Kako se biraju nove sudije
Datum kreiranja: utorak, 04 oktobar 2016
Kada je pre šest godina vršen „opšti izbor“ sudija, tadašnje vlasti su (uglavnom namerno) načinile nekoliko velikih grešaka koje su imale katastrofalne posledice ne samo po kandidate već i po čitav sistem. Prva je netransparentnost postupka a druga nedavanje obrazloženja za donete odluke. Kasnije, kada su neki podaci objavljeni, ispostavilo se da nisu vršena poređenja kandidata prema datim kriterijumima, iz kojih bi se jasno moglo videti zašto je jedan predložen a drugi ne. Postupanje po njihovim žalbama nije dovedeno do kraja, već je presečeno nakon političkih promena, a formalno kroz nekoliko odluka Ustavnog suda i VSS koje su dovele do povećanja broja sudija (i tužilaca) i vraćanje na posao i onih koji su bili neopravdano isključeni iz pravosuđa i sudija koje nisu ni zasluživale da vrše te funkcije (uz ostanak svih koji su bili izabrani 2009).U Srbiji je verovatno ostalo još uvek dovoljno pameti da se ustroji sistem koji bi onemogućio ponavljanje ovakvih grešaka, ali očigledno da nije bilo i da i dalje nema volje da se to učini. Ovaj put je u izbornom postupku obezbeđena makar delimična transparentnost postupanja, ali su saznanja do kojih smo došli zahvaljujući transparentnosti alarmantna. Zapisnik sa sednice Visokog savet sudstva, na kojem je odlučivano o tome koji će kandidati biti predloženi na sudijske funkcije (https://goo.gl/g21tC3) pokazuje da se na sednicama ovog tela razmatraju predlozi Komisije za izbor sudija, u kojima se opisuje zašto su pojedini kandidati dobri, da se pored toga govori i o kandidatima koje nije predložila komisija, ali su zapeli za oko nekom od članova VSS. Tu se može saznati da kod predlaganja kandidata uticaja imaju i neka pitanja koja nigde nisu propisana kao kriterijum (npr. gde je trenutno prebivalište kandidata). Glavni zaključak je, međutim, činjenica da se vrline predloženih kandidata ne porede sa vrlinama i manama onih koji nisu predloženi. Upravo bi takva poređenja morala biti suština konkursa, na kojem se, ukupno gledano javilo dvadeset puta više kandidata od broja onih koji se biraju. Na sednici skupštinskog odbora za pravosuđe, gde su razmatrani ovi predlozi VSS, narodni poslanik Dušan Pavlović, zahvaljujući kome je šira javnost koliko – toliko saznala za detalje ovog slučaja, ukazao je na to da postoji akt na osnovu kojeg bi trebalo da se vrši predlaganje kandidata, Odluka VSS koja potiče još iz 2009 (https://goo.gl/Ti3jph). Odluka o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 49/2009), u članu 4. propisuje tri osnovna merila stručnosti za sticanje zvanja sudije, prosečnu ocena sa studija, dužinu studiranja i ocenu rada od pretpostavljenih i svaka od njih se kvantitativno izražava na način koji je takođe definisan odlukom. Ovaj narodni poslanik je tražio dodatne podatke, koji ne postoje u zapisnicima i zaključcima na sajtu VSS, postavljao je pitanja na sednici Odbora. Iz tih informacija proizlazi da VSS ne pravi rang listu kandidata, već “iz posebnog MEGA programa dobija listu svih prijavljenih kandidata koji dolaze iz reda sudijskih pomoćnika”. (https://goo.gl/KiGss5)
Odgovor predstavnika VSS na sednici dao je snažnu potvrdu sumnji da se pri predlaganju kandidata ne primenjuju objektivni i merljivi kriterijumi, da nema nikakve garancije (osim verovanja na reč VSS-u) da se postupa jednako u jednakim situacijama i da se Odluka iz 2009. ne poštuje. Stoji činjenica da su kriterijumi za odabir novih sudija koji su definisani Odlukom umnogome nerelevantni. Na primer, prosečna ocena na studijama može biti bitna kada se bira pripravnik bez radnog iskustva a dužina studiranja verovatno nije relevantna ni tada (npr. ljudi mogu studirati dugo zato što uporedo sa time rade, što ih ne čini manje kvalitetnim kandidatima). Pokazani kvalitet rada ili posebne provere znanja i sposobnosti bi mogle biti znatno bitnije, i poseban je problem što su ocene koje se dobijaju mahom najbolje moguće i time neupotrebljive za rangiranje. Međutim, ovde nije reč o tome da li su postojeća pravila loša ili dobra – ona se moraju poštovati dok ne budu usvojena neka druga. A ta druga pravila je, makar na osnovu akcionih planova, već trebalo usvojiti. Tako se u AP za poglavlje 23 evrointegracija predviđa aktivnost 1.1.3.3. „VSS donosi odluke o napredovanju, izboru i prestanku funkcije, primenjujući nove kriterijume iz „Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposoblljenosti i dostojnosti za izor sudija i predsednika sudova“. U izveštaju o sprovođenju ovog AP u prvoj polovini godine se govori o „realizaciji u toku“, da je nakon izmena Zakona o sudijama, VSS na sednici od 12. aprila 2016. formirao radnu grupu za izradu Pravilnika i da je u vezi sa ovim Savet za praćenje primene AP u kontaktu sa drugim relevantnim institucijama. (https://goo.gl/m5WkWX).
Na osnovu Akcionog plana, novi pravilnik je morao da ugleda svetlost dana do isteka trećeg kvartala 2016, to jest, do 30.9.2016. (https://goo.gl/Qf1nVn). Još uvek nema ni nacrta tog dokumenta. Ostaje i pitanje da li će taj pravilnik, kada se bude pojavio imati gde da se primeni nakon ovog masovnog izbora (osim u pojedinačnim slučajevima, zbog odlaska u penziju i slično), pogotovo kada se ima u vidu da u Srbiji, nakon početka „tužilačke istrage“ možda postoji i višak sudija (a u svakom slučaju potreba za preraspodelom dužnosti među njima).
