Prijavljivanje imovine, kako sprečiti manipulacije
Ne treba gajiti iluzije da će proširenje kruga povezanih lica čiju imovinu će funkcioneri prijavljivati samo po sebi rezultirati otkrivanjem korupcije i imovine stečene na taj način. Uvek će ostajati neko na koga se zakonska obaveza ne odnosi. Mora da postoji kontrola postupaka gde funkcioneri donose odluke i gde mogu da budu korumpirani, i da se uvede krivično delo nezakonito bogaćenje, kaže za RTS programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić. Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije predviđao je uvođenje tog krivičnog dela, a rok je bio decembar 2014. godine.
To, međutim, nije učinjeno, a izmenama Akcionog plana koje je Vlada Srbije usvojila u junu 2016. godine, ta aktivnost je izbačena uz napomenu da će se pratiti kroz Akcioni plan za Poglavlje 23. A u tom Akcionom planu nema više obaveze da se uvede ovo krivično delo, već se predviđa da se do kraja godine razmotre adekvatna rešenja za rešavanje pitanja nezakonitog bogaćenja i da se do polovine 2017. godine usvoje izmene propisa.
Inače, povod da se mediji (ponovo) zainteresuju za prijavljivanje imovine funkcionera je istek roka da članovi nove Vlade Agenciji za borbu protiv korupcije u podnesu izveštaj o imovini i prihodima. RTS u prilogu podseća da će novim Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije obaveza prijavljivanja imovine biti proširena. To zahteva i poglavlje 23 u pregovorima sa EU.
Kad su preuzeli resore, ministri su preuzeli obavezu da Agenciji za borbu protiv korupcije dostave izveštaj sa kolikom imovinom su ušli u Nemanjinu 11, ali i šta poseduju njihovi supružnici, partneri, deca. Većina članove Vlade je, kažu u Agenciji, tu dužnost već ispunila. U suprotnom, Prekršajni sud može da ih kazni – od 50.000 do 150.000 dinara za funkcionera koji zakasni. "Prekršajni sudovi u poslednje vreme dosta efikasno postupaju, s tim što smo negde nezadovoljni visinom izrečenih kazni. Ona je i dalje na zakonskom minimumu ili nešto ispod norme", navodi zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije Vladan Joksimović.
U Transparentnosti, ne vide značajan pomak, navodi RTS. Kažu, prekršajni postupci uglavnom su trajali predugo. Za neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka, sledi krivična odgovornost. "U slučajevima kada je Agencija podnosila krivične prijave, one nisu uvek rešavane dovoljno brzo ili nisu prihvatane, iako se činilo da ima dokaza. Mislim da bi tužilaštvo trebalo da se i samo aktivnije uključi", objašnjava Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.
Obaveze iz Poglavlja 23 o pravosuđu, predviđaju zakonske promene kako bi funkcioneri prijavljivali imovinu svih srodnika po prvoj liniji. Na primer, umesto samo za maloletnu decu koja žive pod istim krovom, granica se pomera i na punoletne naslednike. "Tu ne treba gajiti iluzije, potpuna kontrola je nemoguća, uvek će ostati neki drugi na koje se zakonska obaveza neće odnositi. Mora da postoji kontrola postupaka gde oni donose odluke i gde mogu da budu korumpirani i da se uvede krivično delo nezakonitog bogaćenja", kaže Nenadić.
Brisel zahteva veća ovlašćenja i veće kapacitete za Agenciju. Po prijavljivanju imovine, kontrola prijavljenog je ključna reč. Očekivanja i u procesuiranju slučajeva visoke korupcije."Da započete istrage i sudski postupci dobiju epilog kao i da se izmenama zakona uvede da agencija bude operativnija, da brže postupa. Na primer, da budu dostupne baze podataka drugih državnih organa koje su od značaja za rad agencije", navodi Vladan Joksimović.Ne samo obaveze prema Briselu, i Strategija za borbu protiv korupcije iz 2013. predviđala je rokove da se Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije menja. Rok iz akcionog plana za Poglavlje 23 ističe do kraja septembra. U Ministarstvu pravde kažu da će se pred poslanicima naći do kraja godine.
