Predstavljanje izveštaja bez dostupnog izveštaja
Predstavnik Transparentnosti Srbija, Nemanja Nenadić učestvovao je na predstavljanju četvrtog izveštaja Saveta za sprovođenje Akcionog plana za poglavlja 23, koji je održan 22. decembra 2016. Sam tekst izveštaja za poslednje tromesečje ove godine, koji je napravljen pre isteka posmatranog perioda, nije bio dostupan u momentu predstavljanja (najavljeno je objavljivanje narednog dana), a nakon uopštenih pozdravnih govora su članovi ovog Vladinog saveta predstavili pojedine statističke i druge podatke. Prema tim podacima, u delu koji se odnosi na korupciju je oko polovine aktivnosti u potpunosti okončano u planiranom roku, 10 posto nije ispunjeno uopšte, 34 % je delimično urađeno, a za 4% ne postoje validni podaci.
Iako se rasprava nije mogla voditi o sadržini samog izveštaja, predstavnik TS se osvrnuo na pojedina pitanja iz prezentacije. U vezi sa aktivnostima koje treba da ojačaju nezavisnost pravosuđa, kroz isključenje članova VSS i DVT koji dolaze iz Vlade i Skupštine, on je ukazao na to da već sada (i pre izmene ustavnih odredbi) ti članovi mogu da apstiniraju iz rada ovih tela koja uređuju pravosuđe i da na taj način pokažu spremnost na poštovanje političke odluke koju su doneli.
U vezi sa drugim pomenutim temama, Nenadić se posebno osvrnuo na izmene Krivičnog zakonika, koje su istaknute kao primer sprovedene aktivnosti iz Akcionog plana. Naime, tačno je da je izmenjeno poglavlje koje se odnosi na privredni kriminal, „radi usklađivanja sa EU standardima“, ali još uvek nema jasnih pokazatelja da su izmene zadovoljile te standarde u postpunosti. Međutim, daleko je veći problem to što ovim krugom izmena ponovo nisu u značajnijoj meri izmenjena krivična dela korupcije. TS već mnogo godina unazad daje konkretne predloge u vezi sa tim krivičnim delima, u Antikorupcijsku strategiju iz 2013. ušla je obaveza da se i ovaj deo Krivičnog zakonika menja, ali to nije učinjeno, čak ni tamo gde je postojala izričita obaveza (npr. aktivnost 3.3.4.1. koja se odnosila na kriminalizaciju „neosnovanog bogaćenja“ ili 3.3.4.2. gde je pomenuta potreba za uključenjem krivičnih dela iz drugih antikorupcijskih zakona u KZ. Umesto toga, antikorupcijski akcioni plan je revidiran, ove aktivnosti su znatno uže definisane u akcionom planu za poglavlje 23 evropskih integracija.
Na kraju je posebno istakao da je nedopustivo da Saveta za sprovođenje Akcionog plana, telo Vlade Republike Srbije, ne dobije podatke o sprovođenju aktivnosti iz ovog akcionog plana ili da je na drugi način nepoznato da li se išta radi u okviru predviđenih aktivnosti. Kao jedan od zakona koji bi trebalo da se menja je i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, gde je jedna analiza primene urađena pre više od šest meseci (analiza pokriva neka, ali ne sva bitna pitanja), a do sada nije pokrenut rad na primeni preporuka za izmenu Zakona. U takvim situacijama, kada se po akcionom planu ne postupa, ili još gore, kada ministarstva ne daju podatke o tome šta su uradili, neophodno je da Vlada ima mehanizam koji će obezbediti kažnjavanje odgovornih.
