Privilegije kod (ne)plaćanja putarine
Prema medijskim napisima, "privilegije koje su uskraćene narodnim poslanicima, ministrima i ambasadorima, donele su JP "Putevima Srbije" uštedu od oko 20 miliona dinara". Tu se kaže da su "poslanici odmah negodovali zbog ove odluke, a ni posle više od godinu dana nisu se pomirili sa činjenicom da na rampi moraju da zavuku ruku u svoj novčanik. http://www.novosti.rs/…/aktuelno.239.html:618084-Poslanicim…
Mnogi će se unapred saglasiti sa ukidanjem bilo koje privilegije koju uživaju javni funkcioneri u odnosu na ostale građane. Da li je to opravdano i u ovom slučaju? Pošto narodni poslanici mogu biti iz bilo kojeg mesta u Srbiji, a sednice skupštine se održavaju samo u Beogradu, očigledno je da pokrivanje troškova putovanja za one poslanike koji ne žive inače u Beogradu nije nikakva privilegija, već upravo pokušaj da se otkloni inicijalna nejednakost u odnosu na njihove kolege koji žive u prestonici.
Sa stanovišta javnog interesa mogu biti prihvatljiva razna rešenja - da se ti troškovi nadoknađuju izuzimanjem od obaveze plaćanja putarine i nadoknadom za ostale troškove putovanja; tako što se umesto putnih troškova poslaniku plaća smeštaj u Beogradu za sve vreme mandata; ili tako što se poslanicima daje novac za pokriće troškova putovanja od kojeg oni posle plaćaju sami i gorivo i putarinu. Drugim rečima, nije sporno da poslanici iz Subotice, Surdulice i Jagodine plaćaju sami troškove putarine i kada dolaze na zasedanja Skupštine, ali nema nikakvog opravdanog razloga da oni taj trošak u krajnjoj liniji plate iz svog džepa, niti da poslanik koji je iz udaljenijeg mesta mora da plati više.
Problem sa propisima u Srbiji jeste to što se umesto traženja najpravičnijih i najefikasnijih rešenja, čak i kada su moguća, često donose ona koja će da smanje visinu moguće štete zbog kršenja propisa. A na to da će pravila biti kršena i da će to ostati bez kontrole i kazne se unapred računa. Tako, na primer, kod poslaničkih putnih troškova, reakcija na otkrivanje očigledno lažiranih podataka o putovanjima pre desetak godina, nije bilo podnošenje krivičnih prijava protiv prekršilaca i uvođenje sistema kontrola, već potpuno ukidanje pojedinih naknada, koje bi (da nije bilo zloupotreba) inače bile opravdane.
