Skriveni tužilac vodi skrivenu istragu?

U pravnom sistemu Srbije postoji institut "prikrivenog islednika" - to je policajac koji se infiltrira u kriminalnu grupu kako bi doznao njene tajne i prikupio dokaze potrebne za optužnicu. Ovaj metod prikupljanja dokaza se gotovo nikada ne koristi. Ako nema prikrivenih islednika izgleda da ima prikrivenih javnih tužilaca, onih koji istražuju, ali se ne sme znati njihov identitet niti broj predmeta.

Koliko god da pravna država u Srbiji ne funkcioniše i inače, u slučaju "Savamala" se to demonstrira višestruko snažnije. Najnoviju epizodu predstavlja postupanje Višeg javnog tužilaštva po jednom zahtevu za pristup informacijama. Rešenjem Poverenika za informacije, po žalbi protiv tog tužilaštva, od 5.9.2016, broj 07-00-0227212016-03 (kopiju rešenja je uz svoje saopštenje poslala inicijativa "Ne davimo Beograd"), naloženo je Tužilaštvu da u roku od pet dana građaninu Draganu Mariću iz Beograda dostavi "kopije dokumenata iz kojih se može saznati broj predmeta kao i ime i prezime postupajućeg tužioca koji vodi postupak povodom rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu (slučaj „Savamala")", uz zaštitu ličnih podataka i imena i prezimena svih osim službenih lica.

Više javno tužilaštvo je odbilo zahtev, upućen još početkom juna meseca. U izjašnjenju od 28.6,2016, naveli su da imajući u vidu to u kojoj se fazi postupak nalazi, smatraju da bi odavanjem imena i prezimena postupajućeg tužioca mogle nastupiti teške pravne posledice ili druge posledice "po interese zaštićene zakonom". Ti interesi su definisani u čl. 5. Zakona o javnom tužilaštvu kojim je propisano "da je javni tužilac i zamenik javnog tužioca samostalan u vršenju svojih ovlašćenja, te da je zabranjen svaki uticaj na rad javnog tužilaštva od strane izvršne i zakonodavne vlasti, korišćenjem javnog položaj a, sredstava javnog informisanja ili na bilo koj i drugi način koj im može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva".

Poverenik u svojoj odluci ističe da Tužilaštvo nije pružilo valjane dokaze o ispunjenosti ni jednog uslova za uskraćivanje informacija. Tako, nije navedeno niti dokazano "kojim propisom ili službenim aktom zasnovanim na zakonu je određeno da se tražene informacije čuvaju kao tajna odnosno da su dostupne samo određenom krugu lica". Drugo, Tužilaštvo nije navelo ili dokazalo "koje bi to teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom mogle nastupiti činjenjem traženih informacija dostupnim javnosti i na koji način odnosno, usled kojih okolnosti". Pri tom, kaže Poverenik, odredbom člana 10a Zakona o javnom tužilaštvu јe, između ostalog, propisano "da su javni tužilac i zamenik javnog tužioca dužni da stručno, savesno, nepristrasno, pravično i bez nepotrebnog odlaganja vrše svoju funkciju, pa se činjenjem dostupnim traženih informacija omogućava ostvarivanje uvida u rad Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i poštovanje navedene zakonske odredbe u vezi sa slučajem „Savamala"." Dalje se ističe da brojni propusti u radu nadležnih organa i službi, koje je, između ostalog, utvrdio i Zaštitnik građana, dodatno pojačavaju interes javnosti za informacije.

U vezi sa eventualnom zaštitom podataka o ličnosti Poverenik u rešenju navodi da su ime i prezime postupajućeg tužioca traženi u vezi sa vršenjem njegovih zakonskih ovlašćenja, i da su ispunjeni zakonski uslovi da se ti podaci daju, pri čemu "pri čemu je interes javnosti da zna, pretežniji u odnosu na interes zaštite prava na privatnost lica na koje se iste odnose".

Transparentnost Srbija u vezi sa ovim slučajem ističe nekoliko bitnih činjenica:

1) Šta god da je moglo biti eventualno opravdanje Tužilaštva pre tri meseca, da se u toj fazi istražnih radnji javnosti ne dostave podaci o ovom predmetu, takvo opravdanje je danas, pet meseci nakon uznemirujućih događaja, znatno slabije, jer se u međuvremenu nisu pojavile informacije koje bi pokazale da se bilo kakva istraga uopšte vodi u tom slučaju;

2) Nepostupanjem po obavezujućem rešenju Poverenika VJT je potvrdilo sumnje da nije reč o slučajnom propustu, razlici u pravnim shvatanjima i slično, već da je od početka postojala namera da se informacije uskrate;

3) o razlozima za uskraćivanje informacije se može samo nagađati - najgora opcija bi bila da se istraga koja bi imala za cilj utvrđivanje krivične odgovornosti u ovom slučaju uopšte i ne vodi, pa da bi davanje bilo kog podatka o tome samo otežalo skrivanje takvog stanja;

4) Čini se da skrivanje imena i prezimena zamenika Višeg javnog tužioca koji je zadužen za ovaj predmet donekle ima opravdanje, ali na drugi način od onog koji je predstavljen. Pošto je tužilaštvo hijerarhijski organizovano, koji god da je zamenik dobio ovaj predmet u rad, sam viši javni tužilac ne može da izbegne odgovornost za (ne)postupanje. To ne oslobađa odgovornosti bilo kog zamenika, ali čini podatak o tome ko je dobio konkretno zaduženje manje relevantnim;

5) Jedan od pokazatelja da tužilaštvo nije postupilo kako treba jeste okolnost da se ovim predmetom uopšte bavi Više javno tužilaštvo u Beogradu a ne Tužilaštvo za organizovani kriminal. Naime, sve i da nema odgovornosti visokih javnih funkcionera (što može biti jedan od razloga da se ustanovi nadležnost ovog tužilaštva), očigledno je nekoliko krivičnih dela u noći između 24. i 25. aprila 2016. preduzela grupa od više lica koja su zajedničkim delovanjem činila organizovanu grupu.

P.S.

U međuvremenu, Poverenik je u vezi sa ovim objavio pismo Republičkom javnom tužiocu, a Više javno tužilaštvo se oglasilo saopštenjem da je dostavilo tražene podatke pre dva dana.