje novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju.

5. Savet: Pravosuđe još uvek nema svoj budžet potpuno odvojen od budžeta izvršne vlasti pa se ne može govoriti o nezavisnosti, samostalnosti i ravnopravnosti sudske vlasti u odnosu na izvršnu i zakonodavnu, odnosno o samostalnosti tužilaštva. Da bi se omogućilo nezavisno pravosuđe ono mora da ima odvojeni budžet za rad sudova kao i odvojeni budžet za rad tužilaštva. Ne samo odvojene alokacije sredstava već potpuna autonomija u raspolaganju sredstvima mora biti preneta kako na VSS za budžet namenjen sudskoj vlasti tako i na DVT za budžet namenjen radu tužilaštva.

Ministarstvo: Povećana je naplata sudskih taksi za 30 odsto u prva tri meseca 2016. godine u odnosu na isti period prošle godine.

6. Savet: Pokušaj efikasnijeg suđenja je učinjen i donošenjem Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, za šta Savet smatra da je to dobro. Međutim Savet smatra da su neke odredbe ovog zakona ugrozile nezavisnost sudija, kao i pravo sudija na pristup pravu i pravdi kada se raspravlja o njihovom radu, odnosno da je načelu efikasnosti i zaštiti prava na suđenje u razumnom roku data prednost u odnosu na nezavisnost sudija i samostalnost tužilaca.

Ovim Zakonom predsednici sudova dobili su neograničena prava odlučivanja u postupku u kome ne učestvuje sudeći sudija.

Zakonom nisu jasno određena merila na osnovu kojih se vrši procena da li je došlo do kršenja prava na pravično suđenje. Ovo znači da je ostavljeno predsedniku suda da sam utvrđuje ta merila bez učešća sudije, odnosno postupajućeg tužioca. Sudija ne samo da u ovom delu postupka ne učestvuje (samo daje pisani izveštaj) nego kada predsednik odlukom utvrdi da je izvršeno kršenje prava na suđenje u razumnom roku, sudija odnosno tužilac nema pravo na pravni lek iako se radi o njegovom radu za koji sudija ili tužilac po zakonu mogu da odgovaraju za štetu, po osnovu regresne odgovornosti.

Zakon dozvoljava hijerarhijsku podređenost sudije u odnosu na predsednika suda (protivno članu 149 st. 2 Ustava), što je dozvoljeno kod tužilaca i to samo unutar tužilačkog sistema, ali ne i za sudije.

Ministarstvo: Usvojen je i počela je primena Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

7. Savet: Ustavom nije dovoljno opredeljeno da li je Ustavni sud samostalan i nezavisan organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode.

Ustavni sud je prema poslednjim javno objavljenim podacima u 2013. godini u radu imao ukupno 24.791 predmet, od čega su 96 odsto predmeti ustavnih žalbi, dok su svega nešto više od 4 odsto (1.036 predmeta, koji obuhvataju i 45 predmeta po žalbama neizabranih sudija, javnih tužilaca i njihovih zamenika) bili predmeti iz ostalih nadležnosti Ustavnog suda. Sa tolikim brojem predmeta u radu i sa svega 15 sudija praktično nije ni moguće očekivati od Ustavnog suda da radi ažurno i efikasno.

Međutim, od neažurnosti veći je problem nesamostalnosti i zavisnosti ovog suda od vlasti. U Ustavu je izričito predviđeno da je ovaj sud samostalan i nezavisan, međutim način izbora sudija ne obezbeđuje ni samostalnost ni nezavisnost. Kroz sedam konkretnih slučajeva Savet je ukazao na zavisnost u odlučivanju Ustavnog suda.

Ministarstvo: Tokom 2015. godine povećan je broj izvršenih alternativnih krivičnih sankcija za 167 procenata.

8. Savet: Organizaciono ustrojstvo Pravosudne akademije onemogućava suštinsku nezavisnost te institucije, a nedostatak kvalitetnih merila za izbor mentora onemogućava stručni rad, čemu je Savet i ranije posvetio pažnju u Izveštaju o reformi pravosuđa iz 2012. godine. Pravosudna akademija je materijalno neopremljena, nedostaju joj prostorni i kadrovski kapaciteti, i oslanja se na pomoć međunarodne zajednice i donatora. Budžetska izdvajanja za pravosudnu akademiju se neadekvatno planiraju. Savet smatra da Pravosudna akademija nije stručna da planira sama svoj rad u odnosu na stručne obuke i da uloga VSS i DVT na tom polju mora biti mnogo ozbiljnija nego do sada.

