Politička i krivična odgovornost
Bivši i budući predsednik vlade Srbije je često na meti kritika opozicije i javnosti zato što radi poslove van svoje nadležnosti. Međutim, suštinski problem nije u sveprisutnosti Aleksandra Vučića, već u upadljivom odsustvu nadležnih organa. Tako, u slučaju noćnog rušenja u beogradskoj Hercegovačkoj ulici, nakon što je izveštaj Zaštitnika građana jasno ukazao na to da je organizovana grupa počinila nekoliko krivičnih dela i da policija i komunalna policija nisu obavile svoj posao, za mesec i po dana javnost nije čula ni reč od javnog tužioca - ni onog nadležnog, za organizovani kriminal, ni od beogradskog višeg koji vodi slučaj, ni od republičkog koji je obojici nadređen. Nije reč samo o pravnim finesama i dobrim običajima. Svaka istraga sadrži neke poverljive podatke, za koje nije dobro da se čuju dok istraga traje. Zato je jedini način da se istraga ne ugrozi objavljivanjem informacija o njenom toku taj da onaj ko istragu vodi i ko je upoznat sa svim detaljima objavi ono što se može.
Na konferenciji za štampu 8. juna, mandatar je „naglasio da je nesumnjivo da iza rušenja objekata stoje najviši organi gradske uprave u Beogradu", i najavio da će oni snositi odgovornost. On je rekao da su sada na potezu nadležni organi – policija i tužilaštvo, izrazivši uverenje da će oni taj posao doterati do kraja“. Na pitanje B92 odakle mu informacije o slučaju "Savamala", Vučić je rekao da su stigle iz policijske istrage, ali da će tužilaštvo odlučivati o tome da li ima elemenata krivičnog dela. "Ja sam predsednik vlade, kog krivičnog dela ima i da li ima nije moj posao da kažem. Političke odgovornosti ima, ja sam deo preuzeo na sebe“, naveo je Vučić.
Kao što nije na predsedniku vlade da kaže da li ima krivičnog dela ili ne, tako nije na njemu ni da saopštava podatke iz policijske istrage. Ako već mora neko iz izvršne vlasti da se o tome izjašnjava, znatno je primerenije da to bude direktor policije, načelnik kriminalističke policije ili načelnik policijske unutrašnje kontrole. Takođe, nije posao predsednika Vlade, niti bilo koga drugog iz republičkih vlasti, ni da najavljuje da će „najivši organi gradske uprave u Beogradu“ snositi odgovornost. Iako to u postojećem političkom kontekstu zvuči kao naučna fantastika, po Ustavu Srbije lokalna samouprava predstavlja ograničenje a ne ispostavu centralne vlasti i o tome da li će neko u njoj snositi odgovornost za svoje postupke odlučuju gradska skupština i drugi gradski organi. Ostala je misterija i na koga je mandatar mislio. Naime, na čelu „gradske uprave“ se ne nalaze ni gradonačelnik Siniša Mali, ni menadžer Goran Vesić, čija se ostavke/smene traže ili pominju. Po Statutu Grada Beograda, član 64. st. 1. gradskom upravom rukovodi načelnik. Ako bi se izjava čitala doslovno, to bi značilo da su za rušenje odgovorni znatno manje poznata načelnica Gradske uprave Sandra Pantelić, i njen zamenik Nenad Todorović.
To što treba utvrđivati krivičnu odgovornost za postupanje i nepostupanje u vezi sa bespravnim rušenjem i narušavanjem prava građana, ne znači da nema i političke, pri čemu akteri ne moraju biti isti. Politička odgovornost se manifestuje kroz ostavku ili smenu. Ona se često javlja kao posledica objektivne odgovornosti (neki posao nije obavljen kako je trebalo) čak i kada funkcioner koji daje ostavku ne snosi lično krivicu za propust. U slučaju bespravnog noćnog rušenja u Hercegovačkoj po svoj prilici motiv je bio ispunjavanje obaveza prema stranom partneru za projekat „Beograd na vodi“ do kraja juna. Iako je za sprovođenje tog projekta donet čak i poseban zakon, koji je omogućio sprovođenje ekproprijacije radi izgradnje komercijalnih objekata, i dalje je ostala obaveza da se eksproprijacija sprovede, da se isplati nadoknada a možda reše i neka druga sporna pitanja (legalnost objekata, vlasnički odnosi itd). Ako je verovati mandataru da je neko iz gradske vlasti organizovao rušenje, čini se verovatnim da bi motiv za to moglo biti traženje „prečica“ zbog toga što neki deo prethodnog posla i obaveza iz ugovora sa Eagle Hillsom nije mogao biti obavljen u roku. Dok za taj inicijalni propust ima mesta raspravi o disciplinskoj odgovornosti službenika, ostavkama ili razrešenjima beogradskih funkcionera, za većinu potonjih dešavanja politička odgovornost ne može biti jedina kazna, već eventualno sporedna posledica.
