O stranim plaćenicima, donatorima i investitorima
Povodom izjave mandatara da se kampanja protiv Beograda na vodi finansira iz inostranstva - i potkrepljivanja te teze nabrajanjem nekoliko "ljudi koji stoje iza tih priča", aktivistia civilnog sektora, među kojima je "onaj četvrti iz Transparentnosti", reagovao je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
On je upozorio da se pažnja skreće sa gorućeg pitanja – faktičke suspenzije pravne države, odnosno dešavanja u Hercegovačkoj ulici.“Normalno je da ljude u Srbiji ovakve pojave asociraju na devedesete godine. Zbog iskustva kroz koje je naše društvo tada prošlo. Mislim da čitavu stvar treba vratiti što pre na ono što jeste tema. Sad to trenutno čak i nije projekat ‘Beograd na vodi’ već jedan konkretan slučaj u kojem je pod okriljem noći pravna država zatajlila i do sada nije imala odgovor na nezakonito postupanje ljudi pod fantomkama”, smatra Nemanja Nenadić (http://goo.gl/n3GxLX).
Što se same izjave premijera tiče, Nenadić je naveo da je ona „pomalo konfuzna, po argumentima čudna, a po tonu preteća".
- Uzgred, za razliku od one trojice imenovanih, ni ja ni iko od mojih kolega nije pomenut lično, već je naveden „onaj iz Transparentnostf. O konfuznosti izjave svedoči to što na novinarsko pitanje o uticajima stranih ambasadora na izborne rezultate, odgovor kreće od skupštinskog anketnog odbora, preko stope rasta BDP-a, „nekih“ kojima ne valja niko ko podržava vladu, da bi se završilo sa time da (Vučić) „neće da dopusti ljudima da unište najbolji projekat u zemlji. Zatim nabraja te koji „hoće da unište“ i priča kako je on proverio da se to finansira iz inostranstva", objašnjava Nenadić (http://goo.gl/zrAbvm).
Prema njegovim rečima, da su argumenti o zaveri da se uništi projekat „Beograd na vodi“ čudni, govori i to što od pomenute trojice aktivista pokreta „Ne da(vi)mo Beograd" jednog uopšte ne poznaje, a sa jednim je pričao o nekom tekstu telefonom pre desetak godina. - Čudno je i to što premijer kritičare Beograda na vodi proziva da su „finansirani iz inostranstva". Argumenti i kritičara i promotera projekta su valjani ili ne, nezavisno od toga ko ih saopštava i kako je finansiran. A zatim, i sam projekat „Beograd na vodi“ je finansiran, makar jednim delom, iz inostranstva. Istina, prema prvobitnim najavama to finansiranje je trebalo da bude bar 10 puta veće od onog iz ugovora - ističe Nenadić. On dodaje da postoji zabluda u delu javnosti, koja je zasnovana na situaciji u doba Miloševića, da donatori finansiraju „antivladine“ projekte, ali da „naprotiv, većina donatora podržava organizacije koje demonstriraju saradniu sa vladom".
"TS se, inače, bavila projektom BGD na vodi zato što smo iz nekoliko ranijih slučaja („BUS Plus“, parking preduzeća) videli koliko su javno – privatna partnerstva rizična oblast i zato što je 2011. konačno donet zakon koji nalaže da se sprovedu analize i nadmetanje pre zaključenja ovakvih ugovora. Ovo je bilo ubedljivo najvrednije JPP (u najavi). Iako je BG na vodi samo jedan od dvadesetak slučajeva JPP koji smo analizirali, oko njega smo se najviše oglašavali upravo zbog poteza ljudi iz vlasti. Mi bismo bili srećniji da je bilo manje razloga za oglašavanje – npr. da su Vlada i Grad od početka jasno rekli da će se formirati zajedničko preduzeće, da će predstaviti analizu koja pokazuje da je to povoljinije od davanja zemljišta na licitaciju, da će se na tenderu utvrditi koji partner koji nudi najpovoljnije uslove, da će ugovor biti objavljen odmah po potpisivanju... Zbog svega toga, oko ovog slučaja sasvim sigurno nismo imali nikakav finansijski interes, jer je posla bilo više nego oko svih drugih JPP koje smo pratili zajedno", naveo je Nenadić.