Ministarstvo: Uveden je novi elektronski sistem prevencije nasilja u porodici, kao i novi uređaj koji će u budućnosti biti korišćen za obaveznu meru lečenja od alkoholizma u slučajevima kućnog pritvora i kućnog zatvora, što predstavlja nadogradnju sistema alternativnih sankcija.

9. Savet: Zabrinjava podatak što 25 odsto sudija, 33 odsto tužilaca i oko 60 odsto advokata imaju utisak da sudije i tužioci nisu nezavisni odnosno samostalni.

Savet je u svim svojim referatima o pravosuđu skretao pažnju na kršenje prezumcije nevinosti od strane članova Vlade, i o problemima koje tužioci i sudije imaju zbog takvog ponašanja. Savet je tražio da se prestane sa praksom da prvo političari u medijima govore o krivičnim delima određenih lica, pa da se onda pojavljuje ministar unutrašnjih poslova koji saopštava da su ta lica uhapšena i da se tek potom u priču uključuje tužilaštvo.

Takvo ponašanje političara je nastavljeno. Vlada nije prihvatila primedbu Saveta da se prestane sa kršenjem pretpostavke nevinosti od strane premijera i drugih političara, zbog čega je Savet i dalje nastavio da prati istupanje članova Vlade u medijima kako bi se utvrdilo da li je kršenje pretpostavke nevinosti manje nego ranije.

Savet je pratio izjave političara i utvrdio je da su uticaj političara na pravosuđe i kršenje pretpostavke nevinosti nastavljeni u istoj meri kao i ranije.

Primeri uticaja političara na pravosuđe su kada premijer naziva Miroslava Miškovića kriminalcem, kada Dragoslava Kosmajca naziva najvećim narko dilerom iako još nije ni započeo krivični postupak; govori o ljudima koji će se hapsiti kao opasni kriminalci; o Siniši Malom koji nije ni za šta kriv, nije bio vlasnik stanova niti je kupovao stanove u Bugarskoj, da je njegov potpis „falsifikat“ oslobađajući ga od svake krivice i odgovornosti; o helikopteru kada za pad kaže da niko nije kriv, odnosno da nije bilo krivice u postupku ministara ni generala čime ih unapred eskulpira od svake odgovornosti. Savet je pratio izjave političara i našao je da političari komentarišu predmete u kojima postupa pravosuđe, premijer najavljuje žestoke akcije, ministar unutrašnjih poslova ocenjuje dokaze kao veoma snažne, kvalifikuju se dela kao zloupotrebe, poligrafska testiranja se predstavljaju kao najbitniji dokaz istražnih organa. Savet na ovom mestu ne može nabrojati sve slučajeve, jer ih ima previše.

Kada se utvrdi postojanje takvog ponašanja političara postavlja se pitanje da li sudije i tužioci mogu da ostanu potpuno po strani od takvih priča koje predstavljaju sui generis zahteve političara da se postupak protiv imenovanih lica vodi, jer ih političari nazivaju i vide kao kriminalce, pljačkaše, narko dilere. Svaka takva izjava predstavlja upustvo i upozorenje šta i kako tužioci i sudije moraju da rade da bi zadovoljili one iz izvršne vlasti od kojih im zavisi egzistencija. (Savet analizira i slučaj sudije Vučinića, te slučaj Andreja Vučića.)

Ministarstvo: Broj predmeta koji se protiv Republike Srbije vode pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, smanjen je za 91 odsto u periodu 2014-2016.

10. Savet: Pravosuđe nije ojačano kroz ukidanje članstva po položaju u VSS i DVT, pa čak ni njihovog prava glasa što ne podrazumeva izmenu Ustava; konačan izbor članova VSS i DVT nije prebačen sa Narodne skupštine na nosioce sudijskih i tužilačkih funkcija; prvi izbor na funkciju sudije i zamenika javnih tužilaca nije prenet sa parlamenta na VSS i DVT, bez ukidanja probnog perioda; izbor predsednika sudova i javnih tužilaca nije prenet na VSS i DVT.

Ministarstvo: Završen je Akcioni plan za pregovaračko Poglavlje 23, koji je pozitivno ocenjen od strane Evropske komisije i usvojen od 27, od ukupno 28 zemalja članica EU.

foto: www.mc.rs