Crni fondovi postoje, ali teško da su milionski
Stranački crni fondovi nisu ništa neobično u višepartijskim izbornim demokratijama i njih verovatno ima većina stranaka, ali je mala verovatnoća da se oni mere milionima evra, piše list Danas.
Bilo je mnogo više prilike da ti fondovi budu veliki u doba kada je kontrola finansiranja stranaka bila znatno slabija do 2012, a količina novca koje dobijaju iz budžeta daleko manja do 2004, kažu sagovornici Danasa komentarišući pisanje medija da bivši članovi DS tragaju za 20 miliona evra iz crnog stranačkog fonda koji je bio pod kontrolom preminulog potpredsednika DS i Milorada Rakića, koji je bio i bliski saradnik bivšeg predsednika demokrata Borisa Tadića.
Zoran Stojiljković, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, za Danas kaže da su stranački crni fondovi prepoznatljivi u političkoj praksi ne samo u Srbiji već i u ostalim višepartijskim izbornim demokratijama i da nastaju od prihoda koji prevazilaze zakonski dozvoljene sume, iz drugih izvora i dobiti od lobista koji su povezani sa partijama, pogotovo onim na vlasti i da se uglavnom koriste za finansiranje aktivnosti partija koje su ispod radara Agencije za borbu protiv korupcije i Državne revizorske institucije. Prema njegovoj proceni, sume tog novca mogu biti velike, ali ne veruje da se mere milionima evra a da nema traga tom tolikom novcu i da veći krug ljudi ne zna za njega. Kako Stojiljković ukazuje, crni fondovi umnogome zavise od ljudi koji se u strankama bave finansijama i od kojih zavisi koliko će novca ići na račun stranke a koliko u njihove džepove.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, za Danas kaže da crni fondovi mogu biti posledica dve stvari - nezakonitih izvora prihoda, na primer prilozi u kešu, prilozi inostranstva, sredstva javnih preduzeća, ili namere da se izvrše neka plaćanja suprotno zakonu na primer za kupovinu glasova.
- Nije moguće nikad sprečiti u potpunosti takve pojave, ali se one mogu suzbiti, pre svega praćenjem troškova stranaka i drugim vidovima kontrole njihovog poslovanja. Postoji krivično delo koje se može ogledati u nezakonitom prikupljanju sredstava za stranku. Ono nije najsrećnije formulisano, TS je više puta u proteklih pet godina predlagala kako da se izmeni. Ova tema nikada nije bila istraživana, koliko mi je poznato, a bilo je dobrih prilika da se to učini, na primer, nakon tvrdnji Gorana Kneževića da je novac pronađen u njegovom sefu prilikom hapšenja bio "za stranku" - ukazuje Nenadić.
Prema njegovim rečima, neka vrsta crnih fondova postoji i u srpskim strankama, ali je malo skeptičan spram mogućnosti da se oni mere milionima u današnje vreme.
- Bilo je mnogo više prilike da ti fondovi budu veliki u doba kada je kontrola finansiranja stranaka bila znatno slabija (do 2012), a količina novca koje dobijaju iz budžeta daleko manja (do 2004). Podsetio bih da nakon izbora 2007, čije smo finansiranje pratili, nije obavljena suštinska kontrola i zato nisu pokretani postupci zbog nekih kršenja zakona na koje je Transparentnost tada ukazivala, a da nakon izbora 2008. nikakve kontrole nije ni bilo, a neki izveštaji nisu bili dostupni, što je tada bila nadležnost RIK - navodi Nenadić.
Iako nema mogućnosti da proveri ili dokaže da sve stranke imaju crne fondove, on pretpostavlja da postoji neki deo "slobodnih sredstava" koji se koristi za ona plaćanja koja su zakonom zabranjena.
- Takođe sam uveren da se velika većina sredstava, makar kod parlamentarnih stranaka (koje dobijaju značajne budžetske dotacije) nalazi u legalnim tokovima i bankovnim računima, mada je verovatno jednim delom upitna zakonitost porekla, zaključuje Nenadić.
autor: Lidija Valtner
foto: http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=322738
Tekst na sajtu Danasa: http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=322738
