Misteriozna sudbina Simpove zgrade

Da su čelnici Beograda i Srbije uložili makar 1% napora koji je otišao na promociju projekta „Beograd na vodi“ na objašnjenje onoga šta je u vezi sa tim projektom nejasno, sigurno je da misterija, poput najnovije, sa sudbinom zgrade Simpa, ne bi bilo. Njihovo dosadašnje ponašanje u ovom slučaju, međutim, ne daje razloga da se pomisli da je reč o nesnalaženju i lošem fukcionisanju službi za odnose sa javnošću. Naprotiv, mnogo je verovatnije da je po sredi još jedan slučaj ciljanog pravljenja ili neotklanjanja zabune, kako bi se izbegla „nezgodna“ pitanja.

Mediji, naime, pišu da je kompanija Simpo napustila zgradu u Savamali, iza hotela Bristol, koja je u međuvremenu postala vlasništvo Grada Beograda, i da bi "uskoro" taj objekat izgrađen 1922. godine mogao da pređe u ruke preduzeća "Beograd na vodi".

U kompaniji Simpo su potvrdili da je Grad preuzeo poslovni prostor na osnovu Zakona o utvrđivanju javnog interesa, po posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanje građevinske dozvole radi realizacije projekta "Beograd na vodi". Rešenje je postalo pravosnažno 18. aprila ove godine.

Sekretarijat za imovinsko pravne poslove tvrdi, međutim, da Grad Beograd nije vlasnik objekata.

Šta je rešenje ove misterije? Moguće je da su svi u pravu - da Grad jeste preuzeo poslovni prostor od Simpa, ali da više nije vlasnik.

Naime, još u januaru 2015. godine Skupština grada Beograda usvojila je odluku o konverziji duga kompanije "Simpo" u udeo grada u vlasništvu tog preduzeća, a da bi se, kako je tada izjavio Goran Vesić, "pomoglo Simpu na nađe investitora". U međuvremenu je, međutim, potpisan Ugovor o  zajedničkom ulaganju u projekat Beograd na vodi, koji predviđa da među "uloženim objektima" u zajedničko preduzeće budu i zgrade "Iskre" i "Simpa" u Savamli.

Ova dva objekta su navedena u prilogu 2B i nije ih lako naći među dokumentima dostupnim u vezi sa projektom Beograd na vodi, s obzirom na to da se kombinovani srpsko-engleski tekst sporazuma o formiranju zajedničkog preduzeća i svi prilozi nalaze samo u okviru fajla naslovljenog kao engleska verzija ugovora o zajedničkom ulaganju. U tom spisku je zgrada Simpa u Hadži Nikole Živkovića 6, površine 1201 metar kvadratni. Podatak o površini izaziva nedoumice, s obzirom na to da "Novosti" pišu da je Beograd preuzeo Simpovu robnu kuću površine 3.431 kvadat, sa magacinom i pomoćnim objketima u Hercegovačkoj ulici, površine 863 kvadrata.

Bez obzira na nejasnoće u vezi sa površinom, moguće je da je u međuvremenu Beograd postao vlasnik zgrade, a da je ona potom, u skladu sa ugovorom, postala vlasništvo preduzeća Beograd na vodi, odnosno da je tim objektom Republika Srbija povećala kapital zajedničke firme.  Kada zajedničko preduzeće postane vlasnik stvaraju se uslovi da strateški partner pribavi zajam za Republiku Srbiju od 90 miliona evra za troškove infrastrukture za potrebe projekta.

Sve ovo bi moglo da bude razlog i za to što su Novosti odgovor od Grada Beograda, odnosno nadležnog sekretarijata, dobile "posle više zahteva". Ne bi bilo prvi put da državni organ od koga se traži neka informacija, odugovlači, koristeći dozvoljena pravna sredstva ili jednostavno kršeći zakon, dok se ne promeni stanje stvari u vezi sa kojim je informacija tražena.

S druge strane, podatak da zgrada Simpa treba da postane ulog Srbije u zajedničkom preduzeću dobro je sakriven u objavljenim dokumentima i mediji nisu obratili pažnju na tu "sitnicu". (TS je na to ukazala u komentaru i u analizi slučaja Beograd na vodi)  Naime, u osnovnom ugovoru samo se pominju "uloženi objekti" i upućuje na prilog 2B koga nema u srpskoj verziji ugovora, a može se pronaći u okviru engleske verzije.

U vezi sa pitanjem koje postavljaju mediji, "da li će poslovni prostor površine 3.431 kvadrata, biti porušen ili će se nekim arhitektonskim rešenjem naći u sastavu budućeg projekta", ugovor ne daje odgovor. Verovatno bi ga trebalo potražiti u planu detaljne regulacije ili na maketi Beograda na vodi.