Opet o savetnicima

Pitanje savetnika u Vladi Srbije ponovo je aktuelno nakon objavljivanja da je Miloš Vacić, portparol desničarskog pokreta „1389”, savetnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića.  Đurić to negira, ali sam Vacić potvrđuje.

List "Politika" u članku koji se bavi ovom temom podseća da Transparentnost Srbija već godinama bezuspešno od Vlade Srbije pokušava da sazna ko su sve savetnici, po kom osnovu su angažovani i koliko su, i za šta, plaćeni.

"Zakon o radnim odnosima u državnim organima poznaje službenička zvanja savetnika i višeg savetnika, ali u našoj praksi postoje položaji savetnika koji nemaju veze sa službeničkim statusom i pomenutim zakonom i regulisana su raznim drugim propisima i ugovorima. 

Na to je u više navrata upozoravala Transparentnost Srbija, pa i u poslednje vreme, kad je programski direktor TS-a Nemanja Nenadić predlagao da novim zakonom o antikorupcijskoj agenciji, osim funkcionera, budu obuhvaćeni i savetnici. U saopštenju TS-a iz oktobra, povodom slučaja hapšenja lažnog savetnika premijera Vučića, navodi se da je ova organizacija u više navrata od vlade pokušala da dobije informacije o tome ko su sve savetnici i po kojem pravnom osnovu, „a i poslednji zahtev te vrste, od 28. septembra 2016, ostao je, nažalost, bez odgovora”. 

„Mnoga bitna pitanja u vezi sa radom savetnika uopšte nisu zakonski uređena, uključujući i eventualni sukob interesa, zato što oni nemaju ni svojstvo javnih funkcionera, ni status državnih službenika, i pozivamo vladu da, pored objavljivanja informacija o savetnicima i njihovim zadacima, donese akte kojima bi njihov rad bio preciziran”, saopštio je TS". 

Ceo članak iz Politike:

Đurić demantuje da mu je portparol Pokreta „1389” savetnik 

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić odbacio je u petak kao „izmišljotine i klevete” to što se Miloš Vacić, portparol desničarskog pokreta „1389”, u medijima pominje kao njegov savetnik, te smatra da su te klevete upućene na njegov račun, jer, kako navodi, nemaju šta drugo da mu prebace. Optužba o kleveti, međutim, može biti upućena samo direktno Vaciću jer, makar ovog puta, mediji nisu preneli informaciju iz nezvaničnih izvora, nego je to poznati desničarski „aktivista” potvrdio „Insajderu” i „Blicu”. 

Portal „Insajder” preneo je, uz Vacićevu fotografiju ispred amblema Vlade Srbije, da je bivši lider pokreta „1389”, osuđivan zbog diskriminacije LGBT populacije, držanja oružja i ometanja službenog lica u obavljanju dužnosti, od pre dva meseca zaposlen pri vladi. 

Marko Đurić je, međutim, u petak izjavio da je dovoljno pogledati sistematizaciju Kancelarije za KiM kao službe vlade, gde se vidi da ne postoje savetnici. Pitanje Vacićevog radnog statusa bilo je dovoljno intrigantno da novinari zatraže od premijera Aleksandra Vučića informaciju o tome, ali je on rekao da ne zna o čemu je reč. Ipak je, u pauzi konferencije o sivoj ekonomiji, naveo, kako prenosi Tanjug, da ne misli da tu ima nekih velikih problema, da ne zna šta je Đurić rekao, ali da će, kad bude imao sve elemente, reći šta bude znao. 

„Neki koji su pričali o ugroženosti institucija uništili su ih... Nemam pojma da li radi (Vacić) ili ne, ali nije institucije uništio Miša Vacić”, rekao je premijer. 

Prvobitna informacija o Vacićevom angažmanu u Đurićevoj kancelariji ipak je uzbudila duhove, a opoziciji pružila priliku da poentira (uglavnom na društvenim mrežama). 'Gako je lider DS-a Dragan Šutanovac tvitnuo: „Dobro je da je zapošljavanje u Vladu zabranjeno, inače bi se ceo 1389 uhlebio na budžet. Dve godine ga nema na Prajdu, znao sam da nešto sprema.” 

Njegov prethodnik Bojan Pajtić primetio je da je vreme „da Milica Zavetnica postane Milica Savetnica”, a narodna poslanica Vjerica Radeta (SRS) navelaje: „Sad se čude za Mišu Vacića, a kad smo pre više godina tvrdili da ga finansira Vučić, optuživali su nas da nam smetaju patriote. Tako ćete io Bošku.” 

Narodna poslanica Marinika Tepić, u ime LSV-a, uputila je saopštenje da je Vacićevo nameštenje „uvreda za sve građane, a opasnost po dijalog Beograda i Prištine”. 

