Neobjašnjene odluke o duplim funkcijama
Malo koji čitalac dnevnih novina će ispravno razumeti zbog čega Dejan Đurđević više nije na čelu Republičke izborne komisije. U komentarima kruže "teorije zavere" prema kojima je Đurđević "kažnjen" zbog toga što nije dovoljno dobro (po vlast) obavio posao oko utvrđivanja izbornih rezultata, ili obrnuto, da je ostavljen na položaju predsednika RIK duže nego što je trebalo, upravo da bi "držao stvari pod kontrolom" do kraja aprilsko-majskih izbora. Drugi čitaoci misle da je ovo sve u nekoj vezi sa funkcionerskim primanjima, treći da ima veze sa proklamovanom politikom Đurđevićeve stranke o vršenju jedne javne funkcije itd.
Prema šturim informacijama koje su dostupne, Đurđević je podneo ostavku na funkciju predsednika RIK, a tome je prethodila "odluka Odbora Agencije za borbu protiv korupcije po žalbi Đurđevića". Ponegde se može pročitati i da je odluka obrazložena time što je funkcija u RIK "nespojiva sa mestom direktora u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo".
Na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, među objavljenim odlukama, ove nema. Za to postoji razlog, koji možda nije poznat široj javnosti. Naime, tamo se objavljuju samo odluke u predmetima gde je Agencija utvrđivala da li je funkcioner povredio Zakon, na primer, time što nije prijavio "sumnju u postojanje sukoba interesa". Međutim, u ovom slučaju, i pored postupka koji liči na utvrđivanje prestupa, Agencija u stvari nije vodila postupak protiv funkcionera, već je odlučivala o njegovom zahtevu. Taj zahtev nije uslišen, ni od strane direktora, ni od strane Odbora Agencije.
Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, u članu 28. postavlja kao pravilo obavljanje samo jedne javne funkcije, ali dopušta i izuzetke. Nakon izbora na drugu javnu funkciju, funkcioner u roku od tri dana traži saglasnost Agencije, uz koji mora da ima i pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao na prvu funkciju. Agencija je dužna da odluči po potpunom i urednom zahtevu u roku od 15 dana. "Agencija neće dati saglasnost za vršenje druge javne funkcije, ukoliko je vršenje te funkcije u sukobu sa javnom funkcijom koju funkcioner već vrši, odnosno ukoliko utvrdi postojanje sukoba interesa, o čemu donosi obrazloženu odluku". Na odluku direktora funkcioner ima pravo žalbe Odboru Agencije, a nema posebnog roka za donošenje odluke ovog tela (opšti rok iz ZUP je 60 dana).
Na sajtu Agencije se mogu pronaći sledeće informacije o funkcijama Dejana Đurđevića:
1. Republički sekretarijat za Dejan Đurđević
zakonodavstvo Direktor 07.08.2012
2. Skupština grada Beograda Odbornik Dejan Đurđević 12.06.2012 25.06.2013
3. Republička izborna komisija Predsednik Dejan Đurđević 25.07.2012 12.05.2014
4. JP Službeni Glasnik Član nadzornog odbora Dejan Đurđević 18.07.2014 12.03.2015
5. Republička izborna komisija Predsednik Dejan Đurđević 12.05.2014 03.03.2016
6. Republička izborna komisija Predsednik Dejan Đurđević 03.03.2016
Kako se može videti, Đurđević je postao direktor (Vladinog) Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo još u avgustu 2012. Međutim, u tom trenutku je već nekoliko nedelja bio predsednik RIK, tako da je za funkciju u Sekretarijatu trebalo da zatraži i dobije odobrenje. Šta god da se desilo 2012, u maju 2014. javlja se novi razlog da Đurđević traži saglasnost - pošto je ponovo izabran za predsednika RIK (sada je to postala "druga funkcija"). U međuvremenu je bio član NO javnog preduzeća "Službeni glasnik", što dodatno komplikuje priču. Najnoviji izbor, na koji se verovatno odnose vesti, dogodio se u martu ove godine.
Već na prvi pogled je jasno da je funkcija direktora sekretarijata za zakonodavstvo toliko zahtevna da ne ostavlja vremena za obavljanje još jednog odgovornog javnog posla, kada se ima u vidu broj propisa koje Srbija mora da usvoji u procesu evropskih integracija i loš kvalitet zakona i podzakonskih akata koje već imamo. S druge strane, istina je da je posao u RIK uglavnom kampanjski i da bi ga mogla obavljati i osoba koja radi još nešto. Znatno je teže prepoznati u čemu bi se mogla sadržati nespojivost ove dve javne funkcije (kada bi isti čovek mogao imati vremena da ih obavlja), jer Republički sekretarijat i RIK, nisu organi koji nadziru jedan drugome rad. Bilo bi dobro kada bi Agencija objavila detalje svog pravnog shvatanja u ovom slučaju, jer to može biti relevantno i za neke druge javne funkcije.
Ostavka Đurđevića nakon odluke Odbora Agencije je svakako ispravan potez. Međutim, pravo pitanje je zašto je on uopšte izabran za čelnika RIK, ako je već bio direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo? Zašto ga je njegova stranka (koja inače proklamuje pravilo o "jednoj javnoj funkciji") predložila na to mesto i zašto su drugi narodni poslanici to prihvatili? Ti isti narodni poslanici, ako već smatraju da je dobro i logično da direktor sekretarijata za zakonodavstvo bude na čelu Republičke izborne komisije, treba da tu svoju zamisao kodifikuju. Kao što je direktor Republičkog zavoda za statistiku član RIK (tako piše u Zakonu o izboru narodnih poslanika), u istom tom zakonu može da se propiše i pravilo da će direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo biti predsednik RIK.
Ostaje da se vidi i da li su narodni poslanici možda bili u zabludi da je ovakva praksa dopuštena, s obzirom na to da je, kao što je opisano, Đurđević duži niz godina bio uporedo na ove dve funkcije u svojim ranijim mandatima.
