Transparentnost javnih finansija
Kada je zemlja visoko zadužena i stalno uzima nove dugove, vesti o suficitu su izuzetno retke, a neretko i posledica nekih promena u metodologiji iskazivanja podataka, kao što je bio slučaj pre više od decenije. Na konferenciji za štampu mandatara u svojstvu premijera (li obrnuto?), udarna vest je bila ona o tome da su javne finansije Srbije bile na dan 1. avgust 2016. u plusu od 22 milijarde dinara. Pošto na ovakvim konferencijama retko ima pitanja, a ni objašnjenja nisu baš detaljna, pogledali smo šta kaže Ministarstvo finansija koje redovno objavljuje izveštaje o prihodima i rashodima budžeta. Poslednji podaci se odnose na prvu polovinu 2016. godine. Dakle, razlikuju se od onog što je A. Vučić saopštio za 31 dan jula. U tim podacima nije bilo reči ni o kakvom suficitu, samo o manjem ili većem deficitu. Preciznije rečeno, deficit budžeta je bio 3,9 milijardi dinara, deficit prema široj definiciji (koji uključuje projektne zajmove) 15,4 miljarde, a deficit na „nivou opšte države“ bio je 18,2 milijarde.
Sudeći po izjavi sa mandatarove konferencije za štampu, u mesecu julu su se stvari preokrenule tako da je nadoknađen minus i napravljen plus koji je veći nego što je bio celokupan minus u prvoj polovini godine! Naravno da ova pojava zaslužuje znatno detaljnije obrazloženje od opaski o povećanju akciza i prihoda od putarina. Koliko god vest o suficitu bila dobra (manje novog zaduživanja), i ova informacija je, kao i mnoge druge koje se mogu čuti sa konferencija za štampu članova Vlade, neproverljiva. Pretpostavljamo da ju je tehnički premijer/mandatar dobio od Ministarstva finansija. Ako informacija te vrste postoji (koliki je ukupan suficit), onda moraju postojati i stavke na osnovu kojih se ta suma izračunava. Ako pak te stavke postoje, onda se mogu i objaviti – sada, a ne za mesec dana.
