Budžetska inspekcija i loši đaci
Pre nekih pet-šest godina, kada se jedan od čelnika u Ministarstvu finansija nevešto pravdao (nekada se i to dešavalo - da se predstavnici Vlade pravdaju) zbog toga što neka velika šteta nije bila ranije otkrivena, naveo je da je broj budžetskih inspektora mali i da oni nemaju mogućnost da sve provere. Ta izjava je nesumnjivo bila istitinita, taman koliko i objašnjenje lošeg đaka da nije znao lekciju "zato što nije učio". Kao što đak nije samo svedok svog lošeg učenja, već akter, tako ni Ministarstvo finansija nije samo posmatrač u slučaju (nedovoljnog) broja budžetskih inspektora. Naprotiv, jedino to ministarstvo može da zatraži povećanje kapaciteta ove važne službe i upravo taj organ u prvom koraku odobrava sredstva za njen rad!
Transparentnost - Srbija gotovo deceniju i po ističe značaj rada budžetske inspekcije. Uspostavljanje Državne revizorske institucije, internih revizija, Uprave za javne nabavke i drugih organa, nije smanjilo potrebu za budžetskom inspekcijom. Njihov rad je veoma kompatibilan. Kada bi budžetska inspekcija (ministarstva finansija i lokalnih samouprava) bila jača, onda bi se otvorio mnogo širi prostor da se revizori bave više onim poslovima za koje su samo oni ovlašćeni (npr. revizija svrsishodnosti, revizija učinka), a ne poštovanjem formalnih procedura pri trošenju budžeta. Ulaganje u budžetsku inspekciju bio bi tipičan primer opravdanog investiranja iz budžeta (za razliku od uvek diskutabilnih subvencija i državnih graditeljskih projekata) - svaki dinar ulaganja u agilne inspektore višestruko se vraća uštedama budžeta. Naravno, sve to važi samo ako se stvar isprati do kraja - vraćanja nezakonitih isplata u budžet.
Jedno, još uvek aktuelno razmatranje na temu štete i korupcije (objavljeno u martu 2009) i moguće uloge budžetske inspekcije u smanjenju te štete možete pročitati ovde: http://goo.gl/YWU3Mk
Savet za borbu protiv korupcije je analizirao rad i kapacitete Budžetske inspekcije u periodu 2010-2015. godine i zaključio je da su kapaciteti Budžetske inspekcije mali i da se Ministarstvo finansija neodgovorno odnosi prema ovoj veoma bitnoj inspekcijskoj službi. http://goo.gl/iJLp3l
Savet navodi da iako je značaj rada Budžetske inspekcije praktično nemerljiv u borbi protiv korupcije ... država, da li zbog neznanja ili zbog loše namere, neodgovorno zapostavlja Budžetsku inspekciju. Ministar finansija nije normirao rad Budžetske inspekcije, tako da ne postoji standardizovana metodologija rada, kao ni normativi na osnovu kojih se može usvojiti program i plana rada. Zbog takve nezainteresovanosti Budžetska inspekcija na ad hoc način dostavlja ministru finansija predlog programa rada Budžetske inspekcije za naredni period, a predlozi programa se zasnivaju na postojećim kapacitetima budžetske inspekcije u pogledu broja kontrola.
"Godišnje se prosečno izvrši oko 38 kontrola, a broj predviđenih kontrola beleži trend padanja. Ovaj broj je zanemarljiv budući da ukupan broj subjekata koje Budžetska inspekcija treba da kontroliše iznosi oko 13.000. Budžetska inspekcija često otkriva nenamensko trošenje budžetskih sredstava, ali najčeće se ta sredstva ne vraćaju čak i nakon donošenja konačnih rešenja. Sa druge strane, jako zabrinjava što ne koriste svoja ovlašćenja prinude kako bi primorali te korisnike budžetskih sredstava da namenski troše sredstva, odnosno da vrate nenamenski potrošena sredstva. Ministri su time tolerisali zloupotrebe budžetskih sredstava".
Savet dalje konstatuje da na lokalu ne postoji adekvatna kontrola trošenja budžetskih sredstava. Svega 30 jedinica lokalne samouprave su osnovale budžetsku inspekciju, iako u skladu sa zakonom autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave moraju imati svoje budžetske inspekcije.
Trenutno je predviđeno da u Budžetskoj inspekciji radi svega 13 osoba, a ni ti kapaciteti nisu popunjeni. Svojevremeno je izrađen plan koji je predviđao oko 50 budžetskih inspektora, ali taj plan nikada nije zaživeo.
Elektronska evidencija sopstvenih predmeta je samo delimično ustrojena što u znatnoj meri otežava rad. Bez obzira na to ko je bio ministar u navedenom periodu, kapaciteti nisu pojačavani iako je Budžetska inspekcija nadležne redovno obaveštavala o svojim problemima. Štaviše, nadležnost Budžetske inspekcije je povećana uključivanjem u nadzor nad sprovođenje 5 novih zakona.
Savet je, u vezi sa tim preporučio Vladi da osnuje sektor za budžetsku inspekciju, uveća broj budžetskih inspektora, utvrdi metodologiju i bliže urediti standarde i način rada budžetske inspekcije, obezbedi prostor i opremu za rad, obezbedi javnost rada Budžetske inspekcije kroz internet prezentaciju na kojoj će se objavljivati zapisnici o kontroli, izradi kvalitetnu i sistematičnu Strategiju razvoja Budžetske inspekcije sa pratećim Akcionim planom.
Savet je takođe preporučio "da jedinice lokalne samouprave uspostave službe budžetske inspekcije, da ministri finansija obustavljaju prenos sredstava budžeta korisnicima budžetskih sredstava koji nisu postupili po konačnom rešenju Budžetske inspekcije, kojim je naloženo da se nenamenski utrošena sredstva vrate, kao i da privremeno obustavljaju prenos pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća, kao i transfernih sredstava iz budžeta, ako autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave nije postupila po rešenju budžetske inspekcije, odnosno ako je prekoračen nivo zaduženja propisan Zakonom o javnom dugu."
Ostaje da vidimo da li će nova Vlada ovaj put prihvatiti poziv svog Saveta. Ako to ne učini, možda bi sledeći put vredelo okušati sreću preko Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Naime, iz vesti o reformama u javnom sektoru i sferi javnih finansija bi se moglo zaključiti da se predstavnici naših vlasti više dogovaraju i pregovaraju sa ovim važnim finansijskim institucijama, nego što o tome diskutuju sa zainteresovanim akterima unutar zemlje.
