Pokretne stvari veće vrednosti
Aktuelni tekstovi u "Kuriru" (o vrednom časovniku i njegovom (ne)prijavljivanju) i reagovanje ministarke Zorane Mihajlović su dobra prilika da se uoči jedan problem od šireg značaja - to je obaveza funkcionera da u izveštajima o imovini i prihodima, koje podnose Agenciji za borbu protiv korupcije, navedu i i podatke o "pravu svojine na pokretnim stvarima veće vrednosti (dragocenosti, zbirke, umetnički predmeti i sl.);". Kašnjenje u podnošenju izveštaja predstavlja prekršaj, a neprijavljivanje imovine, u zavisnosti od okolnosti (postojanje određene namere), krivično delo.
Međutim, da bi bilo ikakve odgovornosti koja podleže zakonskoj kazni, na osnovu opšteprihvaćenih standarda kaznenog prava, obaveza mora biti jasno definisana. To u ovom slučaju, po svoj prilici, nije učinjeno. Pojam "pokretne stvari veće vrednosti" nije bliže određen u Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije. On se koristi u nekim drugim propisima (npr. u pogledu otuđenja stvari u svojini države), ali bi uspostavljanje veze među njima bilo veoma nategnuto, a i prag "veće vrednosti" je postavljen veoma visoko. Volja zakonodavca je ostala nepoznata. Bilo bi dobro da Agencija, kao organ koji sprovodi Zakon, izađe sa informacijama o dosadašnjoj praksi po ovom pitanju, pošto se može pretpostaviti da je makar neko od funkcionera upitao šta sve mora da prijavi ili da se kasnije postavilo pitanje da li je funkcioner ispunio zakonsku obavezu. U svakom slučaju, to je jedna od važnih tema i za pisanje novog zakona, koje se rasteglo na duže od godinu dana. U aktuelnoj radnoj verziji, predviđa se postavljanje praga na 200.000 dinara. U Hrvatskoj je, na primer, granica postavljena na oko 4000 evra (osim odeće i "kućanstva").
Inače, oko potrebe da se pokretne stvari veće vrednosti prijavljuju ne može biti spora. Iako je poštovanje te obaveze teže kontrolisati, nema sumnje da pokretne stvari mogu biti daleko vrednije od nekih nepokretnosti, za koje postoji obaveza prijavljivanja. Pogotovo bi bilo apsurdno da postoji obaveza prijavljivanja (i kazna u slučaju neprijavljivanja) automobila, motora, čamaca i pištolja (kao stvari koje podležu registraciji), a da prijavljivanje nakita ili umetničkih predmeta zavisi od lične procene funkcionera šta je stvar veće vrednosti, a šta ne.
U slučaju koji je povod za ovaj tekst, ministarka je saopštila da je vrednost sata "nekoliko desetina puta manja" od cene koja je objavljena i da je "dostavila procenu Agenciji za borbu protiv korupcije", na šta su u "Kuriru" osporavali procenitelja. Procene vrednosti, bilo da ih objavljuju novine ili sami funkcioneri, svakako nisu relevantne za utvrđivanje eventualne povrede Zakona. Za tako nešto bi bilo neophodno da procenu izvrši neko po nalogu Agencije, suda ili tužilaštva. Međutim, da bi uopšte bilo potrebe za rešavanje faktičke dileme (kolika je vrednost sata), treba prvo razrešiti pravnu (iznad koje vrednosti se moraju prijavljivati dragocenosti).
