Šta za sistem javnih nabavki znače pregovori o poglavlju 5

Proteklih nedelja bombardovani smo vestima o otvaranju pregovora o poglavlju 5 u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji, a gotovo da nije bilo prilike da saznamo o čemu će se zapravo pregovarati, kakav je naš sistem javnih nabavki, hoćemo li menjati propise ili praksu, šta EU od naс očekuje, a šta bismo i sami morali da učinimo.

Među 1.000 vesti o otvaranju pregovora o poglavlju 5, objavljenih od 1. novembra, ogromna većina bile su u stvari izjave zvaničnika i licitiranja koliko će novih poglavlja i kada biti otvoreno. Poslednjih dana dominiraju vesti o tome kako se predsednik vlade naljutio, najavio konferenciju za novinare i konačno je održao.

Samo u ponedeljak i utorak bilo je gotovo 200 takvih vesti, u kojima se uzgred pominjalo i poglavlje 5. Pronašli smo i nekoliko vesti o tome šta pregovori o poglavlju 5 znače:

Izjava ministarke bez portfelja zadužene za evropske integracije Jadranke Joksimović nije nam dala sasvim jasnu sliku, ali smo saznali kakve rezultate od pregovora ona očekuje: "poglavlje 5 doprineće da se Srbija efikasnije bori protiv korupcije koja postoji u sistemu javnih nabavki u javnom sektoru".

Nekoliko medija prenelo je saopštenje Saveta ministara EU posle međuvladine konferencije u kome se navodi da se od Srbije očekuje usklađivanje i primena evropskih kriterijuma u oblasti javnih nabavki.

"Kao prelazna merila neopodna za privremeno zatvaranje ovog poglavlja, EU navodi punu usklađenost nacionalnog zakonodavstva Srbije sa evropskim tekovina u pogledu javnih nabavki, uključujući i zakonodavstvo o koncesijama i međunarodnim dogovorima koji izuzimaju neke poslove iz okvira zakona o javnim nabavkama.- Srbija treba da uspostavi odgovarajuće administrativne i institucionalne kapacitete na svim nivoima i sprovede adekvate mere kako bi se osigurala adekvatana primena nacionalnog zakonodavsta u oblasti javnih nabavki i to pre ulaska Srbije u članstvo - navodi se u dokumetu Evropskog saveta izdatom posle Međuvladine konferencije sa Srbijom. Ističe se da se od Srbije očekuju dokazi o fer i transparentnom sistemu javnih nabavki, kako na državnom tako i na lokalnom nivou".

Konačno, nešto više o sadržaju pregovora i o tome šta nas očekuje moglo je da se čuje u emisiji "Pravi ugao". (snimak emisije možete videti na YT kanalu TS)

"Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić ukazala je da pregovarački proces služi za preuzimanje evropskih tekovina, te da je za otvaranje poglavlja obično dovoljno usvajanje strategije ili akcionog plana sa rokovima kad će se neka dokumenta i kako menjati."Ali merilo uspeha jeste praksa, odnosno sprovođenje zakona, te postojanje administrativnih i sudskih kapaciteta, što je izuzetno važno za građane Srbije", napomenula je ona.

Komentarišući značaj otvaranja poglavlja pet o javnim nabavkama  programski direktor "Transparentnosti Srbija" Nemanja Nenadić je kazao da sama činjenica da je javnim nabavkama dato jedno posebno poglavlje govori kolikoje to važno za EU."Od nas će se tražiti da uskladimo propise o javnim nabavkama sa evropskim standardima. Ne verujem da će tu biti problema, jer je se usklađivanje sa direktivama i njihovim izmenama neprestano vrši, počev od prvog Zakona iz 2002. godine. Međutim, kod nas su problem izuzeci od primene zakona, a naročito oni postupci koji se dešavaju u okviru primene nekih međudržavnih sporazuma. A mi imamo dosta takvih sporazuma koji dotiču ovu oblast, kao na primer sporazumi sa Kinom, Emiratima, Azerbejdžanom, pa i nekim zemljama EU, jer se nekima od njih ograničava slobodno nadmetanje i direktno se ugovora koja će firma izvoditi neke radove i slično", naveo je on.

Dodao je da nakon otvaranja ovog poglavlja više nije dovoljno samo usvajati zakone, jer je za njegovo zatvaranje potrebno pokazati primenu, odnosno efekte primene propisa, pa i menjati neke zakone ako nisu efikasni.

Prema njegovim rečima, trenutno ne možemo da budemo zadovoljni stepenom nadmetanja u procesu javnih nabavki jer je mali broj firmi koji se javljaju, u proseku ispod tri po jednoj nabavci. Zbog toga je, smatra, neophodna liberalizacija uslova na tenderu ali i izgradnja većeg poverenja u sistem".

Transparentnost Srbija već godinama vlastima u Srbiji, domaćoj javnosti i relevantnim međunarodnim institucijama ukazuje na to da su međudržavni sporazumi faktor koji urušava sistem javnih nabavki, ali i drugih uređenih procesa koji vode zaključivanju ugovora sa državom (javno privatno – partnerstvo, privatizacija). Kada se na osnovu međudržavnih sporazuma za zaključivanje konkretnih ugovora o nabavkama radova, prodaji preduzeća, koncesijama, formiranju zajedničkih preduzeća i slično ne primenjuju pravila o nadmetanju, konkurenciji, javnosti, kontroli i prethodnim analizama to stvara ogromne rizike od korupcije. Kada se ovi sporazumi koriste za najveće projekte, kao što je slučaj u Srbiji, to uveliko obesmišljava primenu strogih pravila u slučajevima koji se tiču javne imovine znatno manje vrednosti.

Isti oni državni organi i političari koji su proglasili 2012/2013 „nultu toleranciju“ za borbu protiv korupcije i doneli Zakon o javnim nabavkama sa brojnim antikorupcijskim odredbama nisu želeli da prepoznaju problem međudržavnih sporazuma koji remete antikorupcijske zakone u Strategiji za borbu protiv korupcije (iako je bila u prvom nacrtu, mera je uklonjena iz konačnog teksta Akcionog plana). Srećom, na osnovu saopštenja sa ministarske konferencije, ali i pojedinih navoda iz pregovaračke pozicije za poglavlje 5, koje su konačno objavljene može se zaključiti da će ovim pitanjem Srbija morati da se pozabavi zbog evropskih integracija, kad već nije zbog očiglednog sopstvenog interesa.