Kad javnom preduzeću "nije jasno" šta je izveštaj o radu
Već četiri godine slušamo uveravanja da postoji želja i volja da se upravljanje javnim preduzećima profesionalizuje i departizuje. Odredbe Zakona iz 2012. koje je trebalo da donesu profesionalizaciju nisu dosledno primenjivane, dok su one koje je trebalo da povećaju transparentnost primenjivane od slučaja do slučaja. Odgovornosti za kršenje zakonskih odredbi nije bilo. Novi Zakon o javnim preduzećima, usvojen u februaru ove godine, propisao je više standarde i po pitanju transparentnosti i po pitanju profesionalizacije upravljanja. Čini se, međutim, da još nema pomaka u primeni.
U republičkim javnim preduzećima u kojima političkom odlukom konkursi nisu ni raspisani 2013. godine, i dalje su isti ljudi, politički postavljeni. Novi direktori treba da budu izabrani do marta 2017. Za javna preduzeća u kojima su konkursi raspisani 2013. a direktori još nisu izabrani, roka nema. Vršioci dužnosti direktora caruju iako odavno nema zakonskog osnova da sede u svojim foteljama. O zameni članova nadzornih odbora koji ne ispunjavaju uslove da budu na tim mestima ne vredi ni govoriti.
Opravdanje bi moglo biti da su nepuna dva meseca po stupanju zakona na snagu odražni izbori, da je Vlada u tehničkom mandatu, pa da je to smetnja da se zakon počne sprovoditi. Iako mandatar tvrdi da “Vlada funkcioniše, radi sve to treba i to bez odmora”.
A da li nešto sprečava sama javna preduzeća da primene odredbe koje se tiču transparentnosti? Na sajtovima tek nekoliko republičkih JP mogu se pronaći biografije direktora i članova nadzornih odbora. Biografije koje bi mogle nositi naziv “radne”, kako zakon propisuje, su još ređe. Godišnji programi poslovanja za 2015. i 2016. godinu našli smo na sajtovima osam, a tromesečne izveštaje o realizaciji programa za prošlu godinu i prvi kvartal ove na sajtovima šest od 13 posmatranih republičkih JP.
I ovde se mogu tražiti opravdanja – nedovoljan broj ljudi, propusti službenika, pa i reakcije pojedinih JP kojima smo se obratili to potvrđuje – posle dopisa TS i zahteva da nam dostave nedostajuća dokumenta, izveštaji su objavljeni na njihovim sajtovima.
Ali, šta reći za postupanje JP Elektromreže Srbije (inače, jedno od JP u kojima nije raspisan konkurs za izbor direktora po usvajanju Zakona iz 2012. godine, jer je Vlada svesno kršila njegove odredbe, uz providno opravdanje da se konkurs ne mora raspisati ako je direktor postavljen pre usvajanjem novog zakona)? Na zahtev da nam dostave tromesečne izveštaje za 2015. i za prvi kvartal 2016. godine, dobili smo odgovor da im naš zahtev nije jasan jer ne razumeju koja dokumenta tražimo. U zahtevu je, inače, korišćen doslovni naziv traženog izveštaja iz člana 22 Zakona o JP, a ne bilo kakav kolokvijalni naziv koji bi mogao da izazove nedoumicu. Zahtev koji je bio sasvim jasan nećemo pojašnjavati, žalićemo se Povereniku za informacije od javnog značaja. Istovremeno, iskoristili smo priliku da na probleme sa primenom Zakona ukažemo i Ministarstvu privrede. Naime, od Ministarstva smo nedavno dobili odgovor na naš dopis u kome smo ih informisali da radimo monitoring i da se nadamo saradnji radi unapređenja stanja u ovoj oblasti, izuzetno rizičnoj sa stanovišta korupcije. Državni sekretar, g. Stevanović, je iskazao spremnost za saradnju kako bismo zajedničkim naporima, "u postojećim pravnim okvirima obezbedili opštu pravnu sigurnost".
Informisali smo ga o postupanju JP EMS ali i generalno o lošem stanju po pitanju obaveze objavljivanja dokumenata. Ministarstvo ima priliku da načini prvi korak kako bi se u postojećem pravnom okviru obezbedila pravna sigurnost,bar tako što će podsetiti JP na njihove obaveze. A oni veliki i teški koraci tek predstoje. Pratićemo ih i redovno izveštavati javnost.