„Sve i da ostavimo po strani što je dovođen u vezu sa napadom na policajca, dovoljno je samo imati u vidu da je reč o čoveku koji je osuđen zbog mržnje i posedovanja oružja”, navela je ona. 

Inicijativa mladih za ljudska prava bila je konkretna, pa je podsetila da je Vacić pravosnažno osuđen zbog diskriminacije LGBT osoba na uslovnu kaznu zatvora, za koju još nije istekao rok provere. A onda i da je njegovim primanjem u radni odnos prekršen Zakon o radnim odnosima u državnim organima, koji u članu 6. jasno određuje da se u radni odnos ne može primiti lice koje je osuđeno za „kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje poslova u državnom organu”, što diskriminacija svakako jeste. 

Problem je (naravno, pored toga što je Đurić demantovao tačnost informacije o angažovanju Vacića), što nije jasno o kakvom angažmanu Vacić govori.

Zakon o radnim odnosima u državnim organima poznaje službenička zvanja savetnika i višeg savetnika, ali u našoj praksi postoje položaji savetnika koji nemaju veze sa službeničkim statusom i pomenutim zakonom i regulisana su raznim drugim propisima i ugovorima. 

Na to je u više navrata upozoravala Transparentnost Srbija, pa i u poslednje vreme, kad je programski direktor TS-a Nemanja Nenadić predlagao da novim zakonom o antikorupcijskoj agenciji, osim funkcionera, budu obuhvaćeni i savetnici. U saopštenju TS-a iz oktobra, povodom slučaja hapšenja lažnog savetnika premijera Vučića, navodi se da je ova organizacija u više navrata od vlade pokušala da dobije informacije o tome ko su sve savetnici i po kojem pravnom osnovu, „a i poslednji zahtev te vrste, od 28. septembra 2016, ostao je, nažalost, bez odgovora”. 

„Mnoga bitna pitanja u vezi sa radom savetnika uopšte nisu zakonski uređena, uključujući i eventualni sukob interesa, zato što oni nemaju ni svojstvo javnih funkcionera, ni status državnih službenika, i pozivamo vladu da, pored objavljivanja informacija o savetnicima i njihovim zadacima, donese akte kojima bi njihov rad bio preciziran”, saopštio je TS. 

Koliku konfuziju unosi savetnički status, toliko je nejasno i pitanje ko i na koji način podleže obavezi bezbednosne provere. Reklo bi se da zbog svog poznatog pedigrea Miša Vacić ne bi mogao lako ni da uđe u prostorije nekog državnog organa, a kamoli da se zaposli - u šta su očigledno mnogi lako poverovali. Neki će se verovatno setiti slučaja „lažnog Norvežanina”, zapravo državljanina BiH, koji je više meseci radio u gradskoj upravi Beograda, ali i suprotnog primera - Milice Milenković, devojke koja je 2012. odbijena na upisu za Policijsku akademiju, iako je bila među najboljima na konkursu. Nije prošla bezbednosnu proveru zbog greha svoje majke.  

Prošle godine Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane, nije prošao bezbednosnu proveru kako bi mu bio omogućen uvid u poverljive podatke koji stižu skupštinskom Odboru za kontrolu službi bezbednosti, čiji je bio član. BIAje navela daje „visokorizičan”, jer se protiv njega vodio postupak u poznatom slučaju „pašnjak na Vračaru”. A po kojem osnovu, zapitao je tada Šutanovac u izjavi „Danasu”, sertifikat dobija Momir Stojanović, predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, koji je ujedno i čovek sa crvene poternice Interpola. 

Da provere ipak nisu apsolutna garancija nečije vrednosti, govori i slučaj iz oktobra, kad je Vučić objavio da je „uhvaćen špijun u policiji”. On je rekao da je „visoki funkcioner Uprave kriminalističke policije odavao operativne podatke stranim službama i protiv njega se vodi postupak”. Vučić se jednom prilikom pre četiri godine, tada kao prvi potpredsednik vlade i ministar vojni, javno požalio na činjenicu da od 15 kandidata predloženih za neke funkcije niko nije prošao bezbednosnu proveru. 

Sigurno je da se dobar deo problema krije i u tome što pitanja bezbednosne provere nisu rešena na adekvatan način. Ustav je naložio da se pitanje obrade podataka o ličnosti bliže uređuje zakonom, pa sve što se po tom pitanju uradi, a ne oslanja se na zakonske paragrafe, nego na neke niže akte - praktično je nelegalno. Na to je godinama ukazivao posebno Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Povodom slučaja Milice Milenković inicirao je kod Vlade Srbije da se donese jedinstveni zakon o bezbednosnim proverama, kojim bi bilo precizno utvrđeno šta takve provere podrazumevaju, ko ih vrši u kojim situacijama, šta je „bezbednosna smetnja”, koje su činjenice hendikepirajuće, a koje nisu".

autor: Biljana Baković

foto: insajder.net