Nepovoljni krediti i spasilačke operacije

Utisak je da u Srbiji uzimanje kredita i odabir projekata koji će tim kreditima biti plaćeni često ne zavisi od prioriteta koje je naša država utvrdila i od ekonomskih interesa, već od političkih ili ličnih veza. Tekst u Blicu naslovljen "Srpsko njet Putinu: Na pomolu raskid ugovora o kreditu teškom 500 miliona evra" je najnoviji primer koji pobuđuje na takva razmišljanja.

Ako su navodi i "saznanja" iz teksta tačni, može se pretpostaviti da je u vreme kada je kredit dogovoren (2008. godine) bio u pitanju koristan i povoljan posao, pa da je, samim tim, načinjena šteta što na vreme nisu pripremljeni projekti i ugovor zaključen. Možda bi se moglo zaključiti da je kredit bio povoljan i pet godina kasnije, kada je konačno zaključen ugovor (2013. godine). S druge strane, moguće je i da su nad ekonomskim prevladali politički i/ili lični interesi - 2013. godine ili još 2008. godine.

U svakom slučaju, ako je kredit sada nepovoljan, a na osnovu šturih podataka o visini kamatne stope zvuči kao da jeste, i ako država odustaje od njega iz isključivo ekonomskih razloga, ovo bi bila dobra vest. Čudi jedino da se o "tajnoj operaciji", odnosno pokušajima da se država neprimetno izvuče iz nepovoljnog aranžmana (ako je zaista nepovoljan) piše u medijima i to na osnovu saznanja iz samog ministarstva koje sprovodi tu "spasilačku operaciju". Ako se krajnje namere naše Vlade kriju kako se ne bi izazvala ljutnja ili zahtevi za odštetu Ruske federacije, onda vest nije ni trebalo da dođe do medija. Ako takvih rizika nema, onda informaciju treba javno saopštiti, umesto da se pušta da ona „procuri“ do medija.