Kada je politička promocija u bolnicama dozvoljena, a kada ne
Smene rukovodilaca javnih institucija koje je postavila „prethodna vlast“ su nepisano pravilo, a njihov ostanak na položaju izuzetak. Ono što najnoviji slučaj te vrste možda čini drugačijim, a svakako zanimljivim, jeste obrazloženje. Naime, Vlada AP Vojvodine u novom sastavu razrešila je dužnosti direktora Instituta za plućne bolesti prof. dr Branislava Perina i Instituta za onkologiju prof. Miloša Lučića. U obrazloženju se navodi da su razrešeni direktori, „protivno svim moralnim načelima, doveli u zabludu javnost da počinje lečenje u novoizgrađenom objektu Kamenica 2, za potrebe političke kampanje, a zapravo nije bio izvršen ni tehnički prijem objekta“. Dalje se, u saopštenju sa sednice Vlade kaže da je „time naneta šteta i ugledu obe renomirane zdravstvene ustanove najvišeg nivoa u lečenju pacijenata obolelih od plućnih bolesti i onkoloških pacijenata u Vojvodini“.
Kada se argumenti iz obrazloženja posmatraju iz „kontraplana“, moglo bi se zaključiti da bi korišćenje zdravstvenih instituta za potrebe političke kampanje (otvaranje novog objekta u prisustvu političara) bilo u redu, samo da su novi objekti bili pušteni u rad u punom kapacitetu. A upravo tu je greška. „Puštanje u rad“ novih skenera, okrečenih bolnica, operacionih sala, pa i čitavih instituta, uopšte nije posao političara. Srednjevekovni vladari bili su gospodari i vlasnici čitave zemlje, pa su se njihovi ktitorski portreti s pravom nalazili na freskama crkava i manastira. Današnji predsednici vlada i opština, ministri i direktori javnih preduzeća ne daju svoje pare za izgradnju i opremanje bolnica, škola i puteva, već povereni budžetski novac. Istina, njihovi apetiti za promocijom su manji – umesto ktitorskog portreta, za narod kratkog pamćenja, uglavnom je dovoljna i jednokratna doza promocije pred kamerama i minut ili dva pozitivnog priloga u glavnim vestima.
U odsustvu zabrana ili ograničenja za političke promocije kroz ovaj vid samoreklame javnih funkcionera, oni neminovno padaju u iskušenje da svakodnevno organizuju nove i nove promocije, prikazujući stvari koje su sve manjeg značaja, dok se ne dođe do apsurda (npr. svečano otvaranje novih semafora i puštanje u rad benzinske pumpe) ili organizujući najave projekata ako stvarnih još uvek nema. U nestašici objekata za promociju, isti radovi se mogu obići i promovisati i nekoliko puta, jer je sećanje birača postalo toliko plitko da se većina neće setiti da je to isto gledala i to ne pre 2, 4 ili 8 godina, već u toku iste izborne kampanje! Iz istih razloga u predizbornim kampanjama se promovišu i poslovi koji nisu dovršeni – u primeru iz Vojvodine - „Kamenica 2“, pre nekoliko meseci - buduća glavna beogradska železnička stanica „Prokop“, pre četiri godine - nedovršena obilaznica oko Beograda, a u vreme Slobodana Miloševića - čuveni autoput kod Feketića. Transparentnost Srbija je ove pojave analizirala u izveštaju o „funkcionerskoj kampanji“ 2016, kao i u ranijim izbornim procesima. Na regionalnoj konferenciji koju na tu temu organizujemo 12. jula 2016. ćemo pokušati da nađemo i neka od mogućih rešenja.
