Bez sistemske terapaije
Odnos lekara i farmaceuta uočen je kao rizik za korupciju u Strategiji za borbu protiv korupcije 2013. godine. Farmaceutske kuće, naime, sponzorišu učešće lekara na kongresima na kojima često promovišu sopstvene proizvode. Učešće na stručnim skupovima, odnosno bodovi koji se na taj način dobijaju, su, s druge strane, uslov za obnovu lekarske licence, a kotizacije i prateći troškovi u najvećem broju slučajeva bili bi preveliko finansijsko opterećenje za lekare. Očigledno je da postoji sistemski problem, te su Strategija i Akcioni plan za njeno sprovođenje predvideli i sistemsko rešenje - izmeniti Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima tako da se jasnim i transparentnim pravilima uredi oblast donacija medicinskih aparata, lekova i medicinskih sredstava; odnos sa farmaceutskom industrijom; visina i postupanje sa poklonom; kao i sukob interesa zdravstvenih radnika i saradnika, kao i lica koja obavljaju funkcije (a nemaju status funkcionera u smislu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije). Rok za usvajnje izmena ovih zakona bio je februar 2015. Javnosti je poznato da je u 2015. godini realizovano samo 19% predviđenih aktivnosti. Izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima su među neralizovanim aktivnostima. Agencija za borbu protiv korupcije u izveštaju o sprovođenju Strategije i Akcionog plana navodi da ju je Ministarstvo zdravlja izvestilo da su izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti stupile na snagu 29. decembra 2015. godine, ali tim izmenama nisu bile obuhvaćene predviđene mere. Međutim, odmah je formirana nova radna grupa za izradu novih izmena i dopuna ovog zakona, koje bi trebalo da budu usvojene 2016. godine. Ministarstvo je takođe izvestilo da su u 2015. godini izrađeni i Nacrt zakona o lekovima i Nacrt zakona o medicinskim sredstvima, "ali se zbog brojnih primedbi Evropske komisije rad na njima nastaljai i u 2016. godini". Akcioni plan je predviđao i unapređenje kontrole kvaliteta i sprovođenja programa kontinuiranog stručnog usavršavanja od strane Zdravstvenog saveta. Rok je bio jun 2014. Prema izveštaju Agencije, te aktivnosti nisu sprovedene ni tokom 2014. ni 2015. godine . Na sajtu Zdravstvenog saveta može se pronaći da je to telo u junu 2015. godine uputilo Ministarstvo zdravlja dopis u kome su u prilogu novi "Pravilnik o bližim uslovima za praćenje i procenu kvaliteta izvođenja akreditovanih programa kontiniurane edukacije" i dokument o "Proceduri praćenja i procene kvaliteta izvođenja akreditovanih progrma kontinuirane edukacije". Na sajtu Zdravstvenog saveta ne mogu se, međutim, naći podaci, da li je pravilnik usvojen u konačnom obliku i da li je počela njegova primena.
U međuvremenu, mediji su preneli vest koja govori o malom koraku u povećanju transparentnosti odnosa farmaceuta i lekara. Svih 17 svetskih farmaceutskih kompanija, koje proizvode inovativne lekove, a posluju na tržištu Srbije, objavile su na svojim sajtovima koliko su novca 2015. godine "ubrizgale" zdravstvu Srbije.Tako su ispunile obećano u 2014 – da će se Srbija prvi put naći među 33 države za koje takve podatke objavljuju godinama, u okviru kampanje za poštovanje Kodeksa transparentnosti o saradnji sa zdravstvenim radnicima i ustanovama. Direktor društva "Inovija", koje okuplja pomenutih 17 farmaceutskih kompanija Bojan Trkulja, kazao je za Politiku da je najvažnije da je obećanje o transparentnoj objavi podataka – ispunjeno. "Sve je tu: ko god želi može sve podatke da analizira. Ovo je prva godina da se u Srbiji objavljuju ovakvi podaci i niko ne može da očekuje da prvi rezultati podignutog nivoa transparentnosti budu i idealni. Od toga kako će javnost komentarisati ove podatke, zavisiće i da li će narednih godina više ili manje lekara pristajati da se njihovo ime navede u ovim tabelama", kaže Trkulja. On priznaje da ni sam nije uspeo da iz tabela sračuna ukupnu sumu novca koje su farmaceutske kompanije uložile u zdravstvo Srbije, ali da će na tome raditi narednih dana. Ilustracije radi, samo u klinička istraživanja i razvoj uloženo je nešto više od 711 miliona dinara – skoro šest miliona evra.
Da bi slika iole bila celovita, podatke o finansiranju zdravstva trebalo bi da objave i domaće farmaceutske kuće i inostrani proizvođači generičkih lekova koji dominiraju na listi medikamenata koji se izdaju na recept. Međutim, oni se nisu pridružili inicijativi 17 inovativnih kompanija koje posluju u Srbiji. U ovoj kampanji za više etičnosti u uvek diskutabilnoj "vezi” između farmaceutske industrije i lekara, doktorima je ipak ostavljena mogućnost da stave "veto” na objavljivanje podataka o tome sa koliko novca su ih farmaceutske kompanije sponzorisale, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka. Kompanija u tom slučaju objavljuje samo koliko je ukupno novca izdvojila za "anonimne" lekare. Svaki proizvođač lekova sam odlučuje da li će nastaviti saradnju sa doktorom koji ne želi da se javno objavi da su ga finansirali. Davanja lekarima klasifikovana su u četiri kategorije: za plaćanje učešća na medicinskim skupovima, za troškove putovanja na kongrese i smeštaj, za honorare i za povezane troškove za usluge i savete, šta god to značilo. Odziv srpskih lekara na transparentno ponašanje bio je šarolik: na sajtovima pojedinih kompanija podatke je ostavilo i do 94 odsto, a na nekima više od polovine nije dalo saglasnost da se objavi koliko su dobili na ime honorara za održana predavanja o lekovima ili za putovanja na kongres. Na primer, farmaceutskoj firmi "Novartis" dozvolu da se objave prenosi sredstava dali su mnogi ugledni lekari, čak i akademici, ali se njih dvadesetak ipak odlučilo da svoju finansijsku vezu sa ovom kompanijom učini nevidljivom za oči javnosti. "Novartis” je na "nevidljive” potrošio 7.561.426 dinara.
Predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva Zoran Radovanović kaže da čim se nešto skriva, to budi sumnju i moralno je problematično."Ova kampanja je veoma dobra, sve što je transparentno mora da bude podržano. Etička vodilja lekara trebalo bi da bude da ono što radi i za šta je plaćen ne sme da skriva od javnosti. Ako nešto skriva, to je već sumnjivo, a u medicinskim krugovima dobro je poznato koji lekari često putuju na kongrese u inostranstvu. Ako na objavljenim spiskovima nema njihovih imena, može se pretpostaviti da su primili veće sume od onih koje su kodeksima dozvoljene. Tu se uvek otvara prostor za glasine", stav je Radovanovića.
